Украјински кругови пакла

Русија истиче да је Украјина постала приватна војна компанија НАТО-а који се укључује у рат на страни нацистичких злочинаца и да ће сви задаци бити остварени – преговорима или војним средствима

Специјалну војну операцију биће могуће окончати када више не буде претње Русији с територије Украјине, рекао је руски амбасадор при УН Василиј Небензја. Дипломата је навео и да је Украјина под утицајем Запада постала „приватна војна компанија НАТО-а“. Тиме је очигледно алудирао на критике и претње које са Запада стижу руској приватној војној компанији (ПВК) „Вагнер“ која са успехом делује на подручју специјалне војне операције – последњи пример њеног ангажмана је заузимање стратешки важног градића Соледар. Западни критичари као да не знају, или не желе да признају да је ПВК „Вагнер“ само пресликана структура – попут „Блеквотера“ и других – какве САД деценијама користе на ратиштима у Ираку, Авганистану, Сирији и многим местима широм планете. Па се нико од тих експерата због тога није посебно забринуо, али сада једна руска ПВК постаје „претња целом демократском свету“.

СВЕ ЈЕ МОГЛО БИТИ ДРУГАЧИЈЕ… Како је истакао Небензја, Запад је отишао корак даље и читаву Украјину претворио у своју приватну ратну компанију. „Они јој дају новац, снабдевају их оружјем и обавештајним подацима, говоре им где да пуцају, где да нападају. Од овога пати украјински народ, који је принуђен да се бори за туђе задатке“, указао је дипломата. На истој седници СБ УН обратио се и стални представник НР Кине Џанг Јун, такође нагласивши да испоруке оружја Украјини и санкције само погоршавају ситуацију, што доводи до додатне конфронтације. Од почетка сукоба САД су послале Украјини различито наоружање у вредности од 24,2 милијарде долара. С друге стране, Немачка је током 2022. упутила Кијеву подршку од преко 12 милијарди евра, по признању портпарола немачке владе Штефана Хебештрајта. Како је истакао, Берлин ће овај курс подршке ратним напорима Володимира Зеленског наставити и у 2023. години, укључујући и испоруке борбених возила пешадије „мардер“, почев од првог квартала ове године. Следећи корак, како је најављено из западних престоница, требало би да буду испоруке тешких тенкова украјинској страни.
У условима када се НАТО обједињује на страни Украјине, Небензја ипак подвлачи да ће Русија остварити циљеве постављене пред специјалну војну операцију. „СВО ће бити могуће окончати тек када више не буде претње Русији са територије Украјине и када престане дискриминација рускојезичног становништва ове земље. Ако се тај резултат може постићи преговорима, спремни смо за такав сценарио. У супротном, сви постављени задаци биће остварени војним средствима“, био је крајње јасан Небензја на седници СБ УН о Украјини. Подвукао је и да је све могло да буде другачије да је Кијев испунио споразуме из Минска, одобрене резолуцијом Савета безбедности УН. „Међутим, то није улазило у планове Зеленског и његових претходника нити, како сада знамо захваљујући открићима канцеларке Ангеле Меркел и председника Франсоа Оланда, гараната споразума Минска – ни у планове Француске и Немачке. Штавише, сазнали смо да је процес из Минска био само параван за западне земље, иза којег су тајно наоружавали Украјину да би је нахушкали против Русије“, рекао је руски амбасадор у УН.

Критике и претње са Запада стижу руској приватној војној компанији (ПВК) „Вагнер“ која са успехом делује на подручју специјалне војне операције

ВАШИНГТОН ЈЕ СТВАРНИ УЧЕСНИК У СУКОБУ У УКРАЈИНИ Осим снабдевања наоружањем, Вашингтон се и на друге начине укључује у рат „на страни нацистичких злочинаца из Кијева“, како се изразио руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов. Обука украјинске војске у САД за управљање ПВО системима „патриот“ указује на стварно учешће Вашингтона у сукобу у Украјини, подвукао је Антонов. Пентагон је најавио да ће за неколико месеци у америчкој војној бази Форт Сил бити обучено између 90 и 100 украјинских војника за руковање „патриотима“. Вашингтон је најавио и нови пакет војне помоћи Украјини и проширење програма војне обуке за Оружане снаге Украјине (ОСУ), коју је већ – у режији САД – прошло око 3.100 припадника украјинске армије. Док руски аналитичари поручују да, пружајући кијевском режиму свеобухватну подршку САД настоје да ослабе Русију што је више могуће, ни у Америци нису сви задовољни овим аранжманима владе председника Џоа Бајдена. Грађански и политички активисти указују да је недопустиво присуство припадника страних војски на америчкој територији, ма под којим изговором. Другим речима, незадовољство увлачењем Вашингтона у сукоб, као и великим трошковима који уз то иду, све је више присутно.
О томе је, из свог угла, говорио и амбасадор Антонов, примећујући да напори Русије „да скрене пажњу америчкој јавности на истинску опасност таквог понашања Беле куће постепено наилазе на разумевање у домаћој експертској заједници“. „На пример, колумнисти ’Вашингтон поста’ су отворено признали да обука војника ОСУ у САД значи ширење америчког учешћа у сукобу. Напоменули су да америчка администрација више није ограничена на јачање одбрамбеног потенцијала Кијева већ му даје ново наоружање да би повећала његове офанзивне способности“, нагласио је амбасадор Антонов. И портпарол Стејт департмента Нед Прајс рекао је 9. јануара, пре пада Соледара у руске руке, да је додатна војна помоћ Кијеву „усмерена на промену динамике ситуације у Украјини“. Не треба заборавити ни да Вашингтон Кијеву обезбеђује и обавештајне податке, што је кључно у овом рату, а амерички стручњаци учествују у координацији циљева за нападе ракетама „химарс“, што је у августу прошле године у интервјуу британском „Телеграфу“ признао представник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Вадим Скибицки.
Руско министарство одбране још тада је нагласило да ове изјаве Кијева „непобитно доказују да је Вашингтон, супротно изјавама Беле куће и Пентагона, директно умешан у сукоб у Украјини“. Према различитим проценама, укупна „помоћ“ Украјини из западних извора већ је премашила 100 милијарди долара, што је застрашујући податак ако се зна, на пример, да је годишњи руски војни буџет прошле године износио око 55 милијарди. Са више од милион војника, тешко наоружаних западним борбеним системима, и уз помоћ стручњака из НАТО држава који координирају и управљају нападима на руске положаје, јасно је да пред нама не стоји период мира – него још тежих и крвавијих војних сукоба, о чему је недвосмислено говорио и Небензја. Без НАТО подршке сукоб у Украјини могао је релативно лако да буде окончан путем преговора у Белорусији и, условно речено, без већих жртава још у марту 2022, после прецизних ракетних удара којима је Москва практично разоружала кијевске снаге. Али када је Запад почео да шаље „помоћ“ Кијеву и уводи антируске санкције – ова могућност је задуго отпала. Сада ће руске снаге, дужим и тежим путем, морати на тлу Украјине да „разоружају“ читав НАТО арсенал. Тај посао је већ увелико у току.

ИСПРАЖЊЕНА СКЛАДИШТА НАТО-а Заливање украјинског пожара бензином ту се не зауставља. Док говоре о „миру“, НАТО партнери већ најављују гурање Украјине у нови круг пакла. Планиране су испоруке тешких ударних тенкова британске („челенџер“) и француске („леклер“) производње, а за њима би требало да уследе и испоруке немачких („леопард 2“) и америчких (М1 „абрамс“). Чак и у „најбољем случају“, међутим, ове испоруке не могу се остварити пре марта, али и ту постоји читав низ проблема. Најпре, тешко ће бити у кратком року обезбедити више од неколико десетина ових скупих машина, а и тада ће настати проблем са обученошћу посада које би њима управљале. Друго, ови тенкови тешки и преко 60 тона троше много више горива од совјетских Т-64 (42 тоне) и Т-72 (41 тона) које Украјина сада користи, а Кијев не обилује ни нафтом, ни новцем.
Исто тако, што даље од западне украјинске границе ови тенкови буду ангажовани, биће теже обезбедити испоруке горива и резервних делова, одржавање и поправке. Али чак и ако се све то некако реши, кључни проблем биће муниција. Украјина користи совјетске тенкове са топовима од 125 милиметара, док НАТО тенкови користе пројектиле калибра 120 мм. Обезбедити довољну количину ове муниције биће тешко за НАТО, уколико би Украјина добила велики број тенкова. Према досадашњем искуству специјалне војне операције, украјинска страна за највише четири дана потроши артиљеријске муниције колико САД произведу месечно, па су током претходних месеци испражњена НАТО складишта.
Слично би се догодило и с тенковима – који би без муниције постали лака мета за руске Т-90 „прорив“, али и за Т-72М3. Велики губици тенкова на украјинском ратишту подрили би репутацију западног оружја, па зато треба сачекати и видети на који начин ће све то функционисати. Једно од решења могло би да буде да натовски тенкови неће ни бити слати на Донбас, већ ће се користити у будућим операцијама ближе западним границама, где ће бити „безбеднији“. Много греше они који сматрају да западни тенкови, или било које друго испоручено наоружање – може драматично да преокрене ток рата. А још мање да буде пречица ка миру. Пре ће бити обрнуто – да ће Украјинци, пролазећи кроз нове кругове пакла, платити још већу цену „западног савезништва

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *