ИЗЛОГ КЊИГЕ

Уна Поповић
ХАЈДЕГЕР О СЛИКАРСТВУ
Естетичко друштво Србије

Студија која се налази пред читаоцем посвећена је Хајдегеровој филозофији уметности, односно његовим разматрањима сликарства. Ова значајна тема у интерпретацијама Хајдегерове мисли још увек није добила адекватан третман и обраду; ако се сликарство и помиње, чак и тематски, оно углавном није у првом плану, већ у позадини истакнутијих истраживачких проблема. Ова студија скромни је покушај да се та празнина бар донекле попуни, те да се тема сликарства нагласи као једна од важнијих не само спрам Хајдегерове филозофије уметности већ и према ширим кретањима његове позне мисли.: Франц Марк, Винсент Ван Гог, Пол Сезан, Паул Кле.

Јукио Мишима
ИСПОВЕСТ МАСКЕ
Лагуна

Прича о Кочану, младићу који увиђа да га привлаче робусна мушка тела. Док у школи посматра несташне дечачке игре, а на часовима физичког надметање у снази и сили, његову пажњу привлачи извајано Омијево тело из кога куља вишак животне енергије. Истовремено са жудњом коју ће Кочан тада искусити, јавиће се и љубомора, а онда и решеност да се одрекне љубави. Свестан да чезне за мушким телом, покушава себи то да објасни као маскараду. Са двадесет година Кочан прихвата могућност да платонски воли неку девојку. Лепота осамнаестогодишње Соноко, сестре његовог пријатеља, навешће га да помисли како се заљубио. Искрена и наивна Соноко заљубиће се у њега, а њена породица очекиваће да је запроси. Од тог тренутка Кочана опседа идеја да не припада људском роду, да је развратан, јадан и неспособан за међуљудске односе. Растрзан таквим мислима, удаљиће се од Соноко све до тренутка када се сретну у граду. Обнављају пријатељство, а онда врло брзо увиђају да им се наклоности разилазе…

Жан-Жак Русо
САЊАРИЈЕ УСАМЉЕНОГ ШЕТАЧА
Дерета

Дело објављено постхумно 1782, француски филозоф Жан-Жак Русо писао је, с прекидима, у Ерменонвилу поред Париза, пред смрт, између 1776. и 1778. године.
Овај запис о слављењу природе и изолације, који обилује пишчевим анегдотама, као и размишљањима о образовању и политичкој филозофији, занимљив је и због своје жанровске неодређености. Књига се састоји од десет „шетњи“: првих седам уредио је сам аутор, осма и девета су завршене, али их Русо није ревидирао, док је десета остала непотпуна у тренутку Русоове смрти.
Русо је сматрао да се човек рађа добар, те да накнадно бива искварен друштвеним приликама. Инсистирао је на повратку на прецивилизацијску природност и чистоту. Будући да је овај идеал неостварив, изневерени мислилац повлачи се у изолацију. Природа је за овог филозофа-шетача не само место за сањарење и осаму већ и мотивација за размишљање о себи, па стога бележење сањарија насталих у овим приликама резултује бољом самоспознајом.
„Сањарије усамљеног шетача“ су књига која, уз поему „Ноћне мисли“ Едварда Јанга и Гетеове „Јаде младог Вертера“, најављује рађање европског романтизма. Превод с француског: Мира Вуковић.

Махмуд Дервиш
ОСТАТАК ЖИВОТА
Културни центар Нови Сад

Махмуд Дервиш се својим првим књигама прославио као „песник отпора“. Ноћ изгнанства, тренутак када је изгубио дом, остаће централно место у његовом животу и његовој поезији. У првим збиркама, када је свест о томе тек провалила у поезију, стихови бујају немиром и снагом носећи собом романтизам. Најбоље дело „песника отпора“ остаће песма „Лична карта“, и Палестинци ће до краја његовог живота очекивати бар још једну такву песму. У другој половини његовог стваралаштва, изван ужих националних оквира Махмуд Дервиш пише поезију „за сваког човека“, а будући заокупљен питањем смрти слави тренутке и све оне мале ствари на које не пада светло у тмини свакодневице.

Милан Ранђеловић
ЗАПИСИ О НИШУ
Магелан прес

Рукопис Милана Ранђеловића је наставак збирке путописа, мемоара и дневника која је обухватила период од 269. до 1877. године. Период од ослобођења Ниша у Другом српско-турском рату до Првог светског рата обележиле су динамичне промене физиономије, архитектуре и етничког састава града, као и културе и свакодневног живота његових становника. У том раздобљу Ниш је прешао пут од пограничне турске вароши, преко алтернативне државне престонице и главног упоришта династије Обреновић, до седишта Врховне команде српске војске и места на коме је донета чувена Нишка декларација, једна од кључних лествица у процесу југословенског ослобођења и уједињења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *