Додик „скратио“ бошњачку коалицију

Незадовољни „попуштањем Додику“, односно усвајањем Закона о непокретној имовини у Народној скупштини РС, два члана бошњачке коалиције „грађанских“ партија, Странка за БиХ и Народни европски савез, одустала су од учешћа у Савету министара БиХ, али преостала шесторка одлучила је да не одступи од споразума с владајућим блоком из Бањалуке

Република Српска је ушла у 2023. с новом Владом, изабраном 21. децембра протекле године, али и суочена с новим искушењима и притисцима оних који желе нестанак „неподобног“ мањег ентитета дејтонске творевине. Да на том бојном пољу неће бити предаха за Бањалуку, показују оштре негативне реакције Бошњака и лажног високог представника Кристијана Шмита на обележавање Дана Републике Српске 9. јануара, као и игре око формирања Савета министара БиХ који би, према недавно постигнутом договору, требало да чине кадрови Додиковог блока, ХДЗ-а и осмочлане коалиције бошњачких „грађанских“ странака.

КАРАН УМЕСТО ЛУКАЧА У новој Влади РС, за чијег је премијера поново именован Радован Вишковић, налазе се министри из СНСД-а и његових коалиционих партнера, а чине је осморица Срба, петорица Бошњака и три Хрвата. Најзначајнију персоналну промену у односу на претходни период свакако представља именовање Синише Карана за министра унутрашњих послова, односно одлазак његовог претходника Драгана Лукача који је ову важну функцију обављао од 2014. године. Вишковић је најавио да ће се Влада у свом раду „фокусирати на пет кључних области“ – економски раст, реформу јавних предузећа, дигитализацију РС, здравство и социјалну политику, те демографску обнову.
Власти прве српске државе западно од Дрине одлучиле су да ове године, за разлику од претходних, прослава обележавања Дана Републике Српске буде одржана у два града, тачније да Бањалука, у складу с традицијом, остане домаћин свечане академије и државног пријема који организује председник Републике, док ће се централни дефиле полицијских снага и цивилних организација организовати у Источном Сарајеву. Уследили су, наравно, очекивани протести „босанских патриота“ из „шехера“ који су, позивајући се на пресуду „инквизиторског“ Уставног суда Босне и Херцеговине о забрани обележавања 9. јануара као државног празника мањег ентитета, тражили да се спречи реализација овог „антидржавног чина“. Па је тако Удружење бораца и цивилних жртава у Кантону Сарајево најавило протестно окупљање, а чули су се и захтеви да полиција забрани пролаз преко територије Кантона Сарајево свима који буду ишли на прославу у Источно Сарајево. По свом добром старом обичају Бошњаци су затражили помоћ од страних заштитника, па је поменуто Удружење бораца упутило апел „високом представнику, институцијама ЕУ, НАТО-а и ОЕБС-а, као и амбасадама акредитованим у БиХ са посебним нагласком на земље Квинте, да коначно зауставе антидејтонска и антиуставна деловања руководства РС“.

ШМИТ ОПЕТ ПРЕТИ, ДОДИК НЕ ХАЈЕ Позиву се одазвао „гаулајтер из Баварске“, кога су не тако давно ти исти Бошњаци жестоко нападали на демонстрацијама због одлуке да декретом – супротно њиховим интересима – измени Устав Федерације БиХ и Изборни закон Босне и Херцеговине: „Хер Шмит“, додуше није одлучним административним мерама, својственим некадашњим гувернерима Босне, експресно реализовао жељу наследника „добрих Бошњана“ већ је упутио писмо представницима власти Републике Српске. Нелегитимни представник западног дела тзв. међународне заједнице у некадашњој централној југословенској републици је у писаној поруци „непослушним“ челницима мањег ентитета поновио добро познату тврдњу његових истомишљеника да су „одлуке Уставног суда БиХ – који је утврдио да је проглашење 9. јануара за Дан Републике Српске неуставно – коначне и обавезујуће, те да се морају поштовати“. Није, наравно, заборавио да подсети Додика и његове сараднике да је непоштовање Устава БиХ кривично дело за које прети казна до пет година затвора. Уз то је, желећи вероватно да нагласи своју подршку „пресуди“ Уставног суда БиХ, објаснио „како обележавање 9. јануара не симболизује колективно заједничко сећање које доприноси јачању колективног идентитета као вредности од посебног значаја у мултиетничком друштву, заснованом на поштовању различитости“.
Нема никакве сумње да је ова претња немачког политичара на привременом раду у Сарајеву била „пуцањ у празно“ који није спречио обележавање 31. рођендана Републике Српске. Тога је, верујемо, био свестан и Шмит кад је слао ово писмо, али му је оно очигледно било потребно не би ли показао да је персона која се још нешто пита у БиХ, те поправио свој уздрмани статус међу Бошњацима. Милорад Додик је потврдио да нове претње, притисци и протести неће спречити Српску да прослави Дан Републике.
„Република Српска има свој Дан Републике, то је 9. јануар и наставиће да га обележава. Наша република је на целом свом простору суверена и има право да доноси одлуке какве сматра да треба. Овај пут смо одлучили овако и они могу да протестују колико год хоће, али само на територији Федерације БиХ. Њима није споран само 9. јануар, њима је спорно постојање Републике Српске“, нагласио је државник из Лакташа.

ФОРМИРАЊЕ САВЕТА МИНИСТАРА УЗ УСТУПКЕ Споразумом постигнутим између челника СНСД-а, ХДЗ-а и осмочлане коалиције бошњачких „грађанских“ странака договорено је формирање Савета министара БиХ, чији ће председавајући бити Борјана Кришто, кадар најјаче хрватске партије. Усаглашено је да при расподели ресора Републици Српској припадну четири министарства – финансија, спољне трговине и економских односа, безбедности и људских права – што значи да није реализован раније најављен Додиков захтев да мањи ентитет добије министарство спољних послова. Ово изузетно значајно министарство поново је припало Бошњацима, па се може претпоставити да је то била цена коју је владајући блок из Бањалуке био спреман да плати како би се постигао споразум са осмочланом коалицијом, односно избегла опасност њиховог „трговања“ с прозападном опозицијом РС. И нови партнери из Федерације БиХ били су принуђени на уступке, па се тако у програмским смерницама нове власти које су потписали лидери трију страна нашло само место за „евроинтеграције“. Тачније речено, из њега су испале речи „евроатлантске интеграције“ које су нешто раније у споразум о функционисању власти у већем ентитету БиХ унели представници ХДЗ-а и бошњачке коалиције.
И поред оптимизма који су на јавној сцени испољавали сви актери, уместо финализације договореног посла (инаугурације новог Савета министара) уследили су проблеми који су јасно потврдили постојање огромног јаза између српских и бошњачких партнера. И пре него што је нова власт на нивоу БиХ и званично профункционисала, показало се да „осморка“ коју предводи Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине има према Републици Српској и уставном уређењу дејтонске творевине исти однос као и „свежи“ опозиционари из Странке демократске акције.
Најпре је члан Председништва БиХ Денис Бећировић најавио да ће поднети апелацију Уставном суду БиХ уколико Народна скупштина РС усвоји закон о непокретној имовини као власништву мањег ентитета. Његова претња није, међутим спречила посланичку већину у Парламенту Српске да 28. децембра, по хитном поступку, изгласа Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти, што је изазвало ново незадовољство у бошњачким политичким круговима. Челници две чланице осмочлане коалиције, Странке за БиХ и Народног европског савеза, запретили су да ће напустити овај блок уколико не буде прекинута сарадња с Додиком због његовог „кршења Споразума о смерницама, начелима и циљевима у извршној и законодавној власти“.
„Сматрам да је Додик изјавом ’да државна имовина припада ентитетима’ сам себе елиминисао из даљег учешћа у процесу формирања државне власти. Ми сматрамо да нема даљих преговора са онима чија реторика и понашање представљају директан удар на државу“, изјавио је председник Народног европског савеза Нермин Огрешевић.

ДОДИК ОДЛИКОВАО ПУТИНА

Председник РС Милорад Додик је, поводом Дана Републике Српске, одликовао председника Руске Федерације Владимира Путина Орденом Републике Српске на огрлици. Додик је, образложивши ову одлуку, истакао да је Владимир Путин поуздан ослонац Републике Српске и захвалио му је на свему што је до сада учинио на унапређењу односа између Бањалуке и Москве.
„Путин је заслужан за развијање и учвршћивање сарадње и политичких и пријатељских односа Републике Српске и Русије. Има заслуга на пољу јавних делатности којима се доприноси свеукупном и обостраном политичком и економском, друштвеном и привредном расту и развоју“, рекао је Додик.
Председнику Руске Федерације орден ће бити уручен приликом првог наредног сусрета Додика и Путина.

НИКШИЋ ЗА НОВЕ РАЗГОВОРЕ С ДОДИКОМ И ЧОВИЋЕМ После састанка који су челници „осморке“ имали у Зеници, лидер Социјалдемократске партије Нермин Никшић најавио је нове разговоре с Додиком и Човићем у „циљу поправљања амбијента“. Да први човек најјаче партије бошњачке коалиције није спреман да раскине недавно договорену везу с првом странком Републике Српске могло се наслутити на основу његовог објашњења да „није за хватање за вратове како би се показао патриотизам, већ да ово и слична питања треба решавати кроз институције БиХ“.
Нова размена мишљења одржана у Добоју – у којој су с једне стране учествовали Додик и његови сарадници, а с друге лидери бошњачке коалиције – потврдила је да свако од њих остаје при својим ставовима, али и да споразум о формирању Савета министара неће бити раскинут. Додуше, коалицију су након ових разговора напустиле Странка за БиХ и Народни европски савез, што, међутим, не доводи у питање капацитете преостале „шесторке“ да са СНСД-ом и ХДЗ-ом образују нове органе власти на нивоу дејтонске творевине. Први политичар РС је после овог састанка нагласио да Бањалука чврсто остаје при томе да 9. јануара прославља Дан Републике Српске и третира непокретну имовину у складу с дејтонским уставом, али је истакао и „важност деблокирања одлучивања у Савету министара БиХ који је годину дана блокирала СДА“. Од Нермина Никшића смо пак чули жељу за „прављењем неког новог амбијента у Босни и Херцеговини у којем се можемо договарати без тензија и о стварима о којима се не слажемо“, као и оптимистичко очекивање „да ће све бити пуно лакше кад заживи Савет министара“.
Тешко је веровати да су чланови бошњачке коалиције приликом доношења одлуке да сарађују с председником Републике Српске заиста очекивали да ће он одступити од свога досадашњег курса, као што је извесно да ни Додик није имао било каквих илузија о односу тзв. грађанских партија из Федерације БиХ према РС и уставном уређењу заједничке државе. Лепо је што Никшић говори да треба „без тензија разговарати о стварима о којима се не слажемо“, међутим, проблем је у томе што је готово незамисливо постизање компромиса којим би били усклађени планови бошњачких партија о грађанско-унитарној држави и одлучна намера владајућег блока из Бањалуке да се избори за дејтонска уставна права Српске. Никшићеви социјалдемократи и њихови мањи партнери у садашњој „шесторки“ једноставно не могу, због властитих бирача, притиска СДА и захтева западних „пријатеља“, да одустану од антисрпске политике, па треба очекивати нове притиске, претње, опструкције и апелације упућене на адресу Уставног суда БиХ и лажног високог представника. Могли бисмо цинично констатовати да је Додик, макар то и не желећи, смањио број чланова велике бошњачке коалиције у заједничким органима Босне и Херцеговине, али тиме није нестала жеља преосталих чланова овог „грађанског блока“ да „трансформишу“ мањи ентитет БиХ у „празну љуштуру“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *