Србија без Срба

Попис становништва

Попис је још једном показао да се становништво у Србији рапидно смањује и стари, а с демографског становишта тај тренд ће се наставити и у догледној будућности, што је својеврсан аларм, ако већ није касно

Сви памтимо сцену из Кустуричиног филма „Сећаш ли се Доли Бел“ када главни јунак (Славко Штимац) из новина чита вести болесном оцу (Слободан Алигрудић) а он, на податак да на свету (почетком 1960-их година) има две-три милијарде становника, сину каже: „Мене не рачунај“.

Ова духовита, а надасве тужна парабола о људском трајању и данас је актуелна, али на много ширем плану у односу на појединца. Ове 2022. године, тачније 15. новембра, Уједињене нације саопштиле су да је рођен осмомилијардити становник, само 11 година након што смо убележили рекорд од седам милијарди људи.

Србија томе није допринела. Напротив. Само неколико дана после саопштења УН изашли су прелиминарни подаци Републичког завода за статистику (РЗС) да нас је за око 500.000 мање него по попису из 2011. године. У Србији је за деценију број становника умањен за онолико људи колико их тренутно живи у Новом Саду и Нишу. На претходном попису регистровано је 7.186.862 становника, док данас у Србији живи 6.690.887 становника, како су показали први резултати Пописа становништва, који је спроведен од 1. до 31. октобра 2022. уз седам дана продужења у појединим местима.

У Војводини се смањио број становника за 182.453 и сада броји 1.749.356 људи. У региону Јужне и Источне Србије у последњих 10 година бележи се 196.906 становника мање, односно тренутно живи 1.834.791 човек. У региону Шумадије и Западне Србије, према новим подацима, живи 3.255.968 људи, што је за 339.645 мање него 2011. године.

Оно што је и иначе било евидентно, добило је званичну и бројчану потврду. Смањење броја становника забележено је у свим регионима (око 10 одсто), осим у Београдском региону, где је број становника повећан за око 1,6 одсто. У Београду сада станује 1.685.563 људи, што је за 26.123 више него према попису из 2011. године. Највећи пораст становништва забележен је у београдским општинама Звездара и Вождовац, као и у Новом Саду и Новом Пазару. С друге стране, највећи пад становништва забележен је у Црној Трави, Гаџином Хану и Бабушници.

 

УМИРАЊЕ НАРОДА  Демографски подаци убедљиво говоре да се обистињује некадашња парола са Шабачке чивијаде да ћемо „у комунизму сви бити Београђани“, а да ће временом Срби бити мањина у Србији. Иако ова парола потиче из периода „социјалистичке благодети“, много пре њеног краја, само потврђује да је депопулација у Србији дуготрајан процес и да обележава цео 20. век, а сада се само евидентно и рапидно наставља.

Демографи не без разлога наводе анализе и податке немачког географа Алојза Фишера фон Егера о бројности балканских народа на почетку 20. века, према којим се долази до поузданог закључка да се до данас турски народ бројчано увећао за 400 одсто, албански за 700 одсто, румунски за 45 одсто, бугарски за 38 одсто, грчки за 35 одсто. Једини народ који се не увећава него умире су управо Срби.

Демографско пропадање српског народа највише је узело маха у доба Титове Југославије. Оно се огледа у више фактора, а данас, пре свега, у драстичном сужавању његовог етничког простора и поремећају демографске равнотеже на штету српског народа, посебно на Косову и Метохији, у Рашкој области и на југу Србије. У Србији је 1961. године било 74,6 одсто Срба, 1981. тај број је износио 66,4 одсто, а 1991. свега 62 одсто. Обим сразмерног опадања бројности Срба изразито је ублажавала масовна имиграција српског живља из готово свих крајева бивше Југославије. Док су Шиптари 1971. чинили 11,7 одсто становништва Србије, тај удео је порастао на скоро 20 одсто у 1991. години. Касније, тачне податке није ни било могуће утврдити.

И пре пописа је било јасно да је српско село захватила права демографска пошаст, јер је статистика већ била утврдила да од 100 одсто села не постоји 72 посто, или да су у више од две трећине села огњишта угашена. Рецимо, у источној Србији има села у којима се деценијама није зачуо бебин плач. Томе је допринела и политика после Другог светског рата, нарочито од 1948. године, када се наводно због совјетске опасности из пограничних регија Србије демонтирају индустријска постројења и селе у друге републике, чак у Словенију која индустрије није имала.

Не може бити утеха то што демографи нису изненађени подацима пописа јер су очекивали да житеља Србије буде још мање, с обзиром на то да овај попис није могуће поредити с оним претходним који није обухватио већину становништва из Бујановца и Прешева, а није имао ни „импут“ из административних извора („у складу са позитивном међународном праксом, база података добијена директним пописивањем допуњена је подацима из административних евиденција“). Претходни пописи обухватали су и држављане Србије који живе у дијаспори, без обзира када су тамо отишли, а сада су обухваћени само они који бораве ван Србије краће од годину дана.

Статистичари и демографи деценијама уназад упозоравају на лошу слику и чињеницу да сваке године у Србији више људи умре него што се роди, а први пут у „демографској историји‘‘ Србије 2002. године број старог становништва је надмашио број младих. Иако је у последњем међупописном периоду демографско старење мало успорено у

односу на претходни, у поређењу са осталим периодима из друге половине 20. века оно је ипак интензивно. Претходне године постављен је још један негативан рекорд. Према подацима РЗС, број живорођене деце у Србији на годишњем нивоу први пут је пао испод 62.000, а у истих 12 месеци број умрлих надмашио је број рођених за више од 55.000.

 

ПОДМУКЛИ УБИЦА  Још средином деведесетих година др Марко Младеновић, легендарни професор породичног права и социологије породице на Правном факултету Универзитета у Београду и, рекло би се, донкихотовски борац против „беле куге“, тог невидљивог и подмуклог убице народа и читавих нација, говорио је да је дошло до велике кризе породице; у брак се ступа све касније, много је краткотрајних и дуготрајних ванбрачних заједница које су, по правилу, стерилне, а суочени смо и с модерним екстремним феминизмом чије поборнице тврде да је и само рађање облик експлоатације жене. Наводе се и узроци материјалне природе као што су недовољни дечји додаци, опорезивање ствари за децу, те да родитељи често немају ни минималне приходе, немају стан, посао…

Међутим, ми немамо право да чекамо да будемо богати, јер нас тада неће бити. Уосталом, наука је утврдила да чисто економски разлози нису главни услов негативног наталитета. Постало је то, на неки начин, цивилизацијски проблем, јер је и даље у економски сиромашним заједницама наталитет у успону, док је у најразвијенијим земљама у драстичном паду. Људи су усмерени искључиво на властите потребе, а све друго је ван тог „реалног видокруга“, па и код просечног Србина данас. Рађање и подизање деце постаје све више жртва на коју многи нису спремни, а чија самообмана потискује историјско сећање по коме човек не живи само себе ради већ и ради свог потомства, породице, народа и заједнице. Последице свих тих чињеница се и сада осећају. Потрошачки менталитет и саможивост су преовладали друштвом а владајућа животна филозофија не одражава раст становништва чак ни на нивоу просте репродукције.

Поред негативног природног прираштаја још низ фактора утиче на демографску слику Србије. Сваке године десетине хиљада људи трајно напушта земљу а значајан део њих чине млади који због образовања, посла или бољих услова живота напуштају домовину. Не треба консултовати струку па увидети да одласком младих у репродуктивним годинама Србија губи „основу за рађање“, што доводи до све неповољније старосне структуре становништва у Србији.

С обзиром на демографске трендове, та се структура споро мења и тешко је очекивати да смањење и старење популације у Србији престане у блиској будућности. Даље Старење популације ће се наставити, што показују и пројекције Републичког завода за статистику. Пројектоване промене у старосном саставу становништва указују да ће по свим варијантама у наредних 30-40 година становништво Републике Србије и даље старити. Разлике се испољавају једино у брзини процеса, све до његове терминалне фазе.

 

9 коментара

  1. neadekvatna odbrana nacionalnih interesa

    Iz drugog ugla: Srbija bez Srba (bela kuga)

    Vrlo poučan ali upozoravajuću demografski prikaz i popis stanovništva u Srbiji koji nagoveštava negativne efekte za Srbiju u budućnosti.
    Nadovezaću se na temu sa primedbama i predlozima koje imam, koje su vrlo bitne i neophovne, a to su:
    — Neadekvatna demografska politika na “principima ramnopravnosti i jednakvosti” po etničkoj osnovi;
    — Bela kuga je uglavnom u srpskom narodu u sklopu finansijskog podsticaja radjanja;
    — Neadekvatna statistika. Potreban je i vrlo bitan “statistički prikaz” i po etničkoj osnovi;
    Sledi nastavak…

  2. neadekvatna odbrana nacionalnih interesa

    (nastavak)

    1. Neadekvatna demografska politika: Merama za Demografsku politiku koje su preduzete 2018. godine formiranjem Demografskog Saveta (predsednik Saveta AV) za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge nije adekvatan problemu bele kuge koja uglavnom vlada kod srpskog naroda. Doneto je rešenje: … za treće dete 12.ooo dečji dodatak, za četvrto 18.ooo i za peto dete 18.000 hiljada dinara. To najviše odgovara za Zajednice koje imaju velik, nadprosečan natalitet, da još više povećaju natalitet, – a kod Srba vlada bela kuga.
    Drugi problem neadekvatne politike je da je nagradjivanje-stimulacija nataliteta na “takmičarskim principima”: ko ima najviše dece (po broju dece) najviše je nagradjivan i stimulisan na radjanje. Takvo demografsko rešenje je vrlo štetno, zloupotrebljeno protiv Srba koje se sprovodilo u dugom vremenskom periodu na Kosovu i Metohiji od stane albanskog-šiptarskog separatizna što je dovelo do albanizacije-islamizacije KiM i etničkog čišćenja-progona Srba i otimanja teritorije. Takva izvesna demografska tendencija za “nadmoć” u izvesnoj meri postoji još u Srbiji što će se pokazati za 50. 70 plus… godina. Demografsko rešenje i stimulaciju na “takmičarskim” principima u velikoj meri, iste probleme ima i Evropa.
    Zbog navedenih razloga i katastrofalnih posledica demografaka politika mora da se zasniva na principima “ramnopravnosti i jednakvosti bračnih parova” za sve narode: To znači kao što je demografija regulisana u NR KINI. Kina je trideset godina imala demografsko rešenje za pdsticaj “jedno dete po bračnm paru”, k je ima više dece – taj je plaća prez državi. Od pre neke godine je cenzus povećan na dvoje dece po bračnom paru.
    Takvo rešenje, kineski model bi najviše odgovarao Srbiji: dečji dodatak za dvoje dece po bračnom paru, ramnopravnost i jednakvost za sve narode bez obzira na nacionalnost!

    A SRBI, SA OGROMNIM PROBLEMOM BELE KUGE – da formiraju Demografski “SRPSKI FOND” protiv bele kuge u koordinaciji sa SP Crkvom i Dijasporom, i simboličnim prilozima srpskih gradjana da se odrede dečji dodatak za svako rodjeno srpsko dete da se eliminiše bela kuga! Da ne dužim. Nastavak za drugu i treću tačku…

  3. Tоплица

    Ово неће потрајати само 30-50 година, него много, много дуже, и све наше мере служиће пре да умиримо сопствену савест него да остваримо жељени заокрет. Разлози ? Све што је цењени аутор набројио, али и још неки, вероватно вероватно веома важни. Видите на пр., ми и данас славимо јуначки пробој Солунског фронта и Кајмакчалан кога смо ономад прекрили лешевима. Али ваља знати да су онде изгинули најбољи синови, они што су имали довољно или чак вишак енергије ! јер само такви гину на онакав начин, док се гњиде сакрију у кокошињце и којекуде, да би, кад све прође дали продужетак нацији, али сад већ не онај претходни ! Ружно речено али у значајној мери тачно ! Тим пре што смо од Карађорђа наовамо имали превише “Кајмакчалана”. То је исто као да на једном простору богатом шумом кренемо да чупамо (не сечемо !) најбоље изданке. Врло брзо ће остати само жалосно шибље !
    Случај емиграције у градове такођер је убитачан, свакако и због еманципације тог света, јер ми нисмо тамо неки Африканци, који, и кад дођу у Париз, онде нађу сличне, па се удруже и на неком кутку саздају своју нову Африку. Но економско стање друштва омогућава младим паровима тек мали стамбени простор, где заиста нема услова за многодетне породице. Уз мала примања, ето важног разлога !
    За селом узалуд жалимо. Свет је, порастом науке и технологије створио услове такве механизације да један фармер може да привреди колико неколико села старог кова. И бесмислено је пробати такмичити се на стари начин ! Може се само модернизовати аграр где би место једног села био један модерни произвођач великих вишкова робе, на добро и себи и нама. Тај би засигурно имао више од два детета, а таква деца би расла и расла. Но имамо ли ми, са оваквим устроством снаге за то ? Тим пре кад је лакше подићи страни кредит, па паре разделити страним фирмама да нам овде отворе шатроиндустрију ! Овде наравно није крај, ал’ да не претерамо.

  4. Мастер политикологије религијије

    Текст говори о проблему који сви знају.Питање је шта је узрок и како га решити.Демографи,политичари и тзв.грсђанско друштво су годинама причали да је узрок новац:мале плате,низак дечији додатак,скупа роба за бебе итд.Једини човек који још пре 30 так година говорио сасвим супротно био је мој пресор Мирољуб Јевтић.Он је по цену изопштења из друштва па чак и затвора,говорио да је то глупост једних а издајничка делатност других са намером да се Срби униште .Математички је показао да наталитет зависи само од религије.Показујући да је нагалитет огроман у пребогатој мормонској Јути у САД и у Катару.А низак у атеистичкој држави Вермонт у САД и ообезбоженим и до крајње беде сиромашним сељацима општине Блаце,Куршумлија,Бабушница.. И да једино развијање праве вере страха од паклених мука због абортуса,контрацепције може да дигне наталитет.Ко ће сада да каже да му треба подићи споменик за живота.

    • Sasvim tocno.Ja san hrvatski nacionalists.Godinama pratim Jevtica.Taj covjek je genije.Novci koje nam demografi predlazu da ulozimo u natalitet samo smanjuju broj djece.Primer su iNijemci ulozili su milijarde a broj djece se smanjio.Jos prije tri decenije svako trece kucanstvo u Njemackoj imalo je jednog clana,pazite ne jedno dijete nego jednog clana.Ali zato Njemice koje se u Njemackoj udaju za immigrante muslimane radjaju petoro sestoro djece koja imaju njemacki pasos ali se deklariraju kao Arapi ,Afganci..I odlaze da ginu za islamsku drzavu.Ovo pisem jer se u Hrvatskoj desava isti proces.Opet genije Jevtic jedini je Srbin koji za razliku ostalih velikih”strucnjaka” Ekmecica,Krestica…vidi da je price o katolickoj Hrvatskoj danas samo iluzija.Tocno je da Hrvati mnogo vise nego Srbi idu na misu.Ali to je folklor ovdje ni svecenici ne vjeruju u uskrsnuce niti u bezgrijesno zacece.A mladi se u tjeku propovjedi sprdaju sa rijecima svecenika.

  5. neadekvatna odbrana nacionalnih interesa

    (nastavak 2)

    2. BELA KUGA Izrazito vlada u spskom narodu, ali se politički tretira, generalizuje kao problem cele Srbije, i na taj način podsticajnim finansijskim merama za radjanje preko Saveta za demografiju finansira se natalitet “po broju dece” (takmičarski princip: najviše dobijaju finansijski podsticaj Zajednice sa nadprosečnim natalitetom) – a ne po bračnom paru”? Na taj način ako se kod Srba za 20-30-50 godina poveća natalitet za recimo 10 odsto, kod Zajednica sa natprosečnim natalitetom povećaće se desetostriko više. Što znači da su “mere” destruktivne za belu kugu kod Srba.
    Širok je spektar “uzroka i posledica” bele kuge o čemu treba široko obrazloženje kao posebna tema, da ne dužim (možda u posebnom prilogu?).

    3. NEADEKVATNA STATISTIKA, statistički prikaz – popis stanovništva na etničkoj osnovi. Vrlo važno i logično je da se pri popisu stanovništva na popisnim listićima gradjani izjasne i o “nacionalnoj pripadnosti”. Zašto se taj podatak zaobilazi, nije prikazan od Republičkog zavoda za statistiku. Vrlo je bitan uvid u demografsko kretanje po nacionalnoj osnovi u okviru nacionalnih interesa. Zašto bi nekome to smetalo, naročito kada je glasanje po pitanjima od nacionalnih interesa. Primera radi: razlika u demografiji na etničkoj osnovi, glasanje za “funkcije” po pitanjima od nacionalnog interesa itd.
    Konstruktivno bi bilo u “PEČATU” da se pojavi tema: Uzroci i posledice “bele kuge” kod Srba? Da ne dužim, hvala na razuevanju!

  6. U potpunosti sam saglasna sa masterom politikologije religije. Religija je kljucan faktor nataliteta. Ljudi koji veruju u zivot, u buducnost, koji imaju smisao i veru zele i hoce da radjanju.

    Profesor Jevtic je konstantno ukazivao na problem smanjenog nataliteta, ali isto tako i upucivao na resenje istog. Religija je resenje.

  7. Саша Петровић

    Професор Јефтић даје решење:
    Кад желиш да видиш како се праве кола идеш у Немачку.
    Кад желиш да видиш како се праве деца идеш тамо где се она праве. Исламски свет. Сиромашни, богати, среџњи. Сви имају деце. Разлог није потребно навести јер је таква била и Србија пре 150 година. Страх од Бога је једини афродизјак за умор(е)ну нацију.
    Просветитељи, сатанисти, ови, они не доносе решење. Господ је извор живота.

  8. ђорђије

    Сасвим тачно што се тиче Јевтића, тај човек деценијама најпрецизније дефинише српске проблеме и није далеко од истине Хрват Анте кад каже да је Јевтић геније.А САНУ га је одбила. Иако је Јевтић једини живио српски научник који је формирао научнуи дисциплинуи Политикологију религије, први у свету.Што му сви признмају и на Западу и на Истоку.Али Јевтић је бескрајно сам”сирак тужни без иђе икога”. Видите да му је пријетила опсаност да буде ухапшен због својих ставова.Сам је Бог учиниио да предсједник Вучић увиди његове вриједности и поставим га за амбасадора у ДР Конгу. То без божје промисли не би могло.Он је свуда ограничен, нема га ни у Печату дуги низ година. Да би ријечи човјека како што је он допријеле до јавности потребно је да иза њега стоји читав тим. Али зато читави тимови стоје иза оних који Србе руше.” На сваку побједу иамо два пораза, на сваког јунака буљук издајника”. како вели Петар Божовић и филму ”Ноћ у кући моје мајке”.Печат је новина , хвала му на томе,који је објавио стотине текстова о Трилатералној Комисији и Билдерберг групи као центрима из којих се руши Србија.Али упркос томе људи који су главни ескпонентни тих организација у Србији уживају бескрајно поверење несумњивих српски патриота. На сајту Трилатерале http://ewb.rs/advisory.aspx јасно стоји да је Дарко Танасковић члан њеног Савјетодавног одбора, дакле тијела које говори централи шта да чини да би разбила Србију. А Танасковића славе као Бога несумњиве српске патриоте.Ту нешто није уреду. Ако је Тансковић ”Бог” који спашава Србију онда Трилатерала чији је он савјетник није непријатељска и сви текстови Печата о њој су нетачни и хушкачки против организације која нам је пријатељ. Или је Танасковић непријатељ. Другог закључка нема.Ако се неко пита зашто истичем баш њега, одговор јер јасан. Са њим на сајту Трилатерале су и Зорана Михајловић и Горан Свилановић. Али за њих сви знају да су непријатељи, а Танасковића Срби славе више него Ћосића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *