ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – МУКЕ ПРЕПАМЕТНИХ МИНИСТАРА

Човек јесте „генетичка животиња“, али он, колико год то Влади Србије било мучно, воли да живи и у свету који сам измишља – и понекад га ставља изнад природе. И више лудих људи у овој земљи верује у Светог Саву него у генетички инжењеринг

Ако у Гугл претраживач укуцате „vestacka oplodnja krava“, на трећој страни стижете до вести „Од 10. децембра оплодња донираним ћелијама…“, „Спас за 400.000 парова који воде борбу за потомство“ и „Брнабић: Нека се сраме они који су против вантелесне оплодње донираним ћелијама“.
За генијалном мисли министарке науке, технолошког развоја и иновација у Влади Србије – да је дошао час „да раскрстимо (ми су ваљда СНС-друштво уз СПС помоћнике) са митовима о нашој изузетној националној генетици“ – мораћете на други упит. И сазнаћете да је учила и да је одлучна и да нас научи: „Сви ми на овој планети смо јединствени и самим тим изузетни.“ И чуј, светино српска: Не постоји српски геном! Да, ова жена није за овако примитиван народ, али је спремна да нам помогне! И не пита за цену. Ионако ми плаћамо.

ИДЕОЛОГИЈА НЕСРПСКОГ ГЕНОМА Наравно сва та велика наука сасвим је усаглашена са врхунским СНС-редом: „Ми смо само случајно или вољом својих родитеља нешто по националности“, а говорити о томе – о репродуктивном материјалу који се набавља на европском и светском тржишту, „увреда је за сваку жену“. На те речи изванредне остаје само да се сетите Душка Радовића: „Не тражи се од вас да се у све разумете и да о свему говорите. Чак и ако све знате, правите се да понешто не знате, да бисмо вам могли веровати.“
Јесте, највећи задатак СНС-труста мозгова је да се избори са српским митовима. Јер кад нема српског генома, неће бити ни српских митова. Коначно!
Кажу да је Луиђи Лука Кавали Сфорца (1922–2018) важно име у генетичкој науци. Његово капитално дело Еволуција културе (код нас објављено 2020, Информатика а.д.) показује да би овај човек у министаркином Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство био последња рупа на свирали, јер се он, замислите, уместо да уништава митове – бацио на изучавање „међусобних утицаја културне и природне сфере“.
Човеков развој и развој људских заједница, па и нације, „проистичу из сложене интеракције између наше ДНК и културе“. Испада, ето, да треба бити баш неодговорно биће па безобзирно настојати да се поништава та „сложена интеракција“ а због лукративног увозног посла с фирмом претежно шпанског капитала.
„Живот“, каже Кавали Сфорца, „представља способност репродукције, односно рађање потомака који су (скоро потпуно) идентични родитељима“. Е, да им неко да по пола милиона евра, не би му признали ту дефиницију у Влади Србије. Шта је родитељ у овој Србији?
И краве, које смо на почетку спомињали, репродукују се полним путем. Али ми не бринемо о „оба родитеља“ јер с наше тачке гледишта животиње немају културу и, ми из своје културе, спарујемо их како мислимо да нам је најкорисније. Кад могу краве, а видели смо да је то добро, што не би могли Срби! Нека се сраме они који мисле да то није нормално.

КАД НЕ ЗНАТЕ НИШТА О ГЕНОМУ Ајмо још мало о „генетичкој животињи“. „У полној репродукцији оба родитеља дају комплетан наследни материјал који се назива геном, скуп гена или ДНК.“ Кад „израчунамо збир генетичког диверзитета читавог човечанства… открићемо да генетички диверзитет између популација износи свега 11% укупног диверзитета, док остали део од 89% представља диверзитет јединки исте популације, што је просек код свих популација“.
Тешко се дошло до овог сазнања, али човек који не зна ниједну хемијску формулу – чак ни ону H2O – без икаквог напора разликоваће Кинеза, Суданца, па и Арапина од Швеђанина, и у великој мери и Србина од Бугарина.
Може бити да ти људи, и поред тога што верују својим очима, не би знали да су различити да им није шапнула мајка, али – много је тих митоманки. Док то Клаус Шваб и Гејтс не доведу у ред. Много. Милијарду Кинескиња, милијарду Индијки, педесет милиона Немица, пет-шест милиона Српкиња…
Човек јесте „генетичка животиња“, али он, колико год то Влади Србије било мучно, воли да живи и у свету који сам измишља – и понекад га ставља изнад природе. И више лудих људи у овој земљи верује у Светог Саву него у генетички инжењеринг.
„Култура је“, останимо при дефиницији Кавалија, „скуп знања и иновација чије је постојање омогућено употребом језика.“ Та знања се преносе с генерације на генерацију, али и мењају. Оно што се у неком трену историје сматрало великим знањем у следећем бива – штета над штетама.
Да узмемо еугенику. Следеће што би нам министарке из Владе Србије могле даривати могла би бити нека таква изванредност као што је „примена закона наслеђивања ради побољшања физичких и психичких карактеристика живих бића, а посебно људи“. Прича се већ одушевљено о томе да ћете моћи да бирате како да се уреде детаљи на нерођеном детету као на Барбики. Плаве очи, облик усана, ваљда висина… Тако да би и роботи били више људи од такве новорођенчади.
„Еугеника је постала популарна у XIX веку, али је потом ту популарност изгубила, и то с ваљаним разлогом: укратко, ми премало знамо да бисмо могли да у потпуности заменимо Природу (писано великим почетним словом П).“ Мало зна Кавали Сфорца, мало је знао и Милутин Миланковић, али има ко све зна.

ИЗМЕЂУ СРЕЋЕ И НЕСРЕЋЕ Кад се једном обелодани зашто се оне персоне у Влади Србије, на крилима СНС-филозофије, боре за репродуктивни материјал, шпански или одакле год а само да није српски, знаћемо што и сад знамо. НВО активисти за бољу будућност коју не желимо и профитни центри који добаце и провизијице – брину да нека жена не пати, а држава је ту да обезбеди да ниједна жена не пати. И да се ни на једном бићу не експериментише.
Али овде, изгледа, држава помаже „ближњем“ и не брине о општем интересу. Доноси законе и стратегије да не би знала ни да их има. И њој је „репродукциони материјал“ исто што и грађевински материјал. А затуцани Срби понекад истрче пред руду и кваре добрим привредницима одличне послове. Са страним инвеститорима! Што може и да нам умањи БДП.
Има ли уопште тога у цивилизованом свету? Министарка неће да на то троши речи.
Прича добри Кавали Сфорца о својим земљацима – не постоји ни италијански геном! – који су се раселили. Има их по свету колико и у домовини. Бежало се од беде и „стога су се често одлучивали да забораве земљу из које су потекли. То је утисак који се стиче на основу бројних контаката с Американцима италијанског порекла. Али…“
Ево тог блесавог „али“, вели генетичар, „чак и кад намерно желите да прекинете везе са сопственим прецима, нешто ипак остаје (поред гена). И поред уклапања у различити културни контекст, добар део матичне културе може да остане присутан. На сву срећу“, закључује он, „италијанска култура је још увек довољно богата да може да оствари значајан утицај.“
На сву несрећу ове изузетне Владе Србије, изгледа, да је и српска култура још довољно богата да може да оствари значајан утицај. И колико год неко биће презирало сопствени народ, кад постане министар, ваљало би да мало мисли и о култури а која прелива преко комерцијализованог личног интереса. Мало. Мрвицу. Никад се не зна да ли то зрнце из културе може да кресне и запали велику ватру.

3 коментара

  1. Јелена Јовичић

    Кад се, нпр. у кафани, састане група људи, увек се нађе неко ко “све зна”, па галами и објашњава све, не дајући никоме да дође до речи. Но, то је безопасно блебетање које, углавном, нема последица по друштво.

    У случају “препаметних министара” ништа није безазлено. Њихово паметовање производи последице, јер с,е, ето, уклапа у агенде Шваба, Гејтса… а где се они приупитају за шта, ту “трава не расте”. Питање је само висине “провизијица” колико ће своје памети да обруше на народ који не слути ништа, у овом случају, на жене које жарко желе потомство.
    Српкиње трба да се замисле: желе ли да рађају Кинезе, Африканце… ако се “омакне”. И међу Србима има, ваљда, обиље могућих донора генетског материјала, који није исто што и грађевиски – роба којом се тргује без последица; потребна је само организација. А српске жене нису исто што и краве с којима радимо шта хоћемо – искључиво у сопственом интересу.
    Промотери ових “блиставих” идеја треба “да се сраме”! – што нашим женама потурају болесне визије светских лудака и профитера.

    10
    • Зорица

      Наравно.Све у духу – Србија без Срба,али заиста.
      Мало је рећи скандалозно.
      ТО злочин пропив човечности.
      Једнак чину против безбедности државе.
      Па шта ради судство у Србији ових дана?

  2. Донори органа у комерцијалним установама су често припадници најнижих слојева , изопштени из најразличитијих разлога . Хоће ли тако будућим мајкама предочити опцију увозних екскремената узетих од наркомана , робијаша или обичних бескућника ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *