ПАПИН ГЕСТ ПОЗИВ БРИТАНЦИМА

Грци се надају да би одлука поглавара Римокатоличке цркве папе Франциска да се Грчкој врате три скулптуре с Партенона, које се налазе у Ватиканским музејима, могла подстаћи Британце да врате огромно културно благо са Акропоља, одавно похрањено у Лондону

Старо питање повратка Грчкој изузетног културно-историјског блага с Партенона и других древних храмова на Акропољу поново је актуелна светска тема. Медији најављују и могућност скорог договора о пресељењу хеленских антиквитета из Британског музеја у Лондону у Атину, која то упорно и непрестано захтева пуне четири деценије. Оптимизам у том погледу почео је да буја на заласку 2022. године, након одлуке поглавара Римокатоличке цркве папе Франциска да се Грчкој врате три скулптуре с Партенона, више од века похрањене у Ватиканским музејима, јер се верује да ће папин гест подстаћи Британце на додатно размишљање и, евентуално, попуштање. Наду у коначан расплет најдуготрајнијег културног спора на планети додатно је појачало јануарско саопштење Британског музеја да је укључен у „конструктивне разговоре“ о враћању појединих артефаката на Партенон. Према писању лондонског „Телеграфа“, Британци и Грци су близу договора да се одређени мермерни предмети ускоро врате на Партенон у облику позајмице, мада је Атина досад одбијала такву солуцију, увек инсистирајући на повратку свега што сматра својим.
Атински дневник „Та неа“ је, пред Нову годину, објавио да су две стране близу договора, али је грчка влада то демантовала. Није, међутим, демантовано да су разговори Лондона и Атине, што јавни што тајни, о овом „врућем питању“ интензивирани у последње време, и то на више нивоа. Премијер Киријакос Мицотакис, који је о драгоценостима са Акропоља лане неколико пута разговарао са директором Британског музеја Џорџом Озборном, изјавио је прошлог месеца да је на видику „победоносно решење“. Ваља подсетити да су Италијани и Немци, односно музеји у Палерму и Хајделбергу, већ Грчкој вратили неке артефакте с храмова на Акропољу, а ускоро ће то, према папиној одлуци, учинити и Ватикан.

ЕЛГИНОВИ МЕРМЕРИ Највећи пљачкаш Акропоља, посебно Партенона, био је британски амбасадор у Отоманској империји – у чијем је саставу дуго била и Грчка – Шкотланђанин Томас Брус, познатији као лорд Елгин, чији је огромни товар украдених антиквитета откупио Британски музеј у Лондону, где се и данас налазе. Задивљен украсима на Партенону и другим акропољским храмовима, Елгин их је, у почетку, уз помоћ уметника и цртача само „пресликавао“ и узимао отиске за калупе помоћу којих ће украсити свој дом у Шкотској. Касније су му апетити порасли па је, преваром, без доказане дозволе султана, који је једини могао да изда такав докуменат, почео да скида скулптуралне и архитектонске украсе са храмова. При томе су његови људи, који су на Акропољу „радили“ од 1799. до 1804. године, направили огромну штету: разбили су један број метопа и рељефа чији се делови сада изложени у Атини и Лондону. Враћање би значило и спајање вредних експоната па би посетиоци, на пример, могли да виде целу богињу Ириду, чије је тело сада у Лондону, а глава у Атини, као и целог Посејдона, пресеченог крађом британског лорда. Додатна оштећења Елгинове колекције, назване „Елгинови мермери“, догодила су се приликом транспорта бродовима до Лондона, при чему је једно пловило и потонуло, а његов терет је извађен тек две године касније. Вредни терет спретног крадљивца никада, међутим, није стигао до његове Шкотске, нити је остао његово власништво. Пошто није имао новца да све што је превукао из Грчке до Лондона превезе на свој шкотски посед, лорд је био принуђен да, после дугог ценкања, 1816. године, уметничко и архитектонско благо са Акропоља прода Британском музеју. И то за свега 35.000 фунти. Боље речено, мизерних 35.000 фунти, јер је купцу предао 17 кипова са Партенона, 15 његових метопа (од укупно 92) са приказима битке између Лапита и Кентаура, 75 (од укупно 160) метара партенонског фриза, дела чувеног вајара Фидије и тима његових помагача, једну каријатиду из храма Ерехтејона и више других фрагмената. Иако је у тадашњем британском парламенту, који је одобрио ретку куповину, било приговора да „ту нису чиста посла“, аранжман с Елгином је склопљен у уверењу да су „папири“, које је гроф поднео, били веродостојни. Међу онима који су говорили да је реч о најбруталнијој пљачки истицао се познати енглески песник лорд Бајрон, заљубљеник у Грчку и њену културу. Британцима, очигледно, није сметало да у свом најважнијем музеју држе окрњена вредна уметничка дела чији су делови остали у Грчкој, где су и настала у „златном добру“ њене прошлости.

БОРБА НЕПРЕСТАНА Убрзо по стицању независности од Отоманске империје (1932), Грчка је почела да тражи да јој се врати њено опљачкано културно благо. Иако је у томе имала и подршку из света, резултати су били никакви. Најупорнији у одбијању били су и остали Британци, чија је тврдоглава неспремност да се одрекну „Елгиновог мермера“ у Грчкој тумачена као груб израз културног колонијализма. Грчка битка за правду поводом овог случаја нарочито је интензивирана осамдесетих година прошлог века, кад је министарка културе постала славна глумица и певачица Мелина Меркури, међу Грцима сматрана не само уметничком него и политичком хероином због бескомпромисног отпора војној хунти. „Однети партенонски мермер је највећа рана на грчком националном идентитету“, говорила је емотивна и темпераментна Мелина, коју су сународници називали и последњом грчком богињом. Од тада, захтев за враћање „Елгинових мермера“ је константа грчке политике, тј. свих њених влада.
На захтеве Грка, Британци су досад, по правилу, одговарали арогантно, иако је на страну Атине стао и УНЕСКО. „Музеј и влада у Лондону упорно одолевају да врате оно што није њихово“, написао је недавно атински дневник „Катимерини“, истичући да фрустрираност Грка због те неправде не јењава. У Лондону су глуви и слепи били и на резултате анкета међу држављанима Уједињеног Краљевства, који говоре да учињену неправду према Грчкој треба свакако исправити. Уз Грке су, према једном испитивању Си-Ен-Ена, давно су стали и Американци, али корист, до ових дана, није забележена. Аргументи Британаца, због којих не желе да врате Фидијине рељефе, скулптуре и друго културно благо са Акропоља су бројни, али неубедљиви – како за Грке, тако и за већину света. Обично, почињу тврдњом да су они та хеленска ремек-дела, стара 2.500 година, регуларно купили од лорда Елгина, да су их сачували и да их не треба гледати искључиво као грчке него као општецивилизацијске вредности. „У Грчкој, скулптуре се могу видети као део историје Атине и Акропоља, а овде, код нас, оне се гледају као део светске историје“, изјавио је Ијан Џенкинс, куратор Британског музеја.
Ранији аргумент да Грци немају адекватан простор за партенонско благо не важи од 2009. године када је, испод Акропоља, подигнут најсавременији музеј у којем је остављено место и за многобројне грчке артефакте сада изложене у Британском музеју у Лондону. Савремени музеј на три спрата, један од најмодернијих у свету, има око 21.000 квадратних метара, а цео један спрат требало би да буде попуњен културним драгоценостима које је однео чувени Елгин. То је додатни разлог што британска непопустљивост није поколебала Грке, који користе сваку прилику да анимирају светску културну јавност и настављају с притиском на званични Лондон и европске институције да се украдена уметничка добра врате у постојбину. Тамо где су настала и била део једног монументалног, светски познатог културно-историјског споменика. У својој победи, у коју су уверени, виде не само тријумф правде него и симболичну потврду да, иако су мали народ, знају да цене сопствене културне вредности.

ШТА ДАЉЕ? Изгледа реално да ће се преговори у најдуговечнијем спору у историји светских музеја наставити, али је, упркос најновијим сигналима наде, неизвесно да ли ће и када бити успешно завршени, односно онако како би Грци желели. Оптимизам појединих грчких медија да би договор могао пасти у 2023. години још је без убедљивог покрића. Британски музеј је, после недавног разговора Озборна и Мицотакиса, саопштио да жели ново партнерство с Грчком у вези с Партеноном и наставак дијалога, али и указао да њихова добра воља мора бити у оквиру закона који искључује враћање. Осим тога, Музеј је недавно указао и да не намерава да „распарчава своју велику колекцију од значаја за цело човечанство“. Директор Озборн је, у разговорима с Мицотакисом, поменуо могућност да се договори наизменично излагање „Елгинових мермера“ у Лондону и Атини, и то на десет година, што досад није било по вољи ни Атине ни света. Важно је казати и да последњу реч у било каквом договору о овом замршеном случају не би дао Британски музеј него влада Уједињеног Краљевства која, досад, није имала довољно разумевања за захтев Грчке.
Доскорашњи премијер Борис Џонсон је једном приликом чак рекао да ту нема о чему да се разговара, пошто су Британци уредно купили партенонско културно благо које се, више од два века, налази у Лондону. „Лорд Елгин је мермер са Партенона легално стекао према одговарајућим законима његовог времена“, нагласио је Џонсон. Он је казао и да то уопште није питање за његову владу, игноришући тако оцену УНЕСКА да је реч о теми за међувладин дијалог Грчке и Велике Британије. „Тврда“ у односну на захтев Атине била је и Џонсонова наследница Лиз Трас. „Не подржавам враћање“, кратко је рекла госпођа Трас која ће остати упамћена по дужини боравка у премијерском кабинету од свега 45 дана.
Портпарол Даунинг стрита број 10, говорећи у децембру у име новог премијера Ришија Сунака, изјавио је да влада Уједињеног Краљевства „нема у плану“ измену закона о британским музејима којим је тим институцијама забрањено да продају или поклањају предмете из својих колекција, осим у веома ограниченим условима који се односе на стање и употребу материјала. А ти услови, прецизирао је овај владин званичник, још нису постигнути кад се ради о повратку културних добара са грчког Партенона. Према том закону, донетом пре више од пола века, суд је 2005. године пресудио да уметничка дела опљачкана од нациста, а која се налазе у Британском музеју, не могу бити враћена потомцима бивших власника.
С друге стране, британска јавност и многе познате личности све снажније подржавају захтев Грчке да јој се врати античко благо с Партенона. Организација „Пројекат Партенон“ објавила је прошлог октобра резултате анкете по којој само 16 одсто Британаца сматра да скулптуре, рељефи и други артефакти с Партенона треба да остану у њиховој земљи, док 54 процента испитаника мисли да треба да буду враћени. Главни разлог за подршку враћању је – „зато што припадају Грчкој“. Грчки медији су недавно пренели да је „попустио и лондонски ’Тајмс’“, ранији чврсти заступник става да захтев Грчке не треба прихватити. Наду Атине да ће, ипак, успети да оствари свој стари циљ појачава и све јаче уверење светске јавности и медија да „Елгинови мермери“ треба да буду пресељени из Британског музеја у Нови акропољски музеј, један од најмодернијих на свету, где се већ налази око 4.000 артефаката с Партенона.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *