ИЗЛОГ КЊИГЕ

Адам Филипс
КАКО ЈЕ ФРОЈД ПОСТАО ФРОЈД
Клио

У столећу за нама показано је велико интересовање за Фројдов лик и дело. На више или мање релевантним изворима засновани, низали су се покушаји реконструисања биографије аустријског лекара и психијатра – од оних који су, приказујући га као морално неупитну личност, били готово глорификаторски, до оних који су, тежећи непристрасности, били критички интонирани. Оправдано је поставити питање – шта, крај оваквог обиља биографских студија, доноси књига Адама Филипса? Пишући стилом какав се ретко среће у савременој психоанализи, реченицом која није ни једноставна ни једнозначна, Филипс је књигу вратио оном помало скрајнутом аспекту Фројдовог дела – његовом књижевном стилу који му је замало донео Нобелову награду. Опредељујући се за субјективистички и поетски приступ, аутор не приказује, попут својих претходника, успон психоанализе, Фројдову славу, болест, креативне следбенике, контроверзе, смрт… Пишући биографију он, истовремено, испитује њене домете и признаје њен пораз, садржан у немогућности да се нечији живот сагледа интегрално, у каузалном и хронолошком поретку. Ова књига није ни психобиографија ни психоаналитичка студија, већ дуг есеј о Фројду и психоанализи, који каткад продире у простор фикције – тј. сферу испитивања неостварених могућности. Она, отуда, провоцира машту читаоца и буди његово интересовање за апострофиране теме.

Метју Вокер
ЗАШТО СПАВАМО
Лагуна

Задивљујуће истраживање сврхе и моћи спавања из пера директора Центра за проучавање спавања на Универзитету Беркли. Аутор разјашњава зашто је спавање један од најважнијих видова нашег живота, уједно и онај који најмање разумемо. Све донедавно наука није имала одговор на питања зашто спавамо и чему спавање служи или откуд такве погубне последице по здравље кад нам је сан ускраћен. У поређењу с нагонима за храном, пићем и размножавањем – разумевање сврхе спавања је много теже и захтевније. У самом мозгу спавање обогаћује разне функције, укључујући нашу способност за учење, памћење и доношење логичких одлука. Оно подешава наше емоције, обнавља имунолошки систем, фино усклађује рад нашег метаболизма и регулише апетит. Сањарење ствара простор виртуелне реалности у којем мозак спаја прошло и садашње знање, чиме надахњује нашу креативност. Вокер објашњава како можемо да искористимо спавање да бисмо подигли расположење, повећали ниво енергије, регулисали хормоне и спречили појаву рака, Алцхајмерове болести и дијабетеса, али и успорили старење и продужили живот. Уједно даје практичне савете о томе како боље спавати ноћу, и то сваке ноћи.

Динко Давидов
ИКОНОПИСЦИ СРПСКИХ СЕОБА
Прометеј

Неки до сада слабо познати мајстори и још мање позната њихова дела свакако ће, преко ове изложбе, ући у антологију српског сликарства XVIII века… Захваљујући Матичиној Галерији и њеним људима, добили смо овај неочекивани поклон, тек откривене и очишћене слике из цркава и кућа наших предака из далеких колонија Хунгарије XVIII века. Сада још боље видимо коју су своју посебну уметност имали наши паори, свештеници, војници, мајстори и пургери и како су они уживали у њеној лепоти. Застајући пред њом, чини нам се да се још боље отворио поглед у онај други, скривенији свет унутрашњег живота јунака и јунакиња из „Сеоба“ Милоша Црњанског, свет који измиче речи и једино показује у слици. Ове мисли о српском зографском сликарству XVIII столећа, баш оном насталом времену неспокоја и сеоба, написао је историчар уметности, професор Светозар Радојчић поводом изложбе Иконе српских цркава у Мађарској приређене у Галерији Матице српске и потом у Народном музеју у Београду, а објавио у „Политици“ 26. јануара сада већ давне 1974. године.

Марија Белончи
ЛУКРЕЦИЈА БОРЏИЈА
Дерета

Ренесансна лепотица несвакидашњих талената, одана кћи манипулативног папе Александра VI, сестра која је надживела четворицу браће, жена која је удајом стекла титуле грофице од Пезара, војвоткиње од Бишељеа и војвоткиње од Фераре, у историји је, а још више у књижевности, остала упамћена као бескрупулозна тровачица, џелат неопрезних који би јој се нашли на путу. Ово дело приказује нам једну сасвим другачију Лукрецију Борџију – страствену жену која се несигурно креће кроз политичке сплетке и незајажљиве амбиције свог оца и брата. Дочарава нам Лукрецијину привидну моћ; док је накратко одлучивала о питањима папске или ферарске државе, није имала власт над сопственим животом. Добитник италијанских књижевних награда Вијаређо и Галанте, након првог објављивања 1953. године, ова славна биографија је, према речима ауторке, „вечна прича жене, која се колеба између пристанка и побуне“. Превод са италијанског: Гордана Суботић.