Богови Четврте индустријске револуције

Шта нама доноси Форум у Давосу?

Док се на новом Олимпу одржава самит богова постмодерне, треба се осврнути на оно шта житељима планете овај пантеон прижељкује, а посебно колико се то све може одразити на нас у Србији

У Београду је 20. октобра 2022. одржана прва међународна конференција „Будућност биотехнологије“. Ако бисмо искористили једну од погодности модерних времена и скочили до Википедије, наишли бисмо на следеће објашњење: „Биотехнологија је интеграција природних и инжењерских наука у циљу постизања примене организама, ћелија, њихових делова и молекуларних аналога за производе и услуге.“ А ако бисмо загребали још мало, наишли бисмо на гомилу достигнућа из ове области – персонализовани лекови, дигитални новац, квантна надмоћ, минијатурна вештачка интелигенција, диференцијална приватност и још гомила непознатих, али „ултрафенси“ речи које толико добро звуче да човека одмах престане да занима шта значе. Ипак, спрам њих аутоматски почињемо да осећамо невероватну пријатност која води до субмисивности која се често манифестује спрам неразумљивог.
Онда се човек запита како то да се у некој земљи сељака, на брдовитом…, појаве овако тешко разумљиве и модерне речи, па још имају подршку премијерке која истиче да је то логичан наставак за земљу која има веће извозне приходе од Ај-Тија него од пољопривреде.
Одговор је у седишту Светског економског форума (СЕФ) у Женеви, и почетком 2022. потписаном Споразуму о успостављању Центра СЕФ-а за Четврту индустријску револуцију у Србији. Потписивању су присуствовали идејни творац СЕФ-а Клаус Шваб и једна од перјаница Четврте индустријске револуције у Србији Ана Брнабић.
Сада се опет намеће питање, зашто је битан параф на још једном од мора споразума који су раји тако тешко разумљиви у време када се потписују. Можда ће свима бити лакше за разумевање ако се узме у обзир да је председник Русије, на самом почетку 2021, баш у Давосу, најавио трећи светски рат.

ПРЕДСКАЗАЊЕ „Постоји шанса да се суочимо са стварним назадовањем у глобалном развоју. Тај процес биће окарактерисан борбом свих против свих, и покушајима да се надолазеће контроверзе разреше потрагом за унутрашњим и спољним непријатељима. Ситуација би могла да се развије у нешто непредвидиво и неконтролисано, ако се ништа не учини да се ово спречи – то би био крај наше цивилизације. Наравно, надам се да је овако жесток глобални сукоб сада у принципу немогућ“, рекао је тада Владимир Владимирович узалуд се надајући да ће га неко чути.
Иако је тада „Фајненшел тајмс“ коментарисао да је тема глобалног уништења и потенцијалног трећег светског рата постала његова уобичајена спољнополитичка реторика, нешто касније постали смо сведоци свеопште панике у свим могућим геополитичким питањима, са пикантеријама као што су бомбардовање нуклеарне централе у Запорожју, и прљаве бомбе коју наводно прави Кијев.
Сви навијачи су полако почели да схватају да, колико год су до сада били поштеђени сукоба Русије с Колективним западом у Украјини, „сигурно место“ на планети – више не постоји.
Опет питање, зар је могуће да је један наизглед економски скуп толико битан, да лидер једне суперсиле свој боравак тамо искористи за упозорење које из данашње визуре делује као предсказање?

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ Културолошка доминација коју је започео Холивуд у првој половини 20. века изгледала је као максимум постигнутог – баш непосредно пре него што смо се упознали с речима и скраћеницама као што су: e-mail, login, https, url, upload… Страховит технолошки бум који је започет омасовљавањем интернета деведесетих довео је до тога да је енглески језик сасвим јасно потврдио свој статус латинског за 21. век.
Иако су се у званичним преводима свих светских језика убрзо појавиле адекватне речи за новонастале појмове, ти језици су обогаћени потпуно новим спектром израза који су у свакодневном животу постали малтене незаменљиви.
Из године у годину, фонд таквих речи постајао је све богатији, било да су у питању имена нових проналазака, или нови облици друштвене интеракције, које су ти проналасци проузроковали.
Наравно, и њихов утицај на окружење бивао је препознат кроз нове појмове и изразе.
Негде око 2008, већ лепо разгранат Фејсбук, спремно је сачекао Сатишојев биткоин и постао један од водећих канала „крипто хајпа“ који је коинцидирао са светском економском кризом. Бескућници које је криза „бановала“ из домова само с неопходним ситницама и лаптоповима могли су свакодневно да „хејтују“ / „лајкују“ туђе животе на мрежи, или да покушају да поправе своју катастрофалну финансијску ситуацију улагањем преосталих средстава у биткоин.
Од тада до данас тај високотехнолошки енглески постао је толико доминантан да је у одређеним круговима широм планете за добро споразумевање неопходно само неколико везника и предлога на језику домаћина. Али зашто се трудити кад енглески има обиље тих речи које су одавно познате. Генерације З и М добиле су сопствени есперанто који се обликовао с њиховим стасавањем, васпитавањем и усвајањем вредности које су њиховим родитељима биле несхватљиве.
Баш се тим новим језиком користио Јувал Ноа Харари у Давосу 2020. да би свету саопштио своју дистопијску визију блиске будућности. Сасвим очекивано, аутор чувеног „Сапијенса“, користио је нове застрашујуће, али опет „фенси“ речи као што су дигитална диктатура и дата колонијализам.

ОТКРОВЕЊЕ Стављајући еколошку и нуклеарну опасност у други план, Харари је покушао да објасни још један нови појам – „технолошки поремећај“. До тога долази тако што ултрабрзи технолошки развој имплицира нестанак милиона радних места. Сви новонезапослени принуђени су да се исто тако ултрабрзо преквалификују и нађу своје место у новонасталом окружењу. Али сама преквалификација није толики проблем као што је могућност брзог нестајања и тих нових радних места због ултрабрзог технолошког диктата који креира трећу, четврту, пету… генерацију радних места која захтевају нове квалификације без којих радник постаје „небитан“. Тада проблем радничке класе неће бити експлоатација из 19. века, него статус „небитног“, што ће, како каже овај миљеник Била Гејтса, бити много непријатније од уобичајеног „експлоатисаног“ с почетка 19. века. Они који не успеју у борби против ирелевантности чинили би нову, „бескорисну класу“. Бескорисну, не са становишта пријатеља и породице него са становишта економског и политичког система. Та „бескорисна класа“ биће одвојена све већим јазом од све моћније елите.
Употреба вештачке интелигенције могла би да створи јаз без преседана, не само између класа него и између држава. Британија у Европи и Јапан на Далеком истоку су индустријализацију с почетка 19. века искористили да максимизују своје експлоататорске подухвате. Дакле, ако се новонастала технолошка моћ не буде делила равномерно по планети, што знамо да никада није био случај, десиће се до сада невиђено богаћење неколико високотехнолошких центара, док ће друге земље или банкротирати, или постати, како Харари рече, „експлоатисане колоније података“.
А ко располаже подацима – располаже сировинама. Како? Поред неједнакости међу људима и државама, следећа велика опасност с којом се суочавамо је успон дигиталних диктатура. Звучи невероватно, а заправо је невероватно просто. Уколико држава располаже довољним знањима из биологије, рачунарском снагом и подацима, док психолошки профил, сексуалне склоности, политичке ставове и остала интересовања било ког грађана већ данас открива помоћу алгоритма друштвених мрежа и Гугла, на следећем кораку вероватно ни манипулација неће бити потребна. Држава ће доносити одлуке уместо њих, а времена у којима се манипулисало по принципима Бернезове „Пропаганде“ биће давно заборављена прошлост. Наравно, једна светска влада управљаће тако гласачким одлукама. Наравно да је то и до сада виђено, али ово би био, у софтверској терминологији, чист 2.0.
Уколико ово предвиђање изазива нелагодност, треба имати на уму да је Харари ипак само један од апостола Четврте индустријске револуције из Давоса. То швајцарско одмаралиште је, иначе, локација Мановог „Чаробног брега“, где главни јунак књиге проучава болеснике од туберкулозе, да би после извесног времена закључио да је болест оно што у ствари обогаћује човека, а да су здрави људи, у најмању руку – плиткоумни.

