ИЗЛОГ КЊИГЕ

Кристофер Рајан
ЦИВИЛИЗОВАНИ ДО БОЛА
Лагуна

Неке модерне бајке и отворене лажи слушамо толико често да их сматрамо истином: „Цивилизација је највеће достигнуће људског рода. Напредак је непорецив. Имате среће што живите управо овде и сада.“ Можда збиља и имамо среће. Можда и немамо. Аутор се противи схватању да је напредак сам по себи добар и тврди да је „напредак“ који обележава наше доба нешто слично болести која се развија. Преисторијски живот, наравно, није био поштеђен ни недостатака ни опасности. Много новорођенчади је умирало. Поломљена кост, инфицирана рана, змијски ујед – све је то угрожавало живот, али поставља се питање да ли су заиста све те опасности смртоносније од саобраћајних несрећа, рака или епидемије кардиоваскуларних болести. Будући да су наша екологија и друштво све угроженији, поставља се питање о коначном вредновању цивилизације – и цени коју за њу плаћамо. Да ли заиста желимо и можемо ли нешто да променимо?

Џонатан Хајт
ПСИХОЛОГИЈА МОРАЛА
Клио

Студија једног од најеминентнијих психолога данашњице посвећена је питању зашто нам је толико тешко да се сложимо, односно због чега се толико лако делимо у непријатељске таборе, од којих је сваки уверен у властиту исправност. Моралност је, закључује Хајт, изванредан људски капацитет који је омогућио настанак цивилизације. Управо захваљујући сложеној моралној психологији, напустили смо шуме и саване и освојили задовољство и изузетан мир модерних друштава за свега неколико хиљада година. Водећи читаоца на путовање кроз људску природу и историју из перспективе психологије морала, аутор жели да га подстакне на нов начин промишљања о двема темама које људе највише окупирају, а у исти мах највише узнемирују и раздвајају: политици и религији. Острашћеност и љутњу које диспуте о њима прате, Хајт настоји да замени дивљењем, запитаношћу и радозналошћу. Он изражава наду да ће ова књига допринети не само томе да разговори о моралности, политици и религији постану уобичајени, уљуднији и забавнији него и да ће нам, у крајњем, помоћи да се сложимо.

Мило Ломпар
ЦРЊАНСКИ И МЕФИСТОФЕЛ
Вулкан издаваштво

Есеј нам открива аутентично тумачење „Романа о Лондону“ Милоша Црњанског. Поред тога што је осветлио најзначајнија упоришта његовог романескног света, Мило Ломпар је ово ремек-дело српске књижевности уврстио у оквире светске литературе. При томе, он је указао на постојање нераскидиве тематске нити између дела која припадају различитим књижевним раздобљима. Та нит оличена је у фигури ђавола.
У позадини радње Мило Ломпар у најпотпунијој и најоригиналнијој интерпретацији Романа о Лондону открива невидљиво присуство ђавола. Посреди је хипотетички ђаво, „ђаво прозирности“, присутан својом одсутношћу. Он је испражњен од свих трансцендентних садржаја и потпуно поистовећен с предметним светом романа, тако да све што се приповеда појављује се у инферналној, дијаболичној перспективи. Знаци ђаволовог невидљивог присуства откривају се свуда: у свепрожимајућој симболици секса, у анимализацији мушко-женских односа, у „епохалној порнографији тоталног виђења“, у судару појединца са мегалополисом који добија размере митског Левијатана, у подземним просторима радње (подрум, подземна железница). У светлу водећих идеја XX века – показује Мило Ломпар – тај роман има капиталан значај. Као што је Булгаков разорио комунистички мит, а Томас Ман нацистички, тако је Црњански у „Роман о Лондону“ деструирао трећи велики мит тог столећа, либерално-демократски, пише Јован Деретић у „Историји српске књижевности“ (2002).
Есеј „Црњански и Мефистофел“ овенчан је 2000. године Наградом Ђорђе Јовановић.

ЕТНОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА
Службени гласник

У првој књизи нове Гласникове едиције „Мали лексикони српске културе“ налази се седамдесет изабраних основних појмова из етнологије и антропологије, чиме се даје преглед историјског развоја етнологије као науке (ретроспектива) и указује на нове приступе (перспектива) ове науке и њој блиских дисциплина.