Писма из Тамног вилајета – ПОНАТОРОБЉАВАЊЕ

У којој су вези донације НАТО-а и ЕУ Оружаним снагама БиХ с ратом у Украјини?

Aко бисмо покушали да датирамо када су НАТО структуре почеле да праве војне аранжмане у Сарајеву и то с представницима само једног народа и његових политичких странака, онда би правилна временска одредница морала бити везана за почетак рада америчке паравојне структуре МПРИ, која је обучавала војску муслиманско-хрватске Федерације у Босни и Херцеговини.

СИГУРНОСНИ АРАНЖМАН? Иако своје дјеловање у БиХ данас правда потребом јачања заједничких Оружаних снага, циљ НАТО-а мало се разликује од оног задатог деведесетих година, а симетрије са садашњом Украјином све су само не натегнуте. На чему НАТО, наоружавајући војне и полицијске структуре под контролом Бошњака, донирајући опрему и спроводећи посебне мере, заправо ради? Одговор је банално једноставан – угрожава стабилност БиХ и провоцира међуетничке сукобе. Иако јачање западне алијансе у БиХ представља крајње ризичну операцију с обзиром на непремостиве разлике у ставовима конститутивних народа и њихових политичких представника о питању НАТО интеграција, амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи, првог дана децембра 2022, најавио је да ће САД дати 17 милиона долара за Оружане снаге БиХ, и додатних 12 милиона за хеликоптере. Да акција подразумева и извесну координацију са ЕУ, потврдила је одлука Вијећа ЕУ о „помоћи“ БиХ у износу од 10 милиона евра за Оружане снаге и „јачање сигурносног аранжмана са партнерима“. Овај „племенити“ гест открива неколико важних чињеница.

ИНТЕГРАЦИЈЕ И ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ САД у сарадњи са ЕУ већ дуже вријеме војним вјежбама специјалних снага, јачањем операције Алтхеа с војницима НАТО-а (посебно из Њемачке и Велике Британије), те кроз разне донације и једностране уговоре које у Сарајеву потписују с представницима бошњачких елита – праве амбијент како би Босну и Херцеговину позиционирали на линију ватре у сукобу који политички Запад води против Русије, а посредно и интегритета и суверенитета Србије. Посебно на Косову.
Тиме би, рачуница је НАТО стратега, Русија, четврта држава по обиму инвестирања у БиХ и гарант Дејтонског споразума, била дефинитивно утврђена као војнополитички непријатељ Босне и Херцеговине, а БиХ би, заузврат, са Европљанима поделила посљедице енергетских, монетарних и безбједносних проблема.
Сарајлије с неповратно уништеним стандардом суочиле би се с хладном зимом без јефтиног руског гаса купљеног на вересију (кредит са одгодом плаћања) док би Срби као у вријеме НДХ постали окупирани народ, затворен унутар државне границе, замишљене као концентрациони логор, с дефицитом уставних права и преким мјерама политичке присиле које теже да убрзају процес слабљења институционалног и политичког капацитета Републике Српске.
Даље, војним притиском и јачањем НАТО структура извршила би се додатна милитаризација земље и притисак на Републику Српску да конвертира и прихвати смернице католичког Запада које иду ка распарчавању Србије, политичкој деградацији РС и обесправљивању Срба у Црној Гори.

ПЛАН НАТОИЗАЦИЈЕ БиХ За сада кораци подразумевају наоружавање и пријем нових војника у Оружане снаге БиХ, одлуке донете након састанка министра одбране БиХ Сифета Поџића и делегације из главног сједишта Сјеверноатлантског савеза из Брисела коју је предводио вођа тима иницијативе ДЦБ Бора Онен, а уз Рохана Максвела (који у НАТО-у води партнерски програм Процеса планирања и ревизије – ПАРП за БиХ), и команданта НАТО штаба Сарајево, бригадног генерала Памела Макгаха. Састанак, уприличен у Сарајеву прије два месеца, најавио је крај заједничког концепта одбране и безбједности и урушавање Дејтонског споразума. Јер питање сарадње с НАТО-ом, као и укупна спољна политика, нису и не могу бити у надлежности само бошњачког народа.
Мајка свих питања је зашто убрзано наоружавање, донације и договорене мјере са НАТО-ом ако сви релевантни, обавјештајно-безбједносни показатељи говоре да је ситуација у БиХ стабилна, и да нико не покушава да угрози границе и територијални интегритет државе? Нико сем НАТО-а, који, парадоксално, читав један народ који је био жртва агресивних НАТО удара сада проглашава безбједносном пријетњом и ставља под војни надзор. Агресивна пропаганда о наводној руској пријетњи, као разлогу појачаног присуства и убрзавања процеса опасне натоизације БиХ, има своје унутрашње, антисрпске разлоге, као што има и оне спољне, геополитичке.

САРАЈЕВСKИ САЛТО МОРТАЛЕ На унутрашњем плану активности су усмерене на слабљење конститутивности Срба и Хрвата и, уз подршку политичко-војне машинерије НАТО-а, дестабилизацију Републике Српске. Друго, НАТО покушава да ојача властиту геополитичку доминацију и да у измјењеним глобалним, политичко-безбједносним условима цјелу Босну и Херцеговину гурне у ровове како би изашла на линију ватре и отворено се конфронтирала Русији, Кини, Турској, Ирану, Индији и другим великим и важним државама које не припадају овој војнополитичкој организацији.
НАТО у БиХ, као израз бошњачке политичке воље, представља вишеструко сложен проблем, пријетњу миру и стабилности Републике Српске, која нема ни своју оружану силу, нити обавјештајну службу.
Упркос јасним ставовима Републике Српске и српског народа сарајевско обожавање НАТО-а претвара се у морбидни шоу: НАТО или ништа – НАТО је све… За Сарајево које је некад било стожер комунистичке правовјерности а данас велича и слави као парадржавни празник убиство српског свата на башчаршији (1. март – Дан независности), али и Титово Прво засједање комунистичког ЗАВНОБиХ-а (као Дан државности), ово је нови салто мортале недовољно артикулисаног националитета који мржњом одговара на животне изазове.