Путинов пакет санкција

Западне санкције нису ослабиле руску економију и војску толико да би могло да се говори о њиховом успеху, поготово имајући у виду да бројеви показују да су то заправо казнене мере против самог Запада

Европска унија при крају је припрема за увођење већ „деветог пакета“ санкција Русији. Како истиче председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, посао иде „максималном брзином“, а рестрикције имају за циљ слабљење способности Руске Федерације да води војне операције у Украјини. Фон дер Лајенова уверава да се Брисел „неће смирити“ док Кијев не победи Москву. Имајући у виду све бројнија упозорења да сама ЕУ клизи у рецесију, инфлацију каква није виђена деценијама, па и опасан пораст незадовољства грађана економском политиком која води њиховом осиромашењу, оправдано је поставити питање – ко ће пре настрадати на украјинском фронту, Брисел или Москва? Могу се разматрати ефекти десетина хиљада појединачних санкција против Русије и њених грађана, предузећа, банака, бизнисмена, политичара, али ужасне последице рат доноси суседној Украјини, док озбиљну штету трпе европске државе.

[restrict]

ОПАСНЕ ЗАБЛУДЕ СВЕСНО ШИРИ КИЈЕВ Њихова руководства уверавају своје бираче и пореске обвезнике да имају некакав „суперплан“ како ће Москву поразити на бојном пољу, све седећи у удобним и топлим фотељама, док тамо негде гину други, Руси и Украјинци. Опасна је заблуда коју свесно шире власти у Кијеву да их неко чека у ЕУ и НАТО-у са црвеним тепихом, да су то њихови савезници и да ће тамо на Западу „пронаћи свој дом“, само кад поразе Русију на бојном пољу. У то верују не само многобројни Украјинци већ и Европљани који годинама слушају о руском лидеру Владимиру Путину искључиво у негативном контексту, као аутократи и злочинцу. Сада је постало јасно зашто је неко на Западу упорно (и наизглед без разлога) тако дуго водио кампању сатанизације Путина. Сада га можете мирне душе оптужити и да је лично изазвао Други светски рат и многи би и у то поверовали. И још кад искључите све руске медије на Западу, проглашавајући их за мегафон пропаганде Кремља, онда су границе манипулације готово неограничене.
Не иде ипак све тако глатко. Пре свега, код многих сазрева свест да Русију не можете победити туђим рукама (а питање је да ли можете и својим), пуким трансферисањем оружја, војне опреме и новца. Па чак и ако у ту сврху испразните сва складишта НАТО-а, опет ће се показати да руска армија има одличне способности да све те смртоносне товаре спржи на линији фронта. Бројне су анализе западних медија и експерата у којима се управо на то указује, уз чуђење како је Кијев успео да потроши све оно што су НАТО чланице деценијама таложиле. Можда је, осим руске војске, за брзи „нестанак“ западног наоружања заслужна и корупција која разједа Украјину још од стицања независности. Тешко је објаснити како је ова, некада најбогатија република СССР-а, као самостална држава пала на дно европске лествице сиромаштва. Москва за то свакако није крива, јер није Кијев три деценије био на руском већ на „европском путу“. Чуди и то како се украјински грађани за 30 година никада нису запитали – зашто су њихови источноевропски суседи и три бивше републике СССР-а тако брзо добили позивнице за чланство у ЕУ и НАТО, а њима никако да стигне.
Одговор на ово питање, уместо њих самих, дала им је прва дама Украјине Олена Зеленска, прошле недеље у интервјуу британском јавном сервису. Како је истакла, Украјинци су спремни још две-три године да издрже без струје, воде и грејања, ако ће после тога „видети перспективу чланства у ЕУ“. Ето лаког одговора на тешко питање – Украјинци ће уместо Европљана ратовати против Москве, док ће потом Европљани уместо Украјинаца испунити све услове и критеријуме за чланство у ЕУ. И све је као у бајци, за оне који су спремни да верују. За Украјину би ипак боље било да се свако бавио својим послом. Па да, ако ЕУ жели да ратује против Москве, то учини сама, а Украјинци да су се посветили уређењу своје државе и борби против криминала и корупције. Овако им прети опасност да остану кратких рукава, а ни Европа неће успети.
На то упозорава и лондонски „Економист“, указујући да би раст цена енергената у Европи могао да доведе до наглог повећања броја умрлих ове зиме. Како истичу британски новинари, ако буде оштра зима, Европа ризикује да број умрлих од последица ниских температура премаши број погинулих војника у Украјини, са обе стране. У случају благе зиме, пораст смртних случајева могао би бити ограничен на 32.000 изнад историјског просека, док би јаче хладноће однеле у Европи 335.000 додатних живота. Додаје се да би то био „тест издржљивости за европску подршку“ Кијеву. Најжешћи противници Русије у Европи се на овакве прогнозе не обазиру, већ им је најважније да Москва нипошто не сме да победи у рату, јер ће то бити пораз ЕУ и НАТО-а. Када се тако ствари поставе, онда може да личи и на припрему јавности за прави велики европски рат. У коме Европљани сигурно не би победили, већ неко други, као и обично.

„СЛОБОДНИ БРИСЕЛ“ АКТИВНО РАДИ НА ДЕВЕТОМ ПАКЕТУ Западни медији пишу да балтичке земље и Пољска најактивније лобирају за нове санкције, као да постојеће већ нису донеле Европи довољно проблема. Исту причу понављају и у Кијеву – тамо су већ, како је најавила госпођа Зеленска, спремни три године да седе у хладноћи и мраку, без воде. „Економист“ се није усудио да изнесе процене колико би украјинских цивила страдало због хладноће за те три године. И западним експертима је сада већ јасно да су антируске санкције првенствено погодиле Запад. Сада је већ помало касно, јер се антируској хистерији требало супротстављати још од 2014, када је почео снажан амерички притисак на Европу да уведе Русији санкције. Сада су Европљани спремни да сами себе убеђују да „санкције значе слободу од Путина“. А Путин вероватно ни сам није знао колико је моћан, да је могао целу Европу да држи у заробљеништву. Али добро је – сада је Европа коначно слободна од Путина. Слободна и без јефтиних енергената, што је изазвало невиђени пораст цена. Ваљда ће амерички савезници сада, када је коначно стигла слобода, понудити много јефтинији гас. Или ипак неће?
„Слободни Брисел“ зато мирно може да ради на припреми деветог пакета антируских санкција, како је најавила председница ЕК Урсула фон дер Лајен. „Напорно радимо на томе да ударимо Русију тамо где боли и додатно отупимо њену способност да води борбена дејства Украјине и данас могу да саопштим да максималном брзином разрађујемо девети пакет санкција“, саопштила је Фон дер Лајенова, без обзира на то што би већина грађана ЕУ вероватно желела да се значајно смањи брзина и силина увођења санкција. Шефица ЕК је изразила уверење да ће Брисел ускоро успети да постигне глобално ограничење цена руске нафте. „Нећемо се смирити док Украјина не савлада Путина“, нагласила је.
С њом је потпуно сагласан и шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба, који је оценио да је питање усвајања деветог сета мера против Руске Федерације већ „одавно презрело“ и позвао колеге у ЕУ да „одагнају све сумње“ и што пре припреме нове рестрикције. Истовремено је нагласио да Европа нема право да се умори од Украјине. „Ако ми Украјинци нисмо уморни, онда остатак Европе нема ни морално ни политичко право да буде уморан“, укорио је колебљивце Кулеба. И ту је несумњиво у праву: ако Украјинци трпе и рат, и глад, и ватру и лед, и болест и смрт, бомбе и разарања – какво онда право да се жале имају Европљани, само зато што су им рачуни за струју и храну, и све остало, „помало поскочили“. Па нису ваљда мислили да ће се извући од „савезничких обавеза“ и да ће то Американци све сами финансирати? Овог пута ће рачуни морати да се плате сви до последњег, и кога брига што их је Путин годинама упозоравао да безбедност и благостање у Европи нису могући без Русије. Али нека, бар су га се отарасили коначно! И њега, и његовог „смрдљивог гаса“, како се једном сликовито изразио бивши украјински председник Виктор Јушченко, лидер „наранџасте револуције“.
Више се не крије да циљ санкција није „заустављање рата у Украјини“, па је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ саопштио да је њихов циљ да ослабе Русију: „Очигледно је да наше санкције слабе руску економију. Никада нисмо очекивали да ће санкције окончати војни сукоб, али слабе способност руских оружаних снага да обнављају своју материјалну подршку“. Успротивио му се, како преноси РТ, државни секретар мађарског Министарства спољних послова за билатералне односе Тамаш Менцер. „Борељ једноставно не говори истину. Сада је рекао да политика санкција никада није имала за циљ да оконча сукоб. Међутим, напротив, истина је да је Брисел почео да води политику санкција како би га окончао. Дакле, ситуација је таква да Жозеп Борељ сада пориче оно о чему је причала организација коју води“, указао је Менцер.

КО СЕ ГРДНО ПРЕРАЧУНАО Очигледно, циљ санкција је само један: ослабити Русију да би Путин изгубио поверење и углед у народу. Па га свргнути, а на његово место довести „демократског лидера“ који би земљу повео „правим путем“, а руске енергенте вратио у руке Запада, одакле их је Путин неправедно отео. За сада је то рачун без крчмара: санкције нису ослабиле ни руску економију и војску у тој мери да би могло да се говори о њиховом успеху. Поготово имајући у виду да бројеви показују да су то заправо казнене мере против самог Запада, који је пострадао од сопствених санкција. И да је све теже снабдевати Украјину оружјем, док Русија само вади наоружање свих врста из својих залиха и шаље на фронт. По свему судећи, неко се прерачунао у жељи да сломи Путинову Русију. А зима, велика и хладна, календарски још није ни почела. Тада ће уследити Путинов први пакет санкција.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *