БИЉАНА ЂОРОВИЋ – Светосавље је српски темељ

Наша саговорница, угледни српски новинар, прва је добитница награде „Гордана Лончар“ за јачање српског идентитета Теслине научне фондације из Њујорка

Примите изразе поштовања за све што сте учинили и што још увек чините на плану културног и историјског наслеђа српског народа – написали су српској инфоратници Биљани Ђоровић председник и почасни председник Теслине научне фондације из Њујорка, господа Никола Лончар и Давид Вујић, поводом одлуке Управног одбора Фондације да јој о 80. годишњици сећања на највећег светског, а српског научника Николу Теслу доделе награду „Гордана Лончар“, која ће сваке наредне године бити додељивана особама за допринос јачању српског идентитета. Знали су аутори писма да је наша колегиница Биљана Ђоровић већ неколико месеци на болничком лечењу од последица тешког можданог удара, и да 14. јануара 2023, за када је у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку била заказана додела награда на свечаној академији „Тесла – енергија мира“ и међународна конференција истим поводом, неће моћи да присуствује свечаности на којој је требало да се обрати и Илон Маск, оснивач компаније „Тесла“, те су јој на овај начин учинили част.
Магазин „Печат“, међутим, имао је срећу да о престижној награди са Биљаном Ђоровић разговара уживо, што значи да су се њене мождане функције вратиле у мери њене пуне свести, или, како сама Биљана каже, у њено тело вратио се Дух свети, који ју је на неко време био напустио. Одмах на почетку истакла је следеће:
„Вест о томе да је награда Теслине фондације, чији сам први лауреат, додељена баш мени била је велика радост усред замало трагичног исхода претрпљеног шлога. Посебну част чини ми значај овога признања које може и треба да постане изузетан и важан ослонац за Србију у смислу очувања теслијанске енергије и идеје коју, како видимо, настоје да присвоје други. Пре свих Хрвати, којима није довољно што су узели српски језик и присвајају српске културне ствараоце, него желе да присвоје и Теслино огромно наслеђе у много праваца које ми не користимо јер немамо државни Теслин институт и немамо државне активности које би то наслеђе штитиле.“
„С обзиром на то да се борим за увођење Међународног дана геноцида над Србима и за јачање нашег идентитета, који проистиче из светосавског наслеђа, и који би чинио окосницу једног новог света, ову награду видим као изузетан подстрек стварању Института у коме би се проучавало и афирмисало духовно и културно наслеђе Светог Саве. У стварању таквог једног института сам већ учествовала, то је Институт Светог Саве и Јехуде Алкалаја у Јерусалиму, који је, захваљујући амбасадорки Љиљани Никшић, инициран од МСП-а и који је изузетно важан почетак за спознају светосавског наслеђа у Јерусалиму. Драго ми је да је Теслина фондација то препознала јер је сједињавање онога што јесте теслијанска енергија и теслијански приступ изучавању научних и енергетских феномена у потпуној корелацији са светосавским наслеђем. Трећа ставка која форматизује мој рад је косовско наслеђе и мисао великог Његоша да истина и слобода морају увек да се освајају и бране, јер је то једини пут за који треба да живи сваки Србин“, поручила је Биљана Ђоровић.

Како се осећате сада, да ли се променило нешто у вашем животном поретку и вредносном систему после преживљеног блиског сусрета са физичком смрћу?
То је искуство које никоме не бих пожелела. Које долази ненајављено и неочекивано, после кога неодређено време проведете у незнању, а кад се вратите, имате ужасне неуропатске болове. Мене је затекло током одмора на Улцињској ривијери, где сам, са мужем, хтела да посетим српске просторе и наш српски народ. Све се догодило на ушћу Аде Бојане на веома чудан начин. После су ме транспортовали до лекара у Бару, па до КЦ Подгорица, где сам оперисана, затим до ВМА и на крају у Институт за рехабилитацију у Сокобањској у Београду. У свим тим установама видела сам огроман капацитет нашег изузетно стручног и доброг медицинског особља које својим знањем може да направи чуда попут др Мирослава Зотовића који је 1950-их година покренуо стварање Центра за рехабилитацију ратних војних инвалида и касније инвалида рата, прву установу тог типа у нашој земљи, и успоставио сарадњу са сличним центрима у свету. Кадрове је слао на усавршавање у многе земље, из којих су се они враћали и, по узору на свет осмислили, нашу ’Сокобањску’. У овој установи на зиду сам видела огромну слику манастира Студенице и дивне српске пределе што ме је подстакло на размишљање о светосавској медицини, али и о смрти као феномену људског постојања који досад није решила ниједна животна филозофија. Из захвалности Богу што сам преживела, почела сам да мењам своје виђење живота и преиспитујем се да ли сам остала без благодати Духа светога. Тражећи одговоре, слушала сам Светог Серафима Саровског и Аву Јустина Поповића. И схватила сам да савремена наука мора да буде теслијанска наука и мора да буде у благодати Духа светога и те светосавске филозофије живота. Јер, како је рекао Јустин Поповић, „никакве науке света не могу да се изборе са тим феноменом“, дакле потребан је други приступ који мора да укључује категорију Творца и божанске енергије. Разумела сам то када сам се суочила са чињеницом да не могу да покрећем леву страну тела и онда се питала зашто. Наравно, зато што је нестало благодати божанске енергије. Јер Бог је животворан, Бог је светлост, а зло је борац на страни таме и злотвори настоје да избаце ту животворност и помоћу генетичког инжењеринга и помоћу сексуалне модификације, и помоћу научнотехнолошких метода, кемтрејлова, а све како би увукли људе у тзв. Четврту технолошку револуцију. Све што је Бог створио рађа живот и увећава га. А све што се сада ради у свету, ради се са циљем да се та животворност уништи. Зато треба радити на освешћивању људи на фону светосавске философије живота јер Свети Сава је урадио оно што је данас потпуно незамисливо. И ми на том наслеђу можемо да кренемо у реконструкцију и стварање новог и бољег света.

Цео ваш живот је борба са злом. Је ли истинита опаска др Владимира Димитријевића о вашој вери да „зло губи снагу када се обелодани“?
Др Владимир Димитријевић је веома задужио нашу савремену мисао и представља једну од најсветлијих тачака отпора злу које је достигло невероватне размере, а ми скоро да му се ни не супротстављамо. Стално су ми говорили да ширим мрак, да причам о тешким темама, а ја сам одговарала да што год напишем тиме умањујем снагу зла које као демон не подноси светло. Заправо, цео поредак у коме живимо не подноси светло јавности и у потпуној је супротности са идејом демократије и идејом слободних медија. Јер, када су настајали, медији су настајали као Четврти стуб демократије, као нешто што треба да брани јавност и народ од моћи. Зато у савременим медијима скоро да уопште нема истине, а нема више ни новинара који треба да буду наша енергија и светлост на путу. О медијима можемо да говоримо једино у смислу на који су говорили Едвард Херман и Ноам Чомски јер медији служе искључиво за форматизацију и за логистику мишљења. Они су у функцији заслепљивања маса глупим ријалити забавама како би угасили способност мишљења као главне одлике и способности људскога рода.

„Печат“ на Светосавској духовној вертикали

Себе сматрам инфоратницом и моје забрањене ауторске емисије на Радио Београду 2 „Атлантис“, „Силен“ и „Контрапункт“, као и текстови и интервјуи објављивани у магазину „Печат“ представљају највећи део те инфоратничке борбе. Кажем инфоратничке, јер новинарство које је компромитовано корпоративно монополистичким капитализмом, под чијом су контролом сви медији у рукама најбогатијих који истовремено стварају и Нови светски поредак, више и не постоји. Зато Србија мора да се ослободи медијске „окупације“ мејнстрим медија који у Србији уместо истине пласирају лажи и економски хаос, гурајући је у ратове. Томе смо се ми у „Печату“ оштро супротставили и мислим да смо добили једну веома важну битку у том рату износећи и проносећи истину и то на посебан начин утемељен у светосавској духовној вертикали.

 

У суштини, ваша борба делује као одбијање да ви, цео српски народ и сав свет на страни разума учествујете у нормализацији ненормалног. Како је свет, уопште, скренуо на странпутицу звану Нови светски поредак?
Нормализација ненормалног је права синтагма за ово што управо живимо! На то је упозоравала једна од највећих теоретичара икада Хана Арент, говорећи о нацистичком систему где се за дугорочно програмирање људи користе различите технике. Ту спада и велика операција филмске индустрије која нам је кроз своје филмове све то давно најавила. Сад имамо нормализацију ненормалног сексуалног поретка, па нормализацију педофилије, трансџендеризма, нормализацију производње људи у вештачким материцама. Већ је нормализована ГМО храна, а да нигде није могло јавно да се говори о последицама које та храна производи. Ту је и хормон раста и све друго на шта је упозоравала Хана Арент.
О томе како је могуће нормализовати ненормално много сам писала, посебно у „Печату“. Нормализација ненормалног је, заправо, производња малих Ајхмана која је могућа захваљујући свету у коме се сервира нарцисоидност, материјалистички поглед на свет, свет без Бога који је забрањен и прогнан, јер Бог је тај који стоји на путу уништења Његове креације. А човек је боголико биће које има божанска својства која се сада бришу и ствара се механизам у коме се производи свет спектакла у коме је најважније стећи одређену позицију у материјалном смислу. Зато се растура породица као главни стуб човековог постојања и љубави, а мождани удар сам преживела баш захваљујући љубави свога супруга, свога сина, своје сестре и других људи који знају да сам увек радила за општу добробит, а никада за славу и новац. И увек ми је једини покретач био обелодањивање резултата истраживања зла које емитује велику енергију, а која губи своја својства кад га разобличите. Олакшавајућа околност по моје здравље је да има и других истраживача. Али када су кренули да уништавају Србију, било је јасно да то најуспешније раде преко електронских медија и свима сам говорила да избаце телевизоре из кућа јер је телевизор пиштољ за преумљење уперен у наш мозак. Да су људи тада то разумели, ови што знају наше мане, а имају сасвим јасну намеру да нас збришу, рекли би – види, ови Срби су стварно неуништиви.
Шта је тачка вашег препознавања с највећим светским и домаћим мислиоцима с којима сте урадили серију величанствених интервјуа као, вероватно, нико од српских новинара досад?
То је, без сумње, борба против зла глобалног светског поретка. И ту постоје бројни инсајдери, пре свега у Америци, с којима сам сарађивала. То су највећи мислиоци нашег доба. Нас је посебно задужио професор Едвард Херман истраживањима о Сребреници из 1995, и Ноам Чомски, који се такође супротставио интерпретацији Сребренице на западњачки начин, а то је једна од највећих манипулација и највећи од свих пропагандних ратова против српског народа. Према свим тим људима је покренута операција медијског чишћења, а с њима сам сарађивала и паралелно с тим радила и на теоријском плану јер хуманистичке науке су такође велика жртва новог светског поретка, али оне морају да опстану јер без њих не може да постоји ни тај нови глобални поредак. Они то покушавају да надоместе филозофијом Јувала Харарија који себе назива историчаром и који је гуру на духовном плану Четврте индустријске револуције, а залаже се за свет без људи и већ отворено говори да је слободна воља мит, а један од највећих митова – Христово васкрсење и да све то треба да нестане. Људи су према Харарију непотребни и замениће их роботи, а људима треба давати ГМО храну, вештачко месо и све друго што ће их одвојити од Бога и природе. Срећом, у свету постоје научници који имају теслијански поглед на свет, а сам Тесла је био генијалац, имао је ум који ради као природа, а природа је Створитељ са животворним моћима које проистичу из огромне љубави и божанске спознаје. Дакле, има научника у свету који се боре и свесни су шта се дешава. И ми у Србији имамо појединце који завршавају велике послове, јер имају мисију, али генерално морамо да се вратимо на позиције нашег драгоценог светосавског наслеђа и сваког нашег човека и државу „градимо“ по мери тог савршенства које је богоугодно. Ако се то не догоди у Србији, не знам где даље би могло да се деси.
На чему се заснивају ваша божанска љубав и човекољубље, шта храни вашу душу тим дивним даровима и лепотом?
Још кад сам радила радио-емисију „Атлантис“, која је била осмишљена на фону Пекићеве „Атлантиде“ и Платоновог „Списа о Атлантиди“, а то је цивилизација која почива на вредностима, утемељила сам се у чулима за вредности и чулима за истину. А то када имате, ви то не контролишете, него то контролише вас. Нешто вам се „отвори“ и ви видите. На том фону препознавала сам и људе који припадају том атлантиђанском поретку вредности који је величанствен. Тако сам и стварала тај свој свет као неку галаксију у којој сви живимо почаствовани што се ту налазимо и захвални што нисмо сами него имамо око себе људе који нас разумеју. Није то свет материјалних добара у коме желите да будете господар нечега, да одлучујете о нечијим судбинама, или имате власт над неким, него је то просто неко духовно поље неизмерне лепоте и невероватних вредности, тако да сам врло срећна што сам окружена људима међу којима влада безинтересна љубав која није усмерена ничим другим осим том чистом божанском љубављу и енергијом. Неизмерно сам захвална Господу што је дао људима да препознају ту моју енергију и суштину свега што радим, а сада сам имала и прилику да сагледам како би изгледало виђење људи о мени после мог живота. Драго ми је да су многи на основу мога рада стекли нека корисна сазнања и да желе да наставе живот у слободи и истини који Србе чине вечним и небеским народом. Осећање да су наши људи изузетно паметни, доследни и храбри да изнесу огроман терет спасавања човечанства даје ми снагу да се и даље борим.

Косово је моја патња и моја светлост

Ја сам поносита Косовка Девојка, рођена сам и живела тамо 15 година и све што се догађа на земљи мојих корена је истовремено моја патња и моја светлост. Као и свих Срба, јер Косово је истинска српска светиња и рана која одвајкад крвари, срце које хоће да ишчупају из тела нашој отаџбини Србији. И у сну и на јави видим светлост Грачанице, Дечана, Богородице Љевишке и Пећке патријаршије, свих наших манастира који чувају благодат Божју, чујем јауке са Косова поља, заклетву кнеза Лазара, запис са Мраморног стуба деспота Стефана Лазаревића, осећам мирис божура, снагу Душанових закона и лепоту дела краља Милутина. Не марим за приче да су то наши митови, него водим свој инфорат против глобалиста који би све то да нам разоре и чекам победу која ће сигурно доћи јер Косово је српско и нико нам га не може отети!

Празник над празницима, Свети Сава, посвећен је највећем нашем просветитељу и духовнику. Захваљујући вери у њега и Никола Тесла је постао светлост свету. Да ли је могуће српски народ под влашћу безбожника вратити на пут Светосавља?
Мора да може, тако да хитно оснујемо већ споменути Институт за проучавање дела Светог Саве. То мора да ураде сви Срби света из нашег огромног расејања, и Савиндан је права прилика да се иницира покретање тог института. Исто тако, неопходно је направити Центар за информациони рат који чини више од 98 одсто савременог ратовања. То све мора да се уради добровољно, а паре које су за то потребне да се сакупљају систематски. Све то може да ради мала група људи ако би сви Срби света давали по долар дневно. За само годину дана могли бисмо да направимо чуда, као што је некада владика Николај Велимировић направио тим Краљевине Србије за сарадњу са Индијцима у који су били укључени сви наши познаваоци Индије и њене историје, културе и писмености. То што су људи у власти махом обезбожени не спречава нас да истинско благо наше културе, науке и традиције чинимо доступним целом свету и да се повезујемо на линији Светосавља. Све што је радио Свети Сава је чудесно и неуништиво, дакле вечно, и зато ми Срби имамо најсигурније утемељење за неки нови и бољи свет.

Један коментар

  1. Bas mi je drago da se nasa Biljana oporavila! Hvala dragom Bogu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *