Денис Владимирович Пушилин – Ово је рат добра и зла

Сваког дана и даље смо сведоци бесмисленог, хаотичног гранатирања цивилних објеката: приватних кућа, хотела, аутомобила – има рањених и убијених сваког дана и ризик од тога ће остати све док физички не померимо непријатељске снаге на безбедно одстојање

Бити у Доњецку значи сваког дана се суочавати с неизвесношћу, са изненадним нападима пројектила тамо где живе недужни људи, деца, народ Доњецка. За пет дана, колико смо овде, овај лепи град ракетиран је више од 60 пута, а овде живе мирни људи жељни сна и спокоја. Погинуло је петоро људи а на десетине је рањених. Разроване су прелепе улице, порушене зграде, куће, уништени тргови.
У таквим околностима бити први човек Доњецке Народне Републике је веома тешко, одговорно и ризично. У просторијама резиденције је ригорозна контрола. Утисак је да ни мува не може да прође.
Дочекао нас је први човек ДНР-а Денис Владимирович Пушилин и као војник и као званични председник тог региона Русије, који за „Печат“ говори о тренутном стању у Доњецку, о годинама патње и најбитнијим корацима да би се очувао народ у овој републици.

Након осам година страдања и борбе народа Доњецке Народне Републике, она се вратила у окриље своје отаџбине Руске Федерације. Који су догађаји у последњих осам година били за вас најтежи?
Свих осам и по година нису били једноставни, али најтеже је било губити своје ближње: пријатеље, познанике, суграђане Доњецке Народне Републике због свакодневног гранатирања од стране наоружаних јединица Украјине. Од 2014. године били смо верни нашем циљу, а то је да се вратимо домовини, да бисмо сачували свој идентитет. Становници Донбаса (Доњецке Народне Републике) одувек су се осећали као припадници руског народа, још много пре 2014. године, када се уз помоћ западних сила десио државни удар у Украјини, који је створио напетост на граници с Русијом и од тада су кренуле бројне мере западних сила, а уз помоћ Украјине, против руског становништва Донбаса.
Ове мере пре свега обухватају блокаде економског карактера, саобраћајне блокаде, онемогућавање набавке прехрамбених производа, као и свакодневно гранатирање и терористички напади на територији Донбаса. Такви организовани напади могу да буду дефинисани као геноцид, јер знамо правну дефиницију те речи. Свима је познато како су убијени наши легендарни команданти Гиви, Моторола и први руководилац Доњецке Народне Републике Александар Захарченко, јер је то класични акт тероризма. Без сваке сумње, то је најтежи период у историји Донбаса, али сви ови догађаји нису нас зауставили на путу ка нашем циљу, а то је повратак отаџбини Русији.
Захваљујући подршци становништва свих региона Русије, руководства Русије и председника Руске Федерације Владимира Владимировића Путина, Доњецка Народна Република је ове године званично призната као независна држава (од Руске Федерације), што је омогућено организацијом референдума. Већина грађана (што је за мене било очекивано) подржала је враћање Донбаса својој отаџбини.
Сада док рат још увек траје, западне силе више не крију своје учешће у овом конфликту, настављају да на све начине подржавају Украјину: дајући финансијска средства, снабдевајући их наоружањем, пружајући им подршку на свим међународним платформама, уз оправдавање злочина које украјински режим наставља да спроводи, укључујући и праве терористичке нападе. То је можемо да констатујемо за ових осам и по година. Али верујемо да ћемо превазићи све! Донбас је јак и непоколебљив!

[restrict]

Данас сам била у граду и чула сам гранатирање, избројала сам их девет. То значи да становници свакодневно страхују за своје ближње, за своју родбину. Да ли од тренутка враћања ДНР-а у окриље Руске Федерације људи осећају, бар мало, олакшања?
Наравно, успостављање историјске правде је скупо коштало наше становништво, али смо се вратили кући. Сада је наш заједнички циљ да обезбедимо безбедан живот за наше људе.
Нажалост, сваког дана и даље смо сведоци бесмисленог, хаотичног гранатирања цивилних објеката: приватних кућа, хотела, аутомобила – има рањених и убијених сваког дана и ризик од тога ће остати све док физички не померимо непријатељске снаге на безбедно одстојање.
Можемо, такође, да констатујемо да наши непријатељи покушавају да се освете управо цивилном становништву гађајући зграде и виталне инфраструктурне објекте. У овом моменту имамо проблем са снабдевањем водом, због украјинске блокаде. Становници у Донбасу добијају воду једном у три дана, само на неколико сати, због тога имамо проблем и с грејањем, јер је у таквим условима веома тешко одржавати систем грејања. Али на сву срећу ту нам помажу региони Руске Федерације с којима смо потписали укупно 24 уговора, што често једноставно решава ситуацију.
У вези са украјинским режимом немамо никакве илузије: знамо да ће они остварити своје злочиначке планове тамо где им се указује прилика. Од почетка ескалације конфликта прошло је 284 дана и само за овај период погинуло је 572 цивила, од тога 26 деце, разрушено је 8.590 стамбених објеката, оштећено је 1.997 објеката цивилне инфраструктуре – то су школе, вртићи, болнице. Континуирано се оштећују енергетска постројења. Све ове потешкоће наш народ херојски подноси, ми идемо даље, приоритет за нас јесте безбедност нашег становништва.
Имате ли статистичке податке о укупном броју погинулих у последњих осам и по година?
Нажалост, за сада тачан број погинулих нико не може да каже. Тачне податке ћемо имати тек након завршетка овог рата. Имали смо веома тешку 2014. и 2015. годину када су живот губиле целе породице а није било никога ко би могао да пријави смрт, наши државни органи тада још нису функционисали на прави начин.
Са сигурношћу могу да кажем да је тај број свакако већи од 10.000 имајући у виду методе вођења рата, односно забрањено оружје које се користило против цивила. Ово је геноцид.
Да ли можемо да кажемо да је ово рат глобалиста и НАТО-а против словенских народа?
Наравно, можемо и тако да кажемо. Ово је рат између добра и зла. Све је врло једноставно: ми желимо само мирно да живимо и да радимо, не желимо ником да намећемо наш поглед на свет, али не желимо да прихватимо туђе вредности. Сведоци смо тога да је свет „полудео“ и у томе је западна цивилизација прешла све могуће границе: врло агресивно се промовишу геј бракови, полако се легализује педофилија а такве изјаве чујемо на званичном и високом нивоу.
Наше вредности су нам одувек омогућавале да опстанемо, да је јака породица она са пуно деце, где се мајка зове „мајка“ а отац се зове „отац“ и никако другачије. За нас је света наша православна вера, наша земља је многонационална и поштујемо традицију свих народа и умемо да живимо, да стварамо у слози сви заједно, без конфликата. Једноставно имамо заједничке вредности и љубав према нашој држави, нашој Отаџбини.
Зашто толико дуго траје битка за град Бахмут?
Тај град се зове Артјомовск, Украјина је променила назив у Бахмут. За нас је битан сваки град наше републике, битни су и они градови који су тренутно под окупацијом оружаних снага Украјине, јер као што знате Руска Федерација је признала Доњецку Народну Републику, а касније примила у свој састав у административним границама бивше доњецке области.
Зашто битка за Артјомовск траје толико дуго? Украјина се припремала за овај рат уз подршку западних сила веома озбиљно и дуго, осам година, док су трајали Мински преговори, индустријски и стамбени објекти у овом граду су искоришћени као озбиљна линија одбране.
Озбиљност припреме Украјине види се у количини и разноврсности наоружања које је било испоручено добијањем података из обавештајних структура западних држава. Очигледна је велика заинтересованост западних сила, а конкретно Сједињених Америчких Држава у томе да конфликт траје што дуже, јер на тај начин планирају да ослабе Русију и Европу.
Видимо да владе у европским земљама потпуно губе суверенитет и доносе одлуке које нису у интересу њихових грађана. Корист од овог конфликта тренутно има само Америка, тако да је континуирана подршка Украјини од стране западних сила постала веома озбиљна, и траје толико дуго. То је разлог што наше градове не можемо да ослободимо брзо, али верујемо да ћемо у догледно време у томе успети.
Ви сте руководилац Доњецке Народне Републике, велика је одговорност на вама. Који су вам приоритети, које кораке планирате?
Не постоје сада правци и кораци који нису битни. Наравно, битан је војни аспект, али такође је битан друштвено-економски развој, без обзира што рат још увек траје. Морамо да развијамо нашу економију да бисмо обезбедили пристојан живот свим грађанима, поготово оним чији су приходи за сада минимални, да развијамо и да јачамо инфраструктуру, да градимо стамбене објекте, да се модернизујемо, и прилагођавамо стандардима Руске Федерације наш здравствени систем, школовање…
Уз помоћ региона Руске Федерације, већ су саграђене нове школе и болнице у складу с најсавременијим стандардима. Као пример желим да наведем савремене школе, где је све прилагођено томе да се деца осећају комфорно, да родитељи немају бриге и да дете добије квалитетна знања која ће му касније помоћи да одабере занимање у животу и да ради на благо наше државе Русије.

Народ Србије подржава борбу ДНР-а за своју слободу, саосећа и подржава руски народ и борбу Русије за спокојан живот на подручју Донбаса. Србија и Русија су увек у историји биле заједно. Колико је важна таква подршка?
Током свих ових година знамо и осећамо подршку српског народа. У нашим редовима има добровољаца из Србије, видимо бројне акције подршке нашем народу у градовима широм Србије, видимо акције навијача из Србије, за нас је све то веома значајно.
Врло добро познајемо историју српског народа, били смо сведоци нехуманог односа колективног Запада, бомбардовања Југославије. Али исто тако видимо храброст српског народа који неће да се помири с неправдом, који је доживео геноцид и притиске од стране западних земаља а ипак је сачувао свој идентитет. Све ово нам је тачно показало ко је наш пријатељ, а ко је непријатељ.
Русију смо одувек посматрали као пријатеља а исто тако Русију посматра и српски народ. Америка се понаша према нама као непријатељ, континуирано снабдевајући оружјем Украјину и тзв. Косово. У име свих грађана Доњецке Народне Републике желим да упутим речи подршке српском народу. Желим да будете истрајни, и ја у то не сумњам. Ми нећемо променити наш став: Косово је Србија и нико то неће моћи да промени.
Као што знате, крајем 18. века 65.000 Срба из Херцеговине дошло је на просторе садашње Луганске Народне Републике и једног дела Доњецке Народне Републике. Знамо за дугогодишњу духовну везу између наших народа. Како то коментаришете?
Наши словенски корени, историјска и духовна повезаност чврсто спајају два наша народа, чак без обзира на историјски период и политичку власт, као пример могу да наведем тешке деведесете године у Русији… Али без обзира на све то, два наша народа су увек блиска и на свет гледамо истим очима.
Удружење православних жена Србије под кровом Русије донело је хуманитарну помоћ из Србије за рањенике ДНР-а и рањену децу Доњецка и Луганска. Крајем децембра планирамо још један значајан хуманитарни међународни догађај у Москви како бисмо прикупили средства за помоћ угроженом народу република Доњецке и Луганске. Да ли таква дешавања имају значај за наше братске народе?
Без сумње могу да кажем да су то обједињујући фактори за наше народе. Без обзира на то што ми кроз буџетска средства добијамо све што нам је неопходно, људски фактор и фактор подршке братског народа нам много значи. Хвала вам што нисте остали равнодушни.
Положај српског народа на Балкану је веома тежак, ми нисмо члан ни НАТО-а, ни Европске уније. Србија трпи свакодневне притиске од ЕУ, Америке… Како коментаришете стање у Србији и положај српског народа у том делу Европе?
Пажљиво посматрамо ситуацију у Србији, видимо покушаје провоцирања конфликта на Косову и Метохији. Посебно бих желео да упутим речи подршке српском народу на Косову и Метохији, ситуација је веома тешка и не може да се искључи могућност да ће западне силе покушати да и даље заоштравају ситуацију у циљу провоцирања конфликта. Нажалост, западне силе са Америком на челу, а у складу са својим геополитичким интересима, не руководе се конструктивним принципима сарадње, већ провоцирају конфликте да би остварили своје интересе. У овим условима српском народу је посебно тешко да сачува идентитет и вредности и видимо да је Србија тренутно једина земља на Балкану коју нису успели да сломе. Верујем да ће Србија у томе истрајати.
Ми верујемо у победу Русије, она брани не само руски народ и своје интересе, ово је битка за равнотежу у свету, за правду за очување словенских народа и православља. Да ли је у плану економска, политичка, културна сарадња ДНР-а са Србијом?
Наравно, као руководилац субјекта Руске Федерације даћу подршку свакој врсти сарадње. Рат ће бити ускоро завршен, Донбас ће ускоро „стати на ноге“ и оствариће се сарадња и с братским српским народом. Урадићемо све што је у нашој моћи, радићемо да ојачамо економску и културну сарадњу – православље нас обједињује.

[/restrict]

Превод Ирина Јаблановић