ТВОРАЦ Није познато у ком тренутку је Клаус Шваб почео са својим пројекцијама којима данас покушава да обликује будућност, али први скуп у Давосу одржан је 1971, на висини од 1.560 метара. Довољно високо за највише амбиције, будући да се Светски економски форум данас представља као – „партнер у обликовању историје“. Опис ове невладине и лобистичке организације на Википедији звучи као свети грал најзагриженијих „теоретичара завере“: „Форум сугерише да глобализованим светом најбоље управља самоизабрана коалиција мултинационалних корпорација, влада и организација цивилног друштва, кроз иницијативе као што су ’Велики ресет’ и ’Глобални редизајн’. Она види периоде глобалне нестабилности – као што су финансијска криза 2007–2008. и пандемија ковида 19 – као могућности за интензивирање својих програмских напора.“
Колико залудних напора у проучавању Црног племства, масона, темплара… Све теорије завере су на једном месту на адреси weforum.org, обелодањене заједно с именима чланова, њиховим биографијама и циљевима. Акције спроводе, или подржавају особе које су по свим параметрима припадници самог светског врха. Или што би данашњи клинци рекли – врх врхова! Поред Антонија Гутереша, ту су и Ангела Меркел, Тедрос Адханом Гебрејесус (СЗО), Кристалина Георгиева (ММФ), Си Ђинпинг, Емануел Макрон и многи други, много моћни људи.
Опште је мишљење да је Давос 2020. био прекретница, управо тада је Харари обнародовао своје пројекције о дигиталној диктатури и дата колонијализму, али сама најава скупа је била много помпезнија – спот којим је најављивана конференција имао је најневероватнијег наратора – принца, сада краља Чарлса!
Уз застрашујуће кадрове леда на половима који се топи, намртво насуканих китова и жедне афричке деце, Чарлс позива планету да RE:IMAGINE (поново замисли), RE:THINK (поново промисли), RE:DESIGN (поново обликује), RE:INVENT (поново измисли), RE:FORM (поново обликује), RE:BALANCE (поново избалансира), јер управо сада имамо шансу да променимо свет! Све је то испратио Клаус Шваб дубоким, промуклим и ауторитативним гласом наговештавајући да националне владе више нису доминантни актери на светској сцени и да је дошло време за нову парадигму заинтересованих страна међународног управљања.
Наравно, све је то савршено експлицирано кроз звучне и лако прихватљиве концепте као што су „Велики ресет“ и „Глобално преобликовање“.

КЊИГА ПОСТАЊА Шваб је 2016. објавио свој манифест „Четврта индустријска револуција“ за коју тврди да је од претходне три другачија по обиму и сложености, али и значају. Низ нових технологија које до сада на непојмљив начин спајају физички, дигитални и биолошки свет доводе до невиђене брзине развоја који утиче на привреду, индустрију и међународне односе, па чак и идеје о томе шта значи бити човек. Ето, опет посластице за оне које називају теоретичарима завере – одсек трансхуманизам.
Вештачка интелигенција је већ свуда око нас, од суперкомпјутера, дронова и виртуелних асистената до 3Д штампача, ДНК секвенцирања, паметних термостата, носивих сензора и микрочипова мањих од зрна песка. Али зрно песка ускоро постаје превелико, наноматеријали 200 пута јачи од челика и милион пута тањи од власи косе увелико се спремају за прву трансплантацију 3Д штампане јетре која је у развоју.
„Паметне фабрике“ у којима су глобални системи производње контролисани виртуелно, јер су у њима запослени роботи, већ су стварност. Те фабрике још зову „lights out“ – без светла. Тамо где роботи раде светло није потребно. Остаје само питање како ће се радници из Хараријевог излагања преквалификовати да би могли да раде 24 сата дневно без светла…