Нова доза телетабије за нове генерације телетебила

„Телетабиси” по трећи пут међу нама

Недавно „Нетфликсово” оживљавање култне серије за децу и против деце, „Телетабис”, у форми трећег циклуса од 26 нових кратких епизода, обележило је јубилеј од четврт века од када је ова, тада Би-Би-Сиjева, серија настала посејавши на самом измаку прошлог миленијума семе којим се запатила данашња генерација „миленијумске деце”, односно сада већ развијене младости, којој никакве лекције о схватању и прихватању нових вредности више нису потребне. Све су научили још у теледебилис обданишту

Док данашња деца, па и она најмлађег узраста, уче да мушки и женски пол нису једини, да има још читаво мноштво полова, да је заправо све ствар избора на који сама деца имају права без спутавајућег утицаја родитеља, да и не улазимо у строго нивелисану једнакост између боја, онима који су били у категорији најмлађих пре четврт века тада премијерно приказана Би-Би-Сијева и даље култна серија управо за исти, најмлађи узраст, „Телетабиси“ понудила је далеко разноврсније изборе најмлађима. Ова је серија посејала на самом измаку прошлог миленијума семе којим се запатила данашња генерација „миленијумске деце“ односно сада већ развијене младости, којој никакве лекције о схватању и прихватању нових вредности више нису потребне. Она су „програмирана“ да мисле широко и високо, увек отвореног ума, како се то тамо каже, али само у оквирима дозвољеног, па самим тим спутаног, затвореног ума. А бити отворен у затвору нових догми и није баш нека слобода. Како год, прва генерација која је у најзначајнијем развојном периоду човека конзумирала „Телетабисе“ јесте она која данас ватрено учествује у спровођењу благодети новог храброг и далеко праведнијег света (Запада). Колико је у томе помогао свет „Телетабиса“?

Телетабиске имитације и сурогати човека

Свакако много. Булажњење јунака ове серије, чији су ликови заправо једногодишње „накарадно-симпатичне“ бебе у стању и потреби да непрестано понављају изговорене речи, а заправо и нису способне да комуницирају на другачији начин, директно је утицало у негативном развоју најмлађе публике којој се серија обраћала. То је ова данас која је израсла у имитације и сурогате човека, који једнако несувисло и смисленим речима сиромашно комуницира уз помоћ друштвених мрежа. Они су заиста постали Телетабиси. Нису случајно ову серију радили озбиљни стручњаци из области дечје психологије, па се може рећи и стратези које је предводио когнитивни психолог Ендрју Давенпорт, који је стао иза свих 365 епизода колико је снимљено у том првом, оригиналном, најважнијем и најуспешнијем турнусу „Телетабиса“. Најмлађи узраст је био њихова циљана публика. Иако се серија „примила“ и међу старијом популацијом, чак и међу родитељима, најзначајнији фокус је био на најмлађима чији се неразвијени ум тесао по новим назорима које су суптилно, највише заправо подсвесно, наметнули творци ове серије. Празни свет „једнакости“, извештачене среће, радости и „неизмерне љубави“, по коме скакућу трапави Телетабиси, требало је да буде алузија на свет што се напорно гради и намеће и подмеће и у стварности, међу новим нараштајима, и на свеопшту радост свих данас наводно увелико конзумира. Савршено организована дистрибуција и моћ једног Би-Би-Сија довели су до тога да „Телетабиси“ постану културолошки, едукативни и забавни феномен свог времена. Па и данашњег. Серија је приказана у више од сто земаља света и на четрдесетак језика (и код нас, такође с великом популарношћу), захваљујући чему је постала једна од најкомерцијалнијих у историји. Чак је и музика коришћена у њој постала светски хит, посебно нумера из уводне шпице која је остварила милионски тираж и вишемесечни боравак на топ-листама. Први, поменути, најважнији серијал, од намерно или случајно броја епизода за сваки дан у години, завршен је пре двадесет година. Али је настављен средином прошле деценије још једним турнусом, а сада га је обновио „Нетфликс“ са нових 26 епизода од по дванаест минута који је у њиховом стилу одмах био доступан у целини, за „бинџовање“. За нове генерације „Телетебила“.

У борби за неравноправну равноправност

Огромна конкуренција због обиља овакве затупљујуће понуде данас је једина препрека да и овај циклус постигне сличан ефекат и успех. Као и то што је ипак реч о понављању градива. Како год, ту невиђену срећу да посматра авантуре космичких беба са антенама на главама и телевизорима на стомацима и у имбецилном њиховом скакутању по долинама среће и непрекидне радости, у шаренилу свих „дугиних“ боја, имају и данашње старије и млађе бебе које не знају где ће пре на обуку о радости живота у новом добром. „Телетабиси“ су поново дошли да поуче младост о томе шта је живот и како се одмалена ваља водити. У време првог циклуса и у време разбуктавања истополне револуције ова серија је одиграла изузетно важну улогу у чињењу нових искорака у борби за неравноправну равноправност „радосних“ у којој они данас и под оштрим оком закона уживају. Теже ће до осуде доћи криминалац него неко ко је вербално увредио дотичне. Забавна индустрија је у том преврату и освајању власти нових вредности учинила најзначајнији утицај. „Телетабиси“ су пре четврт века имали изузетну улогу у том процесу. Отуд и поменути психолози и професионалци за замајавање људског ума у његовом најрањивијем и најподложнијем узрасту. Напади да су са „Телетабисима“ подметнуте хомосексуалне идеје су врло лако и ефикасно дезавуисани и названи глупостима заосталих умова. И наставило се. Телетабиси су скакутали лупетајући глупости у свом шареном свету носећи торбице дугиних боја и проповедајући међусобну љубав без граница по принципу сви се волимо и због тога смо радосни. Живот Телетабиса се одвија у природи (која делује неприродно, одбојно чак), на месту пуном траве, биљака, зечева и птица. О, да, и зечева. Они су из неког разлога веома битни. И, опет, мање симпатични него што су у стварном животу, као уосталом и све што се појављује у полиестерском свету Телетабије. Да и не говоримо о пребивалишту Телетабиса, некој врсти земљане куће која је заправо у рупи. Занимљиво је да иако тако на први поглед делује, ово није анимирана серија већ су ликови оживљени од глумаца у костимима ових медведоликих инфаната, а серија је снимана на стварној фарми која је касније постала туристичка атракција. Живот „Телетабиса“ се монотоно (али увек срећно!) понавља у свакој епизоди, као што су време за игру, јело, поподневни одмор и спавање. Свака епизода се завршава одјавом звучника и наратора због чега тужни и разочарани, али ипак и даље раздрагани Телетабиси јуре у своју кућу у коју упадају кроз рупу на врху као да су глодари. Све ово звучи као живот у затвору или, још боље, интернату новог-доброг за васпитавање нових-добрих који ако хоће да живе у вечној срећи и љубави, морају да постану Телетабиси који без изузетка исто мисле, стално исто раде, који су послушни, без способности и потребе да много размишљају, због чега су награђени лагодним, безбрижним и раздраганим животом. Звучи као рај, зар не? Рај у паклу! И звучи као живот многих данас. У том рају на Западу.
Како год, „Телетабиси“, ето, поново скакућу својим идиличним светом љубави и поручују да нам је она једино потребна. И то у свим могућим комбинацијама! И још када се зовете Твинки Винки, Лала, Ну, По или Дипси, шта вам је више потребно за вечиту радост и срећу? Осим, наравно, да с нестрпљењем очекујете нови серијал ове дивоте у који не треба сумњати сада када је „франшизу“ преузео „Нетфликс“. Биће телетабис-бинџовања, а и професор за когнитивне манипулације најмлађих је ту – дотични гореспомињани стручњак за рано инсталирање среће и даље је део ауторског тима.