Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Готово хистерични напади на Србију који долазе из америчког Конгреса и Европског парламента одраз су немоћи да се Србија приволи да призна независност Косова и Метохије, као и да промени своју спољну политику и придружи се антируској хистерији.
Док европарламентарци у резолуцији о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, између осталог, изражавају забринутост због рада Оливера Вархељија и оптужују га да „намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији“, амерички конгресмен Ричи Торес изражава забринутост да је Запад отишао предалеко у угађању Србији.
Према Торесовим речима, Косово је савезник САД, „једна од најмоћнијих демократија на свету“, док је Србија „продужена рука Русије“.
Хистеричне изјаве знак панике међу заговарачима косовске независности
За политиколога Александра Павића ради се о позивању да западне државе повећају притисак на нашу земљу како би се Србија натерала да призна независност своје јужне покрајине, као и да промени своју неутралну спољну политику и придружи се антируским санкцијама.
Торесова изјава показује нервозу међу заговарачима косовске независности, додаје он.
„Ствари у Украјини иду све горе, то више не може да се сакрије, а Србија не признаје тзв. Косово. НАТО-у лако може да се уруши имиџ, а има још четири чланице НАТО-а које такође не признају тзв. Косово. Тако да је то и глас вапијућег у тој њиховој пустари. Ваљда мисле да ако буду баш гласни, ако почну да хистеришу, да ће нешто да се промени. Међутим, то је одраз немоћи. Али чињеница је да сви желе да Србију коначно пацификују, да изгурају оно што су хтели и пошто то нису успели да ураде са кијевским режимом, тим је већа потреба да то ураде са његовим рођацима по наказности у Приштини“, коментарише Павић.
Шминкање мртваца и парфемисање твора
Али, додаје он, то и јесте посао и Европског парламента, а поготово Ричија Тореса, албанског лобисте у америчком Конгресу, наследника Елиота Енгела на месту председавајућег Комитета за Албанце у Конгресу.
„Ричи Торес је лобиста. Он ради свој посао, да заступа интересе терористичке творевине. У Америци је у лобирању све дозвољено – да нашминкају мртваца, да напарфемишу твора и да то представе као најбољу ствар на свету од открића топле воде. Торес, дакле, ради свој посао, оправдава оно за шта га је платила албанска мафија и ко зна ко други“, објашњава Павић.
Торесова реч нема посебну тежину, али он ће се придружити хору других којима је такође битно да Србија призна независност Косова и Метохије, сматра Павић.
Преко Вархељија ЕП напада Мађарску и Србију
Са друге стране, према речима саговорника Спутњика, научног саветника из Института за европске студије Александра Гајића и некадашњег југословенског дипломате Зорана Миливојевића, нападом на Оливера Вархељија европарламентарци нападају Мађарску и у том нападу циљају и на Србију, због мађарско-српског савезништва.
„Напад на Вархељија треба посматрати као резултат става лево-либералног амбијента који доминира Европским парламентом у односу према Мађарској и отпора Мађарске везано за оцену сукоба у Украјини, али и за то што Мађарска изјављује да неће гласати за Косово, иако га је признала, везано за апликацију за чланство у ЕУ и за чланство у Савету Европе“, сматра Миливојевић.
Уз то, Вархељи је након избора у БиХ посетио Бањалуку, што је значило својеврсно признање изборних резултата у Републици Српској, подсећа наш саговорник.
Гајић, пак, подсећа да је Европска комисија ускратила Мађарској средства из буџета ЕУ, чему су претходили напади из Европског парламента. Зато је, објашњава он, напад на Вархељија последњи у низу континуираних напада на Мађарску.
„Мислим да је Европски парламент повезао две ствари – наставак негативних квалификација Мађарске и Орбанове власти у оквиру ЕУ, али и њеног односа према Србији“, истиче он.
(Спутњик)
Да ли ико више може озбиљно да узима ово што се данас назива ЕУ док теку ријеке миграната свих фела од невољника до потенцијалних терориста, па преко мародера (пљачкаша на бојишту); без икакве контроле. Ако неко и има пасош, то је у 80% случајева “сиријски пасош”, фалсификован у Турској. Данас хрлити у такав рај, значи да смо сами себе довели у положај средњевјековног кметства.