Осигурање на правом путу

За десет година дуплирани сви показатељи пословања

Кључни показатељи пословања делатности осигурања су на узлазној путањи већ десет година и то је деценија стабилног раста. То је недавно на шестим Српским данима осигурања изјавила гувернер НБС Јоргованка Табаковић и додала да су износи капитала, укупне имовине, техничких резерви и премије животних осигурања више него удвостручени. Премија осигурања по глави становника за тих 10 година увећана је са 77 на 149 евра.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић каже да је то доказ стабилности и раста и да ни пандемија није донела проблеме и минусе јер осигурање кроз актуелну кризу пролази без последица. Индустрија осигурања је стабилна, застоја у исплати штета нема, нити ће их бити, јер су техничке резерве из којих се штете исплаћују, изнад потребног нивоа, каже Јовановић и додаје: „И у прва три квартала ове године настављене су позитивне тенденције. Укупна премија увећана је за скоро 13 одсто у односу на исти период прошле године, а то је скоро дупло више од просечног раста за тај период у претходних десет година.“

За раст животног осигурања потребни су порески подстицаји, као код добровољног здравственог осигурања. Неопорезиви износ је 6.541 динар.

Како глобална инфлација утиче на осигурање?
Највише кроз тенденцију раста штета. Примера ради, око 60 посто прикупљене премије у прошлој години, која је премашила милијарду евра, исплатили смо грађанима кроз штете. Пораст штета евидентиран је код добровољног здравственог, осигурања моторних возила и осигурања од аутоодговорности, као и код имовинских осигурања.
Да ли је и колико традиционални модел животног осигурања одржив у савременим условима?
Претходни период нас је научио да гаранције у дугорочним уговорима животних осигурања могу бити ризичне за уговорне стране. Јер, прво смо имали пад камата на тржишту које су изложиле ризику осигураваче који нису имали где да пласирају средства техничких резерви животних осигурања закључених по значајно вишим каматним стопама. Затим, скок смртности услед пандемије који је изазвао значајне губитке у животним осигурањима. Сада имамо раст каматних стопа на тржишту, које прете да доведу до повећаног откупа постојећих полиса животног осигурања, закључених по нижим стопама. Због свега тога, тенденција у Европи и региону је да се прелази на концепт опрезнијег тарифирања, без гаранција у делу каматне стопе, где се ризик али и могућност да се више заради у случају повољног развоја околности пребацује на корисника услуге.
Како ће раст каматних стопа утицати на продају животног осигурања?
Ако би раст камата на тржишту био испраћен повећањем техничке каматне стопе у производима животног осигурања, то би могло да поврати интересовање за полисе са штедном компонентом. Питање је колико ће осигуравачи после негативног искуства имати храбрости да уђу у процес повећања. Недавно смо на Српским даним осигурања одржали панел о животном осигурању са којег је поручено да треба бити опрезан и конзервативан у том делу, с обзиром на то да се ради о дугорочним уговорима, а не можемо по висини камате да пратимо пословне банке. У фокусу наше услуге треба да остане осигурање и заштита у случају наступања осигураног случаја.
Поручено је и да на другачији начин треба дефинисати однос с банкама, у делу продаје полиса животног осигурања. У ком смислу?
Као највећи проблем испоставило се то што у уговорима клијената са банкама нема медицинске контроле приликом пријема ризика, нема каренци нити искључења. То је довело до тога да се у животно осигурање неретко укључују лица нарушеног здравља. Да би се то исправило и обезбедио стабилан пословни однос са банкама, потребно је тарифирање вршити уз доплате за сигурност уз уговарање учешћа банке у расподели добити ако се оствари, увођење каренце од 60 до 90 дана и увођење минималног сета искључења.
Помињете Српске дане осигурања. Да ли расте значај Конференције?
За претходних шест година то је постала једна од највећих конференција о осигурању на овим просторима. Ово је била најуспешнија и најквалитетнија конференција до сада, са више од 300 гостију, уз три округла стола са више од 10 учесника и 15 предавања. Отворили смо дискусију на праве теме и разговарали о питањима која су била или јесу претња индустрији осигурања, као што је глобална инфлација. Циљ нам је да и кроз ову конференцију дођемо до нивоа на којем грађани Србије неће више постављати питање да ли је осигурање неопходно, већ ће бирати најбољу понуду. Раст тржишта показује да смо на добром путу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *