Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
МЕЂУНАРОДНИ филмски фестивал “Кустендорф“, 16. по реду, под слоганом “Уметност изнад свега“ отворен је синоћ на Мокрој гори.
“Историја се врти у круг. Ништа не учимо од ње и ништа нам не помаже да будемо бољи и исправнији али због тога је уметност последња нада и уточиште”, рекао је редитељ Емир Кустурица .
„Уметност је уточиште наде да је човек биће које може да се коригује и које неће на крају пристати на Клауса Шваба и идеје Светског трговинског форума који хоће да учине све како не бисмо имали ништа, а опет били срећни“, сматра Кустурица.
Уметност потиснута на маргину
Достојевски је, дакле, понудио визију човека као целовитијег од онога човека кога ће касније друштво препознати као потрошача. У том простору тиња нада да ће уметност као верни пратилац људског духа преживети у побуни младих и у потрази за изгубљеном слободом. Јер многи су свесни да бити потрошач и део мравињака није идеал личне слободе. За религиозне мислиоце важи идеја да ако нема Бога нема ни уметности, ни слободе јер религиозна осећања ове врсте су сестринска веза између два појма. Подела на добро и зло и посебно борба против зла, може очувати уметност. Вера у бесмртност уметника и његовог великог дела је паралелна вери у вечну душу. А шта ако не вјерујемо у поменуте појмове? Неће нас питати. Постепено ће нас, већ прете, претварати из органског у неорганског човјека. И шта онда ако за живота будемо заборавили на смрт!? Подсетиће нас на трагикомичан крај и највећу освету која нас све чека. Дакле умирање ће бити праћено законитостима које не желимо, као што не желимо ни колосеум у кога смо убачени без пристанка.
Једна погребна канцеларија у држави Њујорк је смислила и успоставила дивну методу за обраду људских остатака, под бајковитим називом „Терраматион“ – Терамација, компанија која људске лешеве претвара у компост и добијене супстанце нуди на даље коришћење за предвиђену сврху. У оквиру увођења „новог поретка“, америчка погребна кућа „Ретурн Хоме“ („Врати се кући“) то управо сада ради. С тим у вези, Елена Кондратјева написала је: „Позивајући човечанство да се врати одакле је и дошло, ово погребно предузеће, заправо, једним потезом отвара нову еру у људској историји и пресеца Гордијев чвор филозофске и религиозне природе. Човечанству се нуди „повратак кући“, не у старомодном ковчегу са кићанкама и фанфарама, већ у посебно опремљеним контејнерима, у виду компоста. Тако потврђујући библијску истину о стварању првих људи од глине, праха и изненадне самосвести.
– тело ваше вољене особе ставља се у полуотворену посуду за вишекратну (!!!) употребу, са тацном (као код кућних љубимаца) напуњеном луцерком, сламом и пиљевином, како би се неопходни микроби слободно крчкали и обавили како треба свој посао;
– месец дана касније, добијени „резултат“ се дроби у специјалној дробилици за кости, дајући, према дефиницији проналазача, „кубни метар земље богате хранљивим материјама“ (ово је цитат), који се још месец дана препусти маринирању;
– након овог периода, добијени „компост“ (и ово је цитат) враћа се породици, која може користити супстанцу свог ближњег – „као ђубриво“ (поново цитат).“
Дакле, можете нађубрити свој врт својом вољеном тетком која је за живота била дивна особа и на крају постала ђубре, а ако сте имали ујака који се за живота понашао као ђубре, у његовом случају ни смрт неће довести до промена. Бићете у могућности да бирате јеловник, мама у супи, комшија у сарми, стриц у рибићу. Ако сте гадљиве природе можете продати компост комшији коме је потребно ђубриво.
Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и после смрти? Сви они који раде на декомпозицији уметности.
