Бестидно лицемерје

Косово и Метохија

Што притисцима, што изазивањем дозираних немира на КиМ, колективни Запад покушава да приволи Београд да на било који начин омогући независност њихове творевине тзв. Републике Косово

У временској универзалности Светог писма, данас можда и највише, одзвањају чувене речи и фраза Исуса Христа – Тешко вама лицемери – у којој Исус критикује верске и политичке вође свога времена (писаре, фарисеје и законике). Подужи списак Исусових критика забележен је у јеванђељима по Матеју и Луки у којима он критикује религијске и политичке вође свога народа зато што једно говоре а друго раде, прописују тешке обавезе другима, а сами их не прихватају, приказују се побожнима, теже друштвеном положају, поседују знање које не користе нити деле с другима, врбују следбенике на све начине, присвајају имовину удовица, извана се представљају чистим, а изнутра су нечисти, држе се слова закона, а запостављају правду, милост и веру…
И после две хиљаде година то лицемерје можемо наћи у скоро свим сферама живота а у политици највише. Иако га је, дакле, увек било, данас је оно далеко веће и обимније него раније а многи се више и не стиде да лицемерје и јавно изнесу.
Има ли за нас бољег примера од порука Брисела, чије лицемерје и отрцане фразе су превазишли све границе. После низа инцидената на Косову и Метохији огласила се и Европска унија и изразила забринутост због тензија које су последњих дана настале на северу Косова, напомињући да су оне резултат деловања косовске и српске стране, како је то пренела „независни“ Радио Слободна Европа. „Ово је наравно веома озбиљно и управо је резултат ескалације коју видимо последњих недеља. То је такође запажање како акције обе стране доводе до ове ситуације“, рекао је званичник ЕУ. Он је напоменуо да Еулекс помаже косовској полицији након оставки Срба.
„Италија је, на пример, послала појачање пре неколико недеља. У нашим саопштењима смо рекли да је Еулекс други безбедносни одговорни фактор који помаже косовској полицији, али ова мисија не може 100 одсто да надокнади вакуум који је настао одласком полицајаца етничких Срба“, казао је он.

ПОНОВО ОБЕ СТРАНЕ Према извору из ЕУ, Еулекс на терену сарађује са Кфором. ЕУ је више пута позивала на повратак Срба у косовске институције, као и на испуњавање обавеза које произлазе из споразума постигнутих у процесу дијалога Косова и Србије, уз посредовање ЕУ у Бриселу. Европски блок је такође поручио да странке треба да се уздрже од акција и изјава које доводе до тензија на Косову и да све несугласице треба решавати дијалогом.
По ко зна који пут, дакле, помињу се две стране. И сам високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ као да се „угризао за језик“. После директне осуде Аљбина Куртија за пропале преговоре у Бриселу, поново се вратио овешталој реторици и поводом тензија, провокација и акција које су ескалирале у последњих неколико дана и изазвале озбиљне безбедносне инциденте, које и сам помиње, фокусирао се на „нападе на мисију Еулекса и косовску полицију“. Њега много брину барикаде на КиМ и блокирање путева што је, како је навео, „неприхватљиво од партнера који желе европску будућност“, хладно прећутавши чега су барикаде последица, као што се није усудио да изнесе противправне потезе Приштине која шаље своје снаге на север КиМ, а што је у супротности са свим постигнутим договорима, баш под окриљем Брисела.
Као да је Борељ био изложен „рибању“ због апострофирања Куртија и одступања од бриселских празних фраза и осуда „обе стране“. Не би то било толико чудно да Борељ не потиче из земље (Шпаније) која не признаје назовидржаву Косово. Као и његов колега Мирослав Лајчак, специјални изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине који је из Словачке, земље која такође не признаје „Косово“. Биће да енормне плате бриселске бирократије чине своје.
Када је реч о „нападу“ на мисију Еулекса, јасно је да су инвективе из Брисела упућене на српски рачун, иако није утврђено ко је то учинио (ради се о шок бомби од које нема последица). Треба ли подсећати да су то могли да учине и Албанци којима нису стране операције „под лажном заставом“, што је назив за све тајне операције и сличне активности које се спроводе на начин да се припишу некој другој, најчешће супарничкој организацији или страни у пропагандне сврхе.
У Бриселу не говоре ништа о нелегалним хапшењима и сумњивим оптужбама, попут одређивања притвора Дејану Пантићу, полицајцу који је заједно са својим српским колегама из протеста иступио из службе. Тужилаштво није изнело ниједан доказ против Дејана Пантића, а „косовска полиција“ га држи на непознатој локација попут отмичара, као и Миљана Аџића и свих осталих које је Приштина ставила на списак за хапшење. Малтретирање грађана (чак шамарање малолетног српског детета), заплена и истакање вина породице Петровић у Великој Хочи, упад Куртијеве полиције у двориште дечјег вртића, затварање административних прелаза и за пешаке…, те читав низ институционалног насиља чији је циљ нескривени прогон српског народа са КиМ.

Није случајно албански адвокат Том Гаши написао на фејсбуку да су „Шкије (погрдни назив за Србе) и Вучић заборавили операцију Олуја и да се она може поновити и на Косову“.
Посебно је уочљиво присуство косовске полиције на северу КиМ што део међународне заједнице оличене у колективном Западу наводно не види. Штавише, командант Кфора генерал Анђело Микеле Ристућа се хвали потпуном сарадњом с полицијом и институцијама тзв. Косова, које су га, како каже, увериле да неће бити никаквих једностраних мера без претходних консултација с командом Кфора.
„И тако је било и до сада, нико из јединице за специјалне операције полиције није био распоређен на северу Косова без претходних консултација са командом Кфора“, истакао је он, чиме је одговорио на питање под чијим покровитељством парадирају наоружани специјалци на северу КиМ.
Колективни Запад много је више иритирало понашање Београда. Не само зато што је, због очигледне спремности Куртија да примени грубу силу против Срба на северу КиМ, заседао Савет за националну безбедност а председник Републике Србије Александар Вучић тим поводом издао одређена важна наређења, већ што је Србија одлучила да упути захтев команданту Кфора да се дозволи распоређивање војске и полиције Србије на Косову, у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Многи ће рећи да је ово први пут после двадесет и нешто година да се Србија позива на ову могућност, иако се помиње да је то својевремено учинио премијер Зоран Ђинђић, али да после његовог убиства то нико није помињао.
У тексту, према наводима „Вечерњих новости“, таксативно се наводе разлози због чега је неопходан долазак српских безбедносних снага, а уз документ је команданту међународне војне мисије послато и шест исцрпних прилога с подацима о угрожености Срба и других неалбанаца, графички прикази етничког чишћења после 1999, информације о Мартовском погрому над нашим народом из 2004, списак илегалних упада косовских специјалаца на север КиМ…
Република Србија (односно СР Југославија, чији међународно-правни континуитет наставља Србија) дала је пристанак на Резолуцију 1244 јер су њоме потврђене обавезе држава да поштују суверенитет и територијални интегритет Републике Србије и других држава у региону у складу с начелима установљеним према општем међународном праву и Завршном акту из Хелсинкија.
У документу се констатује да се „међународна управа на КиМ већ годинама оглушује о своје главне одговорности које се односе између осталог на организовање и надзор над развојем привремених институција самоуправе у ишчекивању политичког решења“. Помиње се и недовољна ефикасност Кфора који би требало да обезбеди безбедност свих особа на територији КиМ: српско и друго неалбанско становништво је изложено константном прогону, што је резултирало да је од успостављања мисије Кфора етнички очишћено 312 насеља. Садашње стање на територији КиМ захтева предузимање одговарајућих мера ради спречавања потпуног уништавања вредности које су потврђене Резолуцијом 1244. Међу тим мерама свакако је и омогућавање повратка договореном броју припадника војске и полиције на КиМ.
Прва је, онако немачки арогантно, реаговала немачка министарка спољних послова Аналена Бербок и изјавила да је повратак Војске Србије на Косово и Метохију „неприхватљив“, занемарујући чињеницу да захтев још није ни био упућен. Поготово што он иде Кфору и Савету безбедности УН, па је нејасно зашто се она оглашава. И за њену партијску другарицу и известитељку Европског парламента за Косово Виолу фон Крамон најава српских војника на КиМ је неприхватљива, уз напомену на твитеру да подржава дијалог који води ЕУ.
Ове изјаве, у ствари, само још једном показују немачку политику о питању Косова и Метохије, нарочито ако се има у виду да је само неколико дана раније немачки канцелар Олаф Шолц похвалио одлуку Приштине да аплицира за чланство у Европској унији, додајући да је то сада тешко и компликовано. Међутим, све је могуће ако се има у виду како је Украјина добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Управо ове изјаве и подршке Приштини показују да Курти све што ради не ради самоиницијативно што је, уосталом, и сам потврдио рекавши да све чини „уз знање његових западних партнера“.
Сасвим је очекивано било да на немачке изјаве Београд реагује и одговори. Прва је то учинила премијерка Србије Ана Брнабић, подсећајући Бербокову и све друге да су у последњем саопштењу министара иностраних послова земаља Г7 (14. маја 2022), у решавању сваког проблема или кризе у свету (Либија, Сирија, Јемен, Сомалија итд.) они тражили стриктно спровођење одговарајућих резолуција Савета безбедности УН (УНСЦР) а да МИП Немачке експлицитно поручује да Резолуцију СБУН 1244 – која предвиђа да Србија има право да тражи повратак одређеног броја својих безбедносних снага на Косово* – треба игнорисати, јер је то „неприхватљиво“.

ГРЕНЕЛОВА КРИТИКА Изненађење и врло оштро реаговање је дошло с друге стране, од бившег америчког изасланика САД за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, који је на твитеру навео да је Курти прекршио Бриселски и Вашингтонски споразум а да је изјава амбасадора Квинте о одлагању избора реактивна, спора и слаба, а Аналени Бербок поручио је да није успела да дозове памети Аљбина Куртија последњих годину дана! „Одбио је све што сте ви и САД понудили. Узгред, платите своје НАТО обавезе“, написао је Гренел на твитеру и позвао САД да прекину сваку помоћ Приштини ако Аљбин Курти не ослободи одмах ухапшеног Србина, уз оцену да Европљани само погоршавају кризу на Балкану једностраним интервенцијама.
Понашање ЕУ је еклатантан пример непринципијелности, што се огледа у одустајању од једног плана (Бриселског споразума) у корист другог (француско-немачког плана). Ту лицемерја не мањка, нарочито ако се има у виду јавно признање Ангеле Меркел да је Запад примирјем у Минску септембра 2014. хтео да „купи време“ Украјини за припрему рата против Русије. По досадашњем понашању Запада, рекло би се да исто наступа и према „косовском проблему“, што је додатно упозорење Београду.
Што се тиче француско-немачког плана, круже разне његове верзије, а у последњој, наводно, дорада текста и изнетих идеја практично је сведена на редиговање, односно употребу блажих формулација о заокруживању независности КиМ, како би их Београд лакше „прогутао“.
Управо је упад специјалних јединица на север КиМ синхронизована порука Београду да мора да прихвати оно што је за Србију неприхватљиво – француско-немачки план. А с тензијама у јужној српској покрајини покренута је права дипломатска офанзива, са обе стране океана. Већ 17. децембра у Београд долазе Лајчак и изасланици Макрона и Шолца, како би активирали француско-немачки план и навели Београд да прихвати разговоре на основу њега. С обзиром на стање на КиМ, нереално је да до дијалога дође. Е ту наступа амерички изасланик Габријел Ескобар који је управо боравио у Приштини.
Београд је, с друге стране, одлучан у ставу око Бриселског споразума и Заједнице српских општина, а активирањем Резолуције 1244 отишао је и степеницу више, а то је Савет безбедности УН. Чак би било очекивано да Србија, због угрожене безбедности српског народа на КиМ, због безобзирног кршења међународних споразума о правима Срба и Србије, као и међународног правног поретка, посебно Резолуције СБ УН 1244, захтева хитну седницу Савета безбедности УН.
У Београду све више сазрева идеја да се преговарачки процес врати у начело које је постојало пре 20 година, одмах после НАТО интервенције, а то је да се прво обезбеде стандарди живота заједница на Косову, па да се тек онда разговара о статусу. Једини услов је да и лицемерни Запад то прихвати, што је, у овом тренутку, мало вероватно.

Један коментар

  1. Јелена Јовичић

    Све ово што се дешава на КиМ само само је ТЕШКА ПОСЛЕДИЦА невероватних грешака и уступака Београда учињених Приштини, у процесу који су се звали дијалогом између две стране. Дијалогом и преговорима који никад нису обелодањени у земљи Србији, остајући ТАЈНИМ до дана данашњег. Зашто су ТАЈНИ? Шта је то све издоговