Битка за Африку: Зашто Русија побеђује

Афрички континент због природног богатства и тога што је највеће појединачно тржиште представља стартешки важан простор. У тренутку када Запад покушава да представи да је већина света на анти-руској страни, овај континент је пример да то није тачно и да у тој трци побеђује Русија.

Блиски односи Русије и Африке исковани су још у совјетској ери док су на западу осуђивали вође против расизма попут Нелсона Манделе, а Москва била на правој страни.

У време када је расна сегрегација у многим деловима САД била уобичајена, Москва је одлучно заступала концепт једнакости раса и народа. Није тајна да је Совјетски Савез био највећи донатор Афричког националног конгреса (АНК), који се током 1980-их, за време Реганове администрације, налазио на америчкој листи “терористичких група”.

Зато не чуди што је Русија успела да обнови и појача своје везе са Африком. Та сарадња најбоље се огледа у томе што је Русија пружила најснажнију подршку придруживању Јужноафричке Републике групи у којој су Бразил, Русија, Индија и Кина – тиме је БРИК променио назив у БРИКС.

“БРИКС је нова врста асоцијације јер није изграђена по принципу ‘вођа – следбеник’. БРИКС није структура у којој се даје команда и сви поздрављају, као што сада видимо у НАТО-у”, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Управо ова организација својим деловањем на принципу једнакости велики је удар по америчке циљеве командовања и екслоатације тржишта. Око 13 земаља показало је интересовање за улазак у БРИКС, а скоро половина њих је поднела званичне пријаве за улазак у ту организацију, изјавио је у интервјуу за Спутњик амбасадор Јужне Африке у Москви Мзувукиле Макетука.

Дугогодишњи купац руског оружја

Везе Русије с Африком видљиве су и у подацима да Русија између 2017. и 2021. има удео у продатом оружју афричким земљама од 44 одсто и највећи је извозника на континенту, објавио је “Фајненшл тајмс”.

Скоро свака земља у Африци има потписан безбедносни споразум са Москвом, а многе шаљу војне официре и специјалисте на обуку у руске војне академије.

Зато не чуди топла добродошлица шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову у Јужној Африци. Наравно да је за Русију битно да покаже свој утицај на континету, па је Лавров посетио и Анголу – дугогодишњег купца руског оружја.

Колико су односи блиски показаће се 24. фебруара када ће бити одржане поморске војне вежбе Русије, Кине и Јужне Африке.

Подсетимо, Јужна Африка није усамљена међу земљама глобалног југа у одбијању да буде увучена у сукоб Русије и Украјине.

Латиноамеричке нације такође остају опрезне када се не сврставају на страну. Колумбијски левичар Густаво Петро рекао је на регионалном самиту у Буенос Ајресу ове недеље да је одбио захтев САД да Украјини испоруче неискоришћене залихе руског оружја.

Америка покушава да потисне Русију и Кину из Африке

Ова посета Лаврова није прошла незапажено на Западу, па је тако у Преторију ове недеље најпре отпутовала америчка секретарка финансија Џенет Јелен. Она је Русију оптужила за глад у Африци која је порасла због тога што из црноморских лука није испоручивано жито. Подсетимо, Афричка унија је подржала Русију и за несташицу хране окривила западне санкције. И Москва је након постигнутог договора о извозу жита упозорила да оно није послато оним земљама којима је потребно, већ је завршило негде другде.

Јелен је сама рекла да је разговарала о санкцијама Русији на “свакој станици своје афричке турнеје” и да се нада да би споразум о следећој граници за цену руске нафте могао да буде ускоро постигнут.

Ипак, главни фокус посете био је економски. Она је посетила фабрику у којој се састављају “форд” аутомобили наводећи то као пример добре сарадње с Вашингтоном.

Њена посета је почетак напора Бајденове администрације да обнови везе са Африком у светлу брзо растућег економског присуства Кине на другом по величини светском континенту и руског војног и дипломатског упоришта у његовим деловима.

Заправо, Кина је земља која има дугу доминацију на афричком континенту по питању трговине, што Америка покушава да прекине.

Прилику да своје место нађе на том тржишту САД виде у промовисању “зелене” енергије, имајући у виду да тај континент има проблема због ослањања на угаљ.

Њен главни конкурент је Кина која са Африком има трговинску размену вредну 254 милијарде долара у 2021 години, што је повећање од 35 одсто.

Да ће кренути у такву агресивну кампању, било је јасно на Самиту лидера САД-Африка у Вашингтону у децембру, када је заменик америчког секретара за трговину Дон Грејвс рекао: “Склонили смо поглед с лопте, да тако кажем (у Африци), а амерички инвеститори и компаније морају да играју надокнађивање.”

Вашингтон спреман да “олабави” законе о раду да би стекао корист

Америка се заправо залаже за то да се прописи о раду олабаве посебно у делу који се односи на рударски сектор. То укључује права рудара, законе о дечијем раду, еколошке прописе и минералне тарифе.

Делоите, амерички корпоративни гигант и стратешки партнер Светског економског форума, објавио је документ 2018. године, “Будућност рударства у Африци”, у којем се излаже план који Вашингтон има широм континента. То показује да ће услове одредити корпоративна Америка, а не афрички народ.

На Самиту је амерички државни секретар Антони Блинкен представио меморандум о разумевању министру иностраних послова ДРЦ Кристофу Лутундули и министру иностраних послова Замбије Стенлију Какубу, а тиче се улагања САД у огромна “зелена” рудна богатства дотичне земље, која се односе на огромна налазишта никла, кобалта и бакра.

Демократска Република Конго производи више од 70 одсто светског кобалта, Замбија је шести највећи произвођач бакра на свету, а све су то она богатства чија потражња у свету може само да још више порасте.

Међу компанијама које су се појавиле на Самиту у децембру био је Џош Голдман из “КоБолт металса”, компаније за технолошко рударство коју је основао Гил Гејтс а подржава је Џеф Безос.

“Наш посао је да измислимо боље начине за проналажење метала за електрификацију светске економије. Бакар, кобалт, никл и литијум. Радимо на откривању лежишта која ће постати нова генерација рудника и произвести материјале који су нам потребни”, рекао је Голдман. Компанија наводи на свом званичном сајту да јој је циљ да обезбеди контролу над свим светским резервама.

Данас је у Африку допутовао и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ који је званично од тамошње власти тражио да помогне да се сукоб у Укарјаини приведе крају, међутим, иза ове посете стоји економска корист.

Наиме, Јужна Африка и ЕУ нису успели да постигну договор о извозу воћа, јер је Брисел донео нова правила која захтевају посебне услове за извоз цитруса. Очекује се да ће Африка до 2050. чинити простор у којем живи четвртина светске популације, и то младе популације и растуће средње класе.

(РТ)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *