НАТО ПУКОВНИК ПРИЗНАО: Намерно гађани цивилни циљеви да се Србима очита лекција, касетним бомбама уништене две православне цркве

ПИЛОТ вишенаменског борбеног авиона Ф-15Е који је током агресије НАТО на Југославију имао више десетина борбених летова пуковник Мајк Петрука је у свом сведочењу о борбеној употреби америчког ратног ваздухопловства и других НАТО земаља изнад Југославије 1999. године рекао да гађање цивилних циљева и дејство по возу у Грделичкој клисури грешка, преноси Танго сикс.

Петрука неколико пута током сведочења наглашава да „Аллиед Форце“ није био добро вођена кампања. Од већ наведеног „проблема“ да након месец дана нису имали валидне мете за гађање до тога да РОЕ (Рулес Оф Енгагемент) није био адекватно дефинисан. Из његове приче стиче се утисак да су ескадриле и пилоти морали сами себе да штите од контроверзних наређења што је он, како тврди, једном и урадио.

Причу о етици у борбеним операцијама и јасном одабиру непотребних цивилних циљева почиње мисијом која је требало да се обави 5. маја.

Како прича, добили су задатак да дејствују касетним бомбама ЦБУ-87 по једном селу у Србији. Каже да му је испрва било сумњиво да је мета село (које није успео да идентификује и након рата) али да је цео процес планирања мисије био нестандардан.

На мапи је само био уцртан правоугаоник у оквиру којег су требали да баце касетне бомбе без конкретног војног циља. Петрука се побунио и кроз ланац команде звао је АОЦ (Аир Оператионс Центер) да их пита да ли су сигурни да је у питању валидна мета. Одговорено му је да је лично генерал Мајкл Шорт (командујући свих НАТО ваздушних снага за ударе по Југославији) потписао наредбу за ово конкретно дејство. Петрука је затим осталим посадама из своје ексадриле казао да не би требало да изврше овај задатак уколико приликом циљања видео сензорима не буду убеђени да се ради о војним циљевима. Процедура коју су договорили међу собом за ту евентуалност била је да бомбе баце у оквиру задатог правоуганика али у шуму ван цивилног насеља.

Тако је и било. Током приласка циљу видели су да је циљна тачка била на две православне цркве. Посаде се слажу да касетне бомбе избаце на договрену ненасељену локацију у шуми. Међутим, други пакет са другим посадама из његове ескадриле био је поново таскован за исти циљ другу ноћ. Петрука сазнавши за то оставља писану поруку као упозорење да се ради о црквама пилоту из посада који је одговоран за планирање следеће мисије. Поменути пилот ипак извршава мисију након протеста кроз ланац командовања који није дао резултат и, како Петрука тврди, тај пакет уништава цркве са касетним бомбама.

Поменути пилот је према Петрукином сведочењу након рата имао психичке проблеме и страдао је у удесу малог цивилног авиона који је сам летео. Петрука је након рата срео генерала Шорта и суочио га са избором овог онкретног циља на шта је Шорт одговорио да се не сећа детаља.

Настављајући на причу уништавања цивилних циљева Петрука помиње да је познавао „Wилд Wеасел“ колегу пилота који је за време „Аллиед Форце“ кампање службовао у Штутгарду и који му је лично потврдио да је од стране НАТО старешина било наредби за намерна циљања цивилних циљева на простору Југославије и да је то, како је његов пријатељ чуо, рађено како би се „Србима очитала лекција“. Петрука на крају ове приче констатује да сматра да му је ово била најбоља мисија у борбеној каријери – зато што је није извршио.

Дејство по мосту у Грделичкој клисури и путничком возу који је у том тренутку прелазио преко моста приликом којег је погинуло најмање 13 цивила Петрука описује као грешку. Он лично није учествовао у овој мисији али је детаљно реконструише и анализира уз приказивање неубрзаног снимка самог дејства.

Он тврди да воз није био мета јер, како тврди, све и да је у возу био неко кога је требало гађати то се не би обавило на овај начин и са овим убојним средствима. Примарна мисија је било уништење моста са две вођене ракете АГМ-130 (ради се заораво о бомби ГБУ-15 са ракетним мотором). Емитујући снимак дејства објашњава распоред пажње WСО-а који ову, практично радио контролисану бомбу, наводи гледајући фокусирано кроз уско поље на приказивачу у кокпиту.

(Танго сикс)

Један коментар

  1. Славко Z

    Радар П-14 у Качареву – антена извире из земљане хумке, а остатак апаратуре у објекту под земљом. Систем ваздушног осматрања, јављања и навођења је у НАТО агресији направио светски преседан, функционисао је свих 78 дана рата, то је у савременим ратовима незабележено. Диве нам се и бивши непријатељи, а бројне војне делегације, па чак и из Вијетнама и Кине, интересовале су се за то како смо успели да све време одржимо радаре у функцији. Дакле ми смо дејствовали све време са нашом ПВО што је НАТИСТЕ приморало да лете на висинама изнад 8000м.а са те висине нису били више прецизни па су гађали шта стигну. За З8 дана оборили смо им 68 ваздухоплова између осталог “невидљивог” као и Б-2 који је био врх УСАФ. Губици су били неподношљиви па су понудили Р- 1244 која је данас наша тапија на КиМ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *