Руска зимска офанзива

Кијев признаје да губи Бахмут, потврђује напредовање Руса код Красног Лимана, Авдејевке и Марјинке, док украјинске снаге стоје, а из Москве најављују да ће се велике операције наставити и у јануару

Тешко је разумети последњих дана и недеља, ако бисмо гледали и слушали само западне медије, шта се тренутно догађа на ратном попришту у Украјини. Западни посматрачи и аналитичари углавном се слажу само у једном – да не могу ни око чега да се сложе, или да им није јасно у ком правцу се развија ситуација. И како је могуће да армија украјинског председника Володимира Зеленског, коме су до пре само коју недељу предвиђали тријумфални марш на Москву, сада трпи поразе на целој линији сукоба. А посебно их збуњује да „украјински хероји који су Русе разбили на три фронта“ сада више не могу да преузму ниједно село. Конфузија се појачава и тиме што њихови, „демократски медији“, почињу на другачији начин да извештавају, па чак и предвиђају „могуће опкољавање“ украјинских снага у Бахмуту, који Руси зову Артјомовск.

ПРОПАГАНДА УПРАВЉА ЈАВНИМ МЊЕЊЕМ Када западни стручњаци говоре о „три победе“ Украјине, они заправо мисле на то што су се руске снаге повукле са одређених локација у Кијевској, Харковској и Херсонској области. Пренебрегава се при томе то што Москва у овим операцијама повлачења готово да није имала никаквих (као у Херсону), или бар не већих губитака, а да су украјинске снаге током тих јуриша оставиле на фронту десетине хиљада живота својих другова. И то се, ваљда, сматра великом победом. Као што је погинуле Украјинце у Бахмуту последњих недеља тешко пребројати. Све то показује колико је за Украјину и њен народ овај рат бесмислен и штетан, односно колико пропаганда заправо управља и украјинским и западним јавним мњењем.
За стручњаке који воле да дају лаке одговоре на тешка питања, можда би најбоље било да се запитају: како то да су скоро све украјинске „победе и офанзиве“ трајале таман колико и финиш изборне кампање америчких демократа с председником Џозефом Бајденом на челу, а да су стале након затварања биралишта? И друго, не мање занимљиво питање: да ли су у Бајденовом штабу након избора проценили да су им „украјинске победе“ донеле, или ипак нису, неки већи добитак на изборима, имајући у виду огорчење обичних Американаца порастом инфлације и великим издвајањима за „источни фронт“? Јер упркос свим тим великим ратним победама Украјине и Америке, демократе су једва избегле дебакл.
Одмах након избора, чак и амерички и други западни либерални медији наклоњени Демократској партији почели су да саопштавају „узнемирујуће вести“ о томе шта се заиста дешава у Украјини. Пре свега, о томе да Кијев троши превише наоружања и муниције и да је немогуће задовољити све његове прохтеве. Затим, да је Украјина остала без струје, воде и грејања услед ефикасних руских ваздушних налета дроновима и крстарећим ракетама. Истим оним ракетама за које су ти исти западни медији још пре више месеци рекли да их Русија више нема. Јављају и да „Зеленски тражи паре“, што у преводу значи не само да укронатовска ратна машина шкрипи и тражи више подмазивања доларима и еврима већ и да олигархијски кланови у Кијеву све теже могу да се договоре о подели финансијског колача који постаје све тањи, а трошкови и губици већи. Посебан „изазов“ за НАТО савезнике је и како да спрече да њихова помоћ у оружју „бежи“ из Украјине по целом свету, пишу амерички медији.
Посебно је интересантно када западни експерти, описујући стање на фронту као веома тешко за Кијев, ипак не могу да се договоре да ли ће снаге руског председника Владимира Путина сада стати и чекати да презиме, па кренути у нову офанзиву с пролећа, или ће наставити своје акције и у зимским месецима. Они који и даље проричу победу Украјине износе и чудне тврдње да ће Путин наредити укопавање и чекање док не процветају висибабе и љубичице, док они који можда мало боље познају руску (а и сопствену) историју, предвиђају да Русима снег и лед неће сметати да наставе с војним операцијама. А то у пракси значи да ће се од САД, ЕУ и НАТО-а тражити још већа одрицања и издаци за „украјинску ствар“, без обзира на то што ће и сами имати не мале проблеме да обезбеде своје становништво све скупљом храном и енергијом у зимским месецима.

СВИ ЋЕ МОРАТИ ДА ПРИХВАТЕ РЕАЛНОСТ НА ТЕРЕНУ Део одговора на ова питања дао је прошле недеље и председник Владимир Путин, указујући да се специјална операција одвија својим током, да је све стабилно, и „ми ту немамо никаквих питања и проблема“. Ипак, процес политичког регулисања након завршетка специјалне војне операције може бити дуготрајан, упозорио је руски лидер. И посебно нагласио – Русија неће повлачити трупе из Украјине. „Сви учесници у процесу регулисања у Украјини мораће да прихвате реалност на терену“, подвукао је Путин, имајући у виду пре свега укључивање ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области у састав Руске Федерације. Крим није ни помињао, јер га чак и на Западу ретко ко сматра делом Украјине.
Шта би могло да се дешава на фронту наредних недеља и месеци и колико су реалистичне тврдње да би Руси заиста могли да се „улогоре“ до пролећа, види се и из тога што Оружане снаге Украјине губе иницијативу целом дужином линије додира с руском армијом. Према проценама не само из Москве, у блиској будућности Украјинци ће бити протерани из Артјомовска (Бахмута), а велике операције ће се наставити у јануару.
Промене су принуђени да признају и у Кијеву. Осим председника Зеленског који све чешће говори о „паклу у Бахмуту“, нешто конкретнији и прецизнији је био саветник у његовом кабинету Олексиј Арестович, такође указујући на чињеницу да су Оружане снаге РФ преузеле иницијативу. Према његовим речима, дуж целе линије фронта траје „фаза оперативно-тактичког притиска руских трупа на свим правцима. Доњецки фронт посебно“, рекао је Арестович. Према његовом признању, Оружане снаге Украјине „нигде не напредују“.
Украјински телеграм канали јављају да је војни врх већ известио Зеленског о „могућем тактичком опкољавању“ Артјомовска (Бахмут). „Руске трупе су појачале притисак на град са свих страна, отежавајући комуникацију Оружаних снага Украјине. Сада украјинска војска трпи велике губитке, а Генералштаб је принуђен да шаље све више нових јединица за одбрану града“, истиче се у овим саопштењима, са наводним изворима из кабинета председника Украјине. Истовремено се потврђује и напредовање руских снага на низу важних праваца у Донбасу, попут Красног Лимана, Авдејевке и Марјинке, док украјинске јединице стоје и на напредују ни на једном делу фронта.
И руски извори истичу да је иницијатива у специјалној операцији прешла у руске Москве, а такође очекују прелазак Артјомовска у руске руке. Протекле недеље, североисточно од овог града, руске снаге ушле су у Јаковљевку, село у близини Соледара на магистрали Лисичанск–Артјомовск. То и Соледар, који је такође месецима под ватром, ставља у још неповољнију ситуацију. Руси окружују Артјомовск са југа, у местима Опитное и Клешчејевка, и избијају на Ивановское (Красное), односно пут Артјомовск–Константиновка, преко ког Кијев снабдева своје јединице у Артјомовску. На херсонском правцу код ушћа Дњепра, како су јавили украјински извори, руска војска се искрцала на стратешки важно Велико Потемкиново острво, одакле се контролише ушће Дњепра, непосредно уз Херсон. И у сектору Сватово–Кременаја, где је Кијев после руског повлачења гајио велике наде да пређе у стратешку офанзиву и избије на сам Луганск, руске снаге такође предузимају низ напада, као и у суседном сектору Кременаја–Макејевка у правцу Красног Лимана.

СВЕ СПРЕМНО ЗА РУСКУ ЗИМСКУ ОФАНЗИВУ Ове промене повезују се са иновацијама које је унео нови заповедник руских снага, генерал армије Сергеј Суровикин, али и с приспећем нових војника и борбених система на прву линију. Уколико су ови наводи тачни, онда се заиста може говорити о томе да то може бити увод у зимску офанзиву Русије, имајући у виду да се очекују нова „освежења“ у људству и техници. Остаје само питање да ли ће генерал Суровикин одмах наредити велико и суштинско повећање интензитета борбених дејстава, или ће нове снаге уводити постепено у игру. А могуће је да ће се одлучити за комбинацију ова два приступа, бирајући и место и време за отпочињање битке са свежим и моћним снагама. Тиме ће, осим што, за разлику од досадашње украјинске стратегије, чува своје људе и технику, натерати западне и украјинске планере да буду вишеструко опрезнији – знајући да „генерал Армагедон“ може да се појави било када и било где.
Промене на фронту и преузимање иницијативе војни стручњаци приписују утицају више различитих фактора. Пре свега, захваљујући значајном повећању руских капацитета у артиљерији, муницији и људству, као и квалитативним променама у руковођењу и на кадровском плану, уз борбени морал који је све време на високом нивоу, упркос повременим тешкоћама. Све води и до деморализације украјинских бораца који препуштају мање заштићене положаје или се предају. Кључни фактор је колапс украјинског електроенергетског система услед масовног ракетирања и удара дроновима, што компликује снабдевање, напајање, навигацију и комуникације у Оружаним снагама Украјине. Западни медији су почели да спекулишу о могућности да Русија до лета преузме и Харков и Херсон, указујући да је Москва спремила стотине хиљада нових војника и велике количине савременог наоружања. Ускоро ће бити све спремно за руску зимску офанзиву. Запад и Кијев показују све мање самопоуздања.