Безобразни фармер против принцезе

Џереми Кларксон поново напада

Најновији испад чувеног енглеског новинара Џеремија Кларксона када се устремио на принцезу Меган Маркл поново је узбуркао инсталатере не само британског бонтона „новог доброг“ већ и овог који се увелико умеће у вредности друштва читавог света. Ипак, за милионе његових поклоника и ово је била само добра и занимљива забава из асортимана њиховог идола без скрупула и длаке на језику. Није им сметало ни то што се извинио!

Славни енглески новинар, чувен као суперзвезда широм планете омиљене емисије из света аутомобилизма „Топ гир“, током вишедеценијске каријере коју је провео у државним медијима где су се неговале лажне нове вредности друштва и лицемерно подилажење публици што је отворено презирао, није пропуштао прилику да буде „претерано искрен“, потпуно супротан од свега што се подразумева под политичком коректношћу и против свега што се подразумева под новим вредностима које се морају толерисати и безусловно прихватити. Занимљиво је да је у свету претежно испраних мозгова којима је толерантност императив живота он и даље изузетно популаран с константном вишемилионском подршком обожавалаца. И док су му обожаваоци хрлили због искреног, уврнутог и пре свега духовитог приступа у раду на емисијама из аутомобилизма, други, можда бројнији, једва су чекали да их забави неким новим политички провокативним и, разуме се, политички некоректним испадом који се често претварао у медијски скандал. Те своје обожаваоце није изневерио када се на измаку протекле године у колумни у чувеном острвском таблоиду „Сан“ окомио на супругу британског принца Харија Меган Маркл. Колумну је написао реагујући на документарац о животу поменутог племићког пара који је тих дана премијерно емитован на ХБО-у. Блескаст и неотесан, жељан забаве на туђ рачун, одлучио је да буде посебно иритиран бедно тугаљивим документарним материјалом о „јадним и несрећним“ Харију и Меган који су, ето, с десетинама милиона фунти, а после одрицања од било каквих краљевских повластица и статуса, самим тим и будућих прихода, „препуштени сами себи“. Посебно га је изнервирала Меган, па је о њој написао ово: „Ноћима се преврћем по кревету и не могу да заспим, шкргућем зубима сањајући дан када ће Меган бити натерана да парадира гола улицама сваког града у Британији док гомила скандира – срамота и гађа је изметом!“

Дежурни етикетари нападају Кларксона Како је ово тешко одјекнуло! На страну дежурни заштитници толеранције, политичке и сваке друге коректности, краљевске фамилије и белих медведа. На Кларксона су се устремили и сви други дежурни етикетари који лепе налепнице срама свима који се на било коју тему усуде да некога јавно критикују и осуде. Можете замислити шта су му све прилепили. Прећено му је тужбом суду, новим одстрањивањем из медија и свакојаким другим демократским средствима новог доброг која се сурово користе за кажњавање недемократских и неотесаних реликата превазиђених времена и њихових назадних вредности. Као што је био и пре, дакле, тако је и после овог њему својствено неодмереног напада на Меган Кларксон постао потенцијал за добар пример како ће се провести непослушни, а и шта се сматра неприхватљивим понашањем у данашњем свету свеопште љубави и једнакости. До те мере су га осули свакојаком паљбом са свих страна да су га натерали на њему несвојствен корак – на извињење! Да ли су га сломили? Наравно да нису. Али, ипак, Кларксон се извинио што је, како рече, претерао у коришћењу метафоре из серије „Игра престола“ (у њој постоји сцена у којој се једном лику дешава описано кажњавање) док је чињеница да је на тај начин морао да се повуче нека врста његовог пораза.

Мада, ко познаје његов стил и резон, знаће да се и у овом извињењу крију својеврсна иронија и сарказам на рачун оних који су га напали као мизогеног, неотесаног и опасно назадног. Он никада није узмакао, па ни када је губио огроман новац због тога (на крају се испостављало да је тим губицима добио још више!). Слава и поштовање међу милионима људи широм света после сваког „инцидента“ само су му још више расли. Претходни велики, до сада заправо највећи, скандал десио се пре неколико година у тренутку када је Кларксон био на врхунцу славе као водитељ аутомобилистичке емисије „Топ гир“. Због политички некоректних и увредљивих коментара у тој емисији, па и физичког обрачунавања с продуцентом, Џереми Кларксон је после више од две и по деценије успешног рада на Би-Би-Сију добио отказ. Међутим, врло брзо се победнички снашао, па је са истим сарадницима из „Топ гира“ Џејмсом Мејом и Ричардом Хемондом рестартовао свој шоу под такође изузетно уносним уговором са стриминг платформом „Амазона“, а под називом „Гранд тур“ („Велика турнеја“). Једина разлика у односу на „Топ гир“ је што је аутомобилистички шоу у складу с новим именом кренуо на велику светску турнеју. Концепт је добио путописни карактер, па су Клакрсон и екипа под у осталим елементима истоветним детаљима преузетим из „Топ гира“ почели да путују друмовима света све са једнако заједљивим, иритантним, безобразним и увек на све начине, а посебно када је реч о забранима политичке коректности, провокативним Кларксоновим коментарима. И, наравно, чим се видело да је „Топ гир“ на Би-Би-Сију са јадним и недораслим, али политички коректним заменама доживео фијаско, кренули су „организовано-спонтани“ напади на „Гранд тур“ која је, међутим, за „Амазон“ постала убедљиво најуспешнија од свих које су продуцирали! Огроман новац уложен у серију (надмашен је Би-Би-Сијев буџет од милион фунти по епизоди) показао се као једно од њихових дотадашњих најбољих улагања.
У том свом новом-старом издању Кларксон је, наравно, наставио са увредљивим и провокативним коментарима. Усудио се у једној епизоди да се намери и на најмоћнији пипак новог поретка – геј коминтерну. Кларксон је у свом стилу неотесаног деришта напао ову групацију гледалишта исмевајући џип вранглер који, како рече, воле геј мушкарци који га возе у својим пинк кошуљицама (узгред, управо у таквој кошуљи се сликао за промо-фотографију једне од нових епизода ове серије!) и панталоницама без задњице. Причао је, исмевао и провоцирао и даље, што су прозвани једва дочекали осувши паљбу по друштвеним мрежама, а њу су одмах преузели и озбиљни велики британски медији који су постали дежурни заштитници новог моралног кодекса у коме је прва ставка протекција и промоција хомосексуалних револуционара. Кларксон је добио још једну, ко зна коју по реду етикету у својој каријери. Назван је лењохомофобичним кревељавим средњошколцем. И, наравно, одмах су позвали на укидање „Гранд тура“, која, наредише, не би смела да постоји после оваквог испада! „Амазон“ у том тренутку још није био Би-Би-Си, па се није одрекао добре зараде у име новокомпонованих идеала које диктира накарадни свет – „Гранд тур“ поживео је још две сезоне и престао да се снима тек неколико година касније после 43 хит епизоде којима је мање-више испуњена Кларксонова глобтротерско-аутомобилистичка идеја за овај шоу.
Занимљиво је да је Кларксон као превасходно негативна појава успео да постане изузетно значајна фигура комерцијалне телевизијске понуде. И то најпре у политичком смислу, што је само по себи феномен. Јер, „Топ гир“ је временом израстао у златно јаје британске телевизије и њен најуноснији извозни програм. Кларксона и његов шоу је сваке недеље гледало преко триста педесет милиона људи широм планете, захваљујући чему је Би-Би-Си зарађивао од домаће и иностране публике скоро 80 милиона фунти годишње, а поменута је емисија доспела чак и у Гинисову књигу рекорда као најкомерцијалнија те врсте у историји телевизије. Али промоција послушности, демократског једноумља у коме поменута политичка коректност има кључни значај, за Би-Би-Си су били драгоценији од свега. Зато су челници британске националне телевизије једва дочекали довољно добар повод да елиминишу у својим редовима претерано заступљеног водитеља који је од политичке некоректности направио каријеру и баш зато постао омиљено име међу армијом поклоника широм планете. Последња кап у чаши жучи блазираних либерала и дежурно брижних чувара који одлучују шта масе морају да науче гледајући национални програм био је физички насртај Кларксона на продуцента његове емисије приликом боравка у Јоркширу. Џереми је, рекоше, подивљао по повратку у мотел који је одабрао овај продуцент за њихов конак пошто у њему усред ноћи, када се појавио „под гасом“ после вишечасовне забаве, није било топле хране. Продуцент је завршио у болници, али на крају ипак није поднео кривичну пријаву против Кларксона, па је овај избегао кривичну одговорност коју су многи захтевали. Последице овог чина су да је славни водитељ суспендован, а онда и отпуштен. Овакав исход је одавно лебдео над његовом судбином. У претходним годинама које су послужиле да се гради ново друштво политички коректне нације најплеменитијих социјално-политичких погледа, људи без предрасуда, расних и било којих других затуцаности, Кларксон је у својој аутомобилистичкој емисији радио на супротстављању таквим трендовима. Док су лидери глобалистичке диктатуре социјалне исправности уз помоћ медијских гиганата какав је управо Би-Би-Си инсталирали принципе о једнакости свих са свима и све остале „позитивне“ тековине новог света, Кларксон је забављао милионе нимало фасциниране тим новим исправним светом и његовим наметањем коректних „новоговор термина“. Дакле, наметнуо се као директни и врло важни противник кога је јавно било веома значајно поразити. Кларксон је безобзирно и систематски нападао тај и такав свет, па сте у емисијама „Топ гира“ скоро у истој мери слушали о карактеристикама појединих аутомобила колико и о Кларксону иритантним „вредностима“ одређених нација које су створиле та кола. Тако се, рецимо, памте скандали у емисијама због Џеремијевог отровног језика када је певао стихове познате дечје песмице коју су расисти користили да вређају црнце или када је до те мере разбеснео Аргентинце снимајући једну од емисија у тој земљи с таблицама на колима које су асоцирале на Фокландски рат да је умало линчован и протеран из земље. Његово политички некоректно обраћање појединим етничким групама, заправо отворени расистички коментари на рачун Индијанаца, Мексиканаца и генерално целокупне „жуте расе”, како је волео да каже, доводиле су до лудила британске телевизијске цензоре и челнике у Би-би-Сију. Кларксон им је лаконски узвраћао ироничним или, зависно од ситуације, циничним осмесима и одмах неким новим скандалом. У том смислу је био веома духовит када је одлучио да кроз Индију путује јагуаром за који је прикачен покретни тоалет с образложењем да се свако у тој земљи бар једном заразио стомачним болестима због којих је завршио на шољи, па је он зато своју понео да му стално буде надохват руке. Нашег је југа прогласио најгорим аутомобилом који је икада направљен, а у једној емисији га је уништио пројектилом из тенка. Исмевао је америчка и немачка кола (мада је некима од ових других, којима се дивио, умео да честита гестом који је опасно личио на нацистички поздрав!), величао британска и она америчка која су његови средовечни истомишљеници сматрали да су „кул“. У том је контексту имао и увредљиво конципирану листу аутомобила која су „кул“ и који то нису.

Безобразни дечак у телу средовечног „мачо Енглеза” Заправо, тешко да се може наћи иједан тренутак у његовој емисији који би могао да буде по вољи телевизијских цензора и чувара новог морала. Тај његов стил размаженог, безобразног и бунтовног дечака у телу средовечног „мачо Енглеза“ је „Топ гир“ уздигао на ниво светске телевизијске сензације. Људи су се препознали. Они нормални, незастрашени, опуштени. Кларксон се пред камерама дружио баш с њима. Говорио је оно што милиони говоре у друштву док уз пиво коментаришу оно што гледају на телевизији. Кларксон је заиста у тим моментима био у њиховом друштву, у њиховим дневним собама, на том пићу са њима. Исто је виђено и у „Гранд туру“. И то је истоветно ономе што је недавно написао о Меган и њеном принцу који то више није, о краљевској породици, о новим моралним и осталим друштвеним кодовима. Да, извинио се. Али нико не сумња да ће се првом приликом опет огласити његов отровни и провокативни стил коментарисања неке теме или личности. Лењохомофобични кревељави средњошколац, дакле, сигурно чека нову прилику да опет узврати ударац „Империји“, а до тада ће возити трактор по свом имању у Оксфордширу, где живи, а које назвао „Фарма Немам појма“. Дакле, одлучио је да батали новинарство и постане фармер! Када су га упитали о овој одлуци, у свом стилу је одговорио: „Не знам ништа о пољопривреди, па ме сви гледате како учим. Јуче сам највеће узбуђење доживео док сам возио трактор поред њиве. Али, ево, већ изгледам као фармер. Чак сам купио и карирану кошуљу и пар чизама са челичним прстима које су невероватно тешке. Не знам како фармери ходају…“
Ипак, новинар и бизнисмен у њему су опет прорадили. О свом фармерском „искуству“ је написао књижицу „Година на фарми Немам појма“. Треба ли рећи да је постала бестселер? За кратко време је постала најпродаванија књига из ове области икада! Пре тога је снимљена и документарна серија о његовом фармовању, а у фебруару ће „Амазон емитовати и њену другу сезону.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *