За слово „Z“ – 4.000 евра

Украјинска пропаганда

Немачка уводи вербални деликт

Цензура и прогон оних који о рату у Украјини имају другачије мишљење од већине водећих западних политичара и медија већ достижу забрињавајуће ефекте у појединим државама Европске уније

Немачка је дуго важила за узор када су у питању медијске слободе. Међутим, последњих месеци ситуација се и тамо убрзано мења и опасно подсећа на ону из доба успона нацизма. Према писању немачког листа „Велт“, возач у Хамбургу кажњен је глобом у висини од 2.400 евра јер је на задњем стаклу свог аутомобила залепио папирно слово „Z“. Речени 62-годишњак жалио се на одлуку суда, али је процес изгубио и на вишој инстанци. Окружни суд у Хамбургу осудио га је на новчану казну у износу од 80 дневних тарифа по 50 евра, укупно 4.000 евра. Оптужени није негирао да је слово „Z“ залепио на свој аутомобил, али се бранио да је „то једно од слова абецеде“. Осуђен је пак јер „подржава руску агресију у Украјини“.
Можда се чини бизарним, али то није једини такав случај. Немачки новинари који су се усудили да пређу на другу страну линије фронта и извештавају о страдањима русофоних цивила под артиљеријском ватром украјинских снага у Донбасу суочени су са „замрзавањем“ банковних рачуна и кривичним гоњењем. На мети су чак и њихови најближи којима је, такође, „замрзнут“ новац у банкама…

[restrict]

СЛУЧАЈ АЛИНЕ Л. Све то се догодило немачкој новинарки Алини Лип. Будући да извештава уживо из Донбаса и да се стога њени извештаји махом не поклапају с пропагандном агендом коју домаћој публици сервира већина немачких медија, у Немачкој су је прогласили „Путиновом инфо ратницом“. Независна немачка новинарка и позната блогерка суочена је с кривичном истрагом код куће, у Немачкој, због наводне подршке „незаконитом руском агресорском рату против Украјине“. У своју одбрану изнела је да је као извештач радила оно што би сваком новинару морао да буде опис посла – документовала је шта се дешава. Уколико буде проглашена кривом, прети јој новчана казна или казна до три године затвора. Новинарка је немачким медијима рекла да јој се ставља на терет то што је „разговарала с људима у Доњецку и преводила њихова сведочења на немачки језик“.
„Напросто, снимам све што видим око себе“, објашњава Липова. Наглашава да ниједан материјал који је емитовала у етру није био монтиран и да јој нико није наређивао о чему да извештава. Упркос томе је од немачких органа за спровођење закона добила званична документа која потврђују да је против ње покренута истрага. Према немачком медијском порталу „Т-онлајн“, немачке „службе за спровођење закона“ сматрају да је новинарка Алина Лип „континуирано демонстрирала солидарност с руским ратом против Украјине“, а уз то је извештавањем с терена „подстакла поделе у немачком друштву“. „Т-Онлајн“ преноси и да немачке власти њено извештавање описују као „искривљено, делимично лажирано“. Надлежни су јој блокирали и тиме практично запленили новац у банци, а блокирали су и рачун њеног оца.

То није све – нападима на слободу говора придружиле су се и неке велике финансијске институције попут „Пејпала“, платформе за прикупљање и слање новца. „Пејпал“ однедавно има нову пословну политику захваљујући којој корисницима својих услуга прети казном од 2.500 долара због „ширења дезинформација“. О томе шта сматра „дезинформацијом“ а шта не одлучује предузеће које кориснике „преко палца“ кажњава запленом новца с њиховог рачуна. У „Пејпалу“ су, истина, после протеста корисника, тврдили да је посреди грешка, а онда су, испод жита, ипак наставили с „кажњавањем“ и одузимањем туђих пара.
Тако то иде – почело је пљачком руске имовине под изговором уведених санкција, а сада су на удару сви који „звуче као Руси“…
У исто време немачки парламент је изненада пооштрио кривично законодавство, без икакве најаве. Бундестаг је тако крајем септембра муњевито и без јавне расправе – у потпуно нетранспарентној процедури – „интензивирао“ кривично дело „хушкање народа“.
Све наведено открива да се и Европска унија све више одмиче од некада опеваних европских вредности попут слободе кретања људи и капитала, недодирљивости имовине, слободе мисли и изражавања… Речју, ЕУ се све више „украјинизује“. На делу је радикално негирање Европске конвенције о људским правима и цивилизацијски суноврат Немачке као привредног и уопште „мотора“ ЕУ. Према слову новог немачког закона, сваки „отклон“, дакле случај објективног и другачијег извештавања од „званично зацртане политике“ биће санкционисан, не само забраном емитовања или извештавања већ и затворском казном. У Немачкој тако постаје „ново нормално“ да појединац (новинар или било ко) због „деликта мишљења“ може завршити иза решетака до три године уколико „негира или умањује“ било шта што влада у Берлину представља као „руски ратни злочин“. Укратко, у новој немачкој „нормалности“ постаје злочин свако „негирање или банализовање руских ратних злочина у Украјини“ (деликт је опредељен као „подстицање мржње“). Ново законодавство је провучено међу осталим законским актима иако није јасно ко треба да одређује шта је „ратни злочин“ и чије негирање треба забранити. Све то омогућава широку палету кривичног гоњења наводних „починилаца“.
Вишак цинизма је пак да присталице селафијско-вехабијских параџемата у Њемачкој смеју слободно да носе заставе Исламске државе и Ал Нусре, сиријске Ал Каиде, јер „нема конкретног кривичног дела“, док нови закон криминализује подршку, у било ком облику, руској кампањи у Украјини.
Аналитичари упозоравају да је члан 130 став 5 немачког Кривичног законика створио „загонетну норму“ која може имати за последицу „неподношљиве пресуде у преовлађујућој друштвено-политичкој клими, јер тумачење те кривичне одредбе нуди изузетно широк спектар дискреционих овлашћења за државно тужилаштво и судове“. Речено једноставније, то значи да свакоме ко иступи у јавности на начин који је непожељан и неодобрен од стране власти прети опасност да ће бити сурово кажњен. Ово је несумњиво корак унатраг у мрачна времена ограничавања основних права, посебно слободе мишљења и изражавања, слободе медија и слободе науке.

ДОЗВОЉЕНА МРЖЊА Ту се намеће питање и шта (коју информацију) не треба јавно одобравати, или негирати, можда аутоцензуром прикрити или чак грубо умањити? Ту долазе до изражаја двоструки стандарди. „Говор мржње“ у дискурсу Запада до сада није постојао јер све потпада под „слободу говора“. Међутим, када неко подстиче мржњу против Руса и Русије – то је сада допуштено. Држава виновнике у том случају не гони по службеној дужности јер идеологизовани и индоктринирани органи за спровођење закона сматрају да су „морално у праву“ ако на том пољу зажмуре и игноришу законодавство. Таква кривична дела не гоне ни јавни тужиоци, тако да нема ни судских одлука. С друге стране, свако ко искорачи од прописаног и дозвољеног наратива да је Русија „империја зла“ – ризикује да буде кривично гоњен.
Украјинац Серхиј Жадан, добитник Награде за мир немачких издавача за 2022. годину, отуда може слободно да тврди у својој награђеној књизи „Небо над Харковом“ да су „Руси варвари који су дошли да униште нашу историју, нашу културу, наше образовање… свиње, горите у паклу!“
И некадашњем украјинском амбасадору у Берлину Андрију Мелнику очито је дозвољено да у твиту некажњено означи за „морални олош“ немачког критичара лика и дела свог сународника Жадана, док 62-годишњаку из Хамбурга следује казна од 4.000 евра јер се кроз град возио са словом „Z“ на задњем стаклу свог аутомобила, пошто је оптужен да одобрава „руски агресорски рат против Украјине“ и осуђен од Окружног суда у Хамбургу за који је слово „Z“ симбол руске агресије. Судија је „препознао“ и поруку оптуженог која наводно гласи: „Ја сам уз Путина“.
Није тешко наслутити шта следује – процеси против опозиционара и „дисидената“ који ће се вући од једне до друге судске инстанце. Коначна одлука биће предмет тумачења, тачније зависиће од политичког става сваког судије. Питање је ко ће се у датим условима усудити да критикује проблематичне или незаконите процесе које је аминовала влада у Берлину.
Чини се да ни многи посланици Бундестага, заслепљени америчким посредничким ратом у Украјини, а који су гласали за спорну промену домаћег законодавства – нису били свесни будућих последица тих измена. Узмимо следећи пример – свако ко сумња у (до сада недоказане) руски наводни покољ у Бучи, ризикује да проведе део живота у казамату или да плати казну вишу од своје плате.
Најзад – треба ли казнити свакога ко сумња и проверава који су узроци и ко је одговоран за рат у Украјини?
Кад се подвуче црта, чини се да је одзвонило слободи говора у некада слободарској Немачкој оног трена када је у „срце Европе“ увела „вербални деликт“ добро познат некадашњим комунистичким земљама са истока Европе. Западна Европа је државама некадашњег источног блока представљала лучоношу слобода и људских права. Хрлиле су у ЕУ, ширио се и НАТО, да би 30 година касније клизиле ка понору неслобода. Чини се да је Џорџ Орвел пожурио за четири деценије када је своју чувену дистопију сместио у осамдесете године 20. века. Како ствари сада стоје, цензурисање вести и брутално кршење људских права на европском тлу доживеће процват 2022. уместо 1984. године.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *