Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Eвропска комисија је под “веома јаким политичким притиском” да ревидира тржиште електричне енергије у блоку како би смањила рачуне за потрошаче услед текуће енергетске кризе, рекла је европска комесарка за енергетику Кадри Симсон.
У нацрту предлога за могуће реформе у који је “Фајненшел тајмс” имао увид, комисија предлаже да цена обновљиве енергије буде у складу са “правим производним трошковима”.
Такође се предлаже да се продужи порез на додатни профит који су енергетске компаније остваривале у току кризе, а који треба да истекне 2023. године.
Француска, Шпанија, и још неколико земаља ЕУ су током претходних месеци тражиле да се ревидира тренутни модел одређивања цене струје у блоку.
Према тренутом моделу приоритет имају обновљива и нуклеарна енергија, а цена се одређује на основу последњег захтева произвођача струје, с тим што је цена обновљиве енергије везана за цену фосилних горива.
Због минималних трошкова производње, поскупљења гаса, те могуће зараде, тај модел је довео до многих инвестиција у обновљиве изворе енергије.
Индустрија се противи предлозима Брисела
Водећи професионалци у енергетској индустрији ЕУ рекли су да би предлози Брисела поткопали дугорочне уговоре попут оних о куповини електричне енергије.
Ти уговори се заснивају на просечним ценама током трајања уговора и обезбеђују да програмери добију повраћај својих улагања.
“Разговор о ревизији тржишта електричне енергије како би се смањиле све замишљене марже је погрешно размишљање у веома критичном тренутку”, рекао је шеф регулаторних послова у данској енергетској компаниј Орстед, Улрик Стридбек.
Директор за регулаторна питања у грчкој металуршкој компанији Митилинеос, Ник Керамидас је рекао: “Ти уговори могу да вреде стотине милиона евра јер могу да трају 10 или 15 година. [Када инвестирате] морате бити сигурни да ће основе тржишта . . . не мењати.”
Брисел је рекао да ће покренути консултације о могућим реформама и објавити потпуни предлог до краја марта.
Норвешка се противи горњој граници гаса
Порез на неочекивани приход био је међу неколико хитних мера које је ЕУ предузела прошле године како би ублажила текућу кризу, укључујући и одлуку о увођењу горње границе цене гаса.
Норвешка, која је постала главни извозник гаса у ЕУ након што је Русија на санкције одговорила смањењем дотока тог енергента, критиковала је ту одлуку.
“Ограничење цене не решава фундаментални проблем недостатка енергије на европском тржишту. Постављање горње границе цена ризикује да погорша ситуацију”, рекао је норвешки државни секретар у министарству нафте и енергетике Амунд Вик.
Симсонова је рекла да Брисел то не би предложио “да нисмо убеђени да морамо нешто да урадимо како би европски потрошачи могли да избегну ове, високе, цене.”
