БЕЋИРОВИЋ БИ „ПРЕЧИЦОМ“ ДА УВЕДЕ БиХ У НАТО

Лажни високи представник Кристијан Шмит запретио „да наредног 9. јануара неће бити прославе Дана Републике Српске“

Само девет дана након обележавања Дана Републике Српске (9. јануара), празником мањег ентитета дејтонске творевине, као и његовим главним актером, „позабавио се“ и Европски парламент. Није се, наравно, могло очекивати да ће институција „либералне демократије“ из Стразбура, која предњачи у србофобним и русофобним ставовима и захтевима у резолуцији посвећеној Босни и Херцеговини, дати ако не позитивне, онда бар објективно непристрасне оцене о РС. Уместо тога, овај парламент без стварне моћи, у резолуцији усвојеној већином од 407 гласова (против су била 92 посланика, а уздржана 142) позвао је Европску унију да уведе циљане санкције против Милорада Додика.
„Главном проблему Босне“ се у резолуцији, чији је аутор Дејвид Макалистер, ставља „у грех“ – „коруптивно деловање, наставак дестабилизације земље и подривање суверенитета и територијалног интегритета БиХ“, а у документу се још осуђују „неуставни сецесионистички потези Владе РС усмерени на стварање паралелних институција“, као и „штетна улога регионалних актера“, те „руско мешање у унутрашње ствари земље“.

САНКЦИЈЕ – КАЗНА ЗА „СВЕЖЕ ГРЕХЕ“ Мада ове оптужбе не доносе суштински нове „аргументе“ у односу на већ раније изрицане негативне оцене на рачун Милорада Додика, најновији захтев за санкцијама је ипак мотивисан „свежим гресима“ – обележавањем Дана Републике Српске и Додиковом одлуком да одликује Владимира Путина. Неколико дана пре усвајања резолуције у Стразбуру, посланици Европског парламента који се „баве Босном“ затражили су санкционисање председника РС уз образложење „да је прешао неколико црвених линија“ и „изјавама и поступцима дефакто дезавуисао споразум о формирању власти у БиХ“. Председавајући ЕП за односе са БиХ Ромео Франц и стални известилац Пауло Рангел су у заједничкој изјави датој 12. јануара осудили „неуставно обележавање Дана Републике Српске, које због игнорисања одлуке Уставног суда БиХ представља кривично дело“. За њих је „одабир Источног Сарајева за место одржавања овогодишње прославе посебно циничан провокативни чин“, а није јасно могла да изостане ни негативна оцена доделе ордена Владимиру Владимировичу, што – како су истакли – „довољно говори о осећању припадности руководства Републике Српске и његовог презира према основним европским вредностима“.
Захтев Франца и Рангела да „се међународна заједница одмакне даље од снажних вербалних изјава и предузме конкретне циљне акције против оних који свесно и системски подривају уставни и територијални поредак БиХ“, сигурно неће бити реализован овом резолуцијом Европског парламента, а велико је питање да ли ће га спровести Европска унија. Јасно је да већина чланица „заједнице из Брисела“ предвођена Немачком жели да казни неподобног Додика, али се суочава с противљењем Мађарске, која због доношења одлука консензусом може да стави вето на такав предлог. Мада се тако нешто у овом тренутку чини мало вероватном, ипак не треба искључити могућност да Орбан на крају попусти пред притисцима или због неког за њега значајнијег добитка у понуђеној трговачкој „трампи“ одступи од досадашње одбране председника Републике Српске.

УСВАЈАЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ – ЗНАК НЕМОЋИ Додик је оценио да је усвајање резолуције у Стразбуру „знак немоћи, а не надмоћи“ оних који су је донели.
„Бирам да одлучујем слободно и према својој савести, да поштујем све правне акте Републике Српске и БиХ. Ако због тога треба да будем кажњен, нека будем, али бар да се јасно каже и зна да сам кажњен јер сам мислио својом главом, поштовао Устав и руководио се националним интересима“, поручио је најутицајнији политичар Српске.
Без обзира на то хоће ли уследити санкције Европске уније, извесно је да ће Додик и даље бити изложен притисцима и претњама глобалних центара моћи, односно њихових „извођача радова“ из евроатлантске „породице“. Да нема одустајања од антисрпских циљева Запада у БиХ, потврдио је лажни високи представник Кристијан Шмит, самоуверено најавивши „да наредног 9. јануара више неће бити овакве прославе Дана РС“. Мада није објаснио како ће спровести ово обећање, „гаулајтер из Баварске“ је обзнанио да ће „у међународној заједници бити покренуте одређене ствари“, као и да он сам „о том питању већ има неке идеје у глави“.
Могуће је да немачки политичар и његови ментори планирају да преко Тужилаштва БиХ и монтираних судских поступака због „кривичног дела кршења устава БиХ“ приморају Додика на одступање или га потпуно елиминишу с политичке сцене, што би им – како верују – омогућило да прослављање 9. јануара пошаљу у историју. Колико обележавање највећег празника РС на дан када се прославља слава Светог Стефана смета „хер Шмиту“ и његовим истомишљеницима, најбоље показује безочна лаж овог нелегалног представника такозване међународне заједнице у БиХ „да је 9. јануар настао на жртвама, терету које носе жртве Сребренице“. Зна, наравно, врло добро адвокат из Обернцена да је Република Српска рођена 9. јануара 1992. године, дакле три месеца уочи избијања рата у БиХ и више од три године пре злочина у Сребреници, али се та истина (о чему смо већ писали у прошлом тексту) никако не уклапа у пројекте гашења дана државности мањег ентитета Босне и Херцеговине, као првог корака ка каснијем претварању РС у „празну љуштуру“.

ЈЕДНА „ИНДИВИДУАЛНА ПОСЕТА“ СЕДИШТУ НАТО-а Одлазак Дениса Бећировића у седиште НАТО-а у Брисел потврдио је да се нови бошњачки члан Председништва БиХ, својим идејама и поступцима, суштински не разликује од претходника у овом телу из СДА Бакира Изетбеговића и Шефика Џаферовића. Овај социјалдемократски политичар „грађанске оријентације“ отпутовао је у центар западне војне алијансе на властиту иницијативу и без претходно усаглашеног става Председништва БиХ, али га то није спречило да изјави „како није реч о приватној посети“, као и да буде примљен на највишем нивоу.
Са Бећировићем су, током његовог боравка у главном граду Белгије, између осталих разговарали генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг и председавајући Војном комитету НАТО-а адмирал Роб Бауер, а након састанка с норвешким дипломатом у служби Вашингтона гост из Сарајева је поручио да ће Босна и Херцеговина „интензивирати свој пут ка НАТО-у“, те да ће он „све учинити да се тај процес убрза“. Током састанка са Столтенбергом предложио је „процес интензивирања НАТО интеграција БиХ кроз заједничку мапу пута“, да би из кабинета бошњачког члана Председништва БиХ затим било саопштено „како потпуно нова геополитичка ситуација тражи и од НАТО-а и од Босне и Херцеговине да буду бржи, ефикаснији и конкретнији, јер промена европске безбедносне архитектуре не трпи никакво одуговлачење“.

Цвијановићева у Будимпешти

Председавајућа Председништву БиХ Жељка Цвијановић током посете Мађарској састала се с премијером Виктором Орбаном, а састанку је присуствовао и министар спољних послова ове земље Петар Сијерто. Чланица Председништва БиХ из Републике Српске је након састанка саопштила да је са Орбаном разговарала „о заједничким пројектима“, те изразила захвалност Мађарској „за разумевање питања која оптерећују БиХ“.
„Знамо да можемо рачунати на Мађарску као пријатеља и партнера који има политичко разумевање за ситуацију“, рекла је Жељка Цвијановић.

Милорад Додик и Жељка Цвијановић су, према очекивањима, не само осудили већ и покушали да умање значај Бећировићевих састанака у Бриселу, уз објашњења да је он тамо отишао „у индивидуалну посету“, те да од уласка БиХ у НАТО „нема ништа док се о томе пита Република Српска“. Тачно је да је Бећировић отпутовао у посету челницима НАТО-а без претходно усаглашеног става Председништва БиХ, као и што је неспорно да је према Дејтонском уставу сагласност оба ентитета услов за улазак Босне и Херцеговине у западну војни савез, међутим, проблем је у томе што је Бећировић заиста у праву када тврди да његова посета Бриселу није била приватног карактера. Иако им је врло добро познато како функционише Председништво БиХ, највиши политички и војни челници НАТО-а су госта из Сарајева свесно примили као овлашћеног саговорника, приредивши му дефакто државни пријем. Јасно је да се интереси НАТО-а и бошњачке политичке елите о потреби што хитнијег уласка БиХ у Северноаталантску алијансу поклапају, па зато уопште не треба искључити могућност да је Бећировићу заправо било сигнализирано да отпутује у белгијску престоницу. Колективни Запад, предвођен Вашингтоном, у ситуацији када подиже улог у формално необјављеном али истинском агресивном рату с Русијом, не жели да у позадини има „непацификовани“ реметилачки фактор, због чега ће, бојимо се, не бирајући средства учинити све да што пре „усиса“ Републику Српску као део БиХ у свој војни лагер.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *