СПИСАК: У нашем случају прављење црних листи се неће завршити док сви грађани Србије не буду на некој

 

“ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ” објавиле су ауторски текст главног и одговорног уредника Милорада Вучелића. Текст преносимо у целости.

 

У наше доба су разглашена бројна људска права и стара и нова и она колико-толико важе само за оне који нису на списковима.

Ако си на неком списку, нема ни поштовања права нити заштите. Све је дозвољено. Често се списак неке државе, или назови државе, потпуно поклапа са списком за ликвидацију неког великог интернационалног криминалног клана. А онда накнадно ћемо сазнати да се тај списак поклапа и са списком неке тајне службе. А ту је и списак тајних оптужница и међународних потерница.

И тако прошле недеље освану такав списак за хапшење, међународно високо уважених приштинских власти, на чијем је челу, не само председник Србије Александар Вучић, него и његов пунолетни син Данило и рођени брат Андреј. Као да је преписан са списка кавачког нарко-клана и списка дела политичке опозиције у Србији. И ко зна ког још. Изгледа да је списак у идеалном стицају свих горе поменутих спискова.

Том списку су претходили бројни спискови свих лидера Српске листе на Косову, затим неколико стотина Срба који живе на Косову, па онда још неколико стотина такође Срба са Косова. По тајном списку су извршена хапшења која више личе на криминалне отмице него на лишавање слободе. Ту нема потребе за тајним ЦИА затворима који су, по јавно доступним накнадним или актуелним признањима, распрострти широм Европе. Сада се праве спискови оних који су на барикадама или се сумња да су на њима.

Тим приштинским списковима претходи стално медијско и “опозиционо” политичко криминализовање лидера Српске листе са Косова у Београду и нашем републичком парламенту. Не може проћи неопажено да се сви ти спискови готово идеално поклапају. У суседним државама на Балкану су прављени спискови виђених српских интелектуалаца и књижевника и забрањиван им је и прелаз преко границе. За неке од њих та забрана још увек важи. И не треба ни поменути да нико од њих са криминалом нема никакве везе, сем ако се не прихвати као тешко кривично дело деликт мишљења.

У Београду је прављење листа одавно велики посао, посебно у такозваном невладином сектору. Као што је сада случај са Русијом, тако су се од стране Запада на листе санкција у Србији стављали моћни пословни и други утицајни људи. Да би се откупили и скинули са листа морали су заузврат материјално и политички помагати “опозицију”. Постати инсајдери. И чинити крупне уступке. И тада и касније.

Да ли је и данас на столу таква понуда и такав покушај? Познавајући одлучујуће политичке актере власти и висину улога уверен сам да се реализација овако изанђалог сценарија не може и неће поновити.

Поред поменутог, у београдској јавности посебну пажњу привлачи јавни списак наводних руских агената на ком се налази неколико хиљада људи и који се периодично објављује. Ту је и списак наводних и ненаводних проруских медија. Спрема се и најављује и списак великодостојника СПЦ који ће бити под санкцијама баш као и патријарх РПЦ Кирил.

Ево, сада је на списак Приштине доспео и патријарх СПЦ Порфирије. Последице разбуктале страсти за прављењем спискова су и историјски проверене и познате. И зна се којој и каквој идеологији припадају и које то погубне па и геноцидне последице има.

У посредном смислу, грађани Србије су преко председника Вучића, за кога су огромном већином гласали и гласају, већ на одстрелном списку. Преко патријарха Порфирија су на исти начин на списку и сви православци, али у нашем случају се то неће завршити док сви Срби не буду на списку криваца. Безбедни, уважени и невини ће, изгледа, бити само они међу нама и у свету који праве овакве спискове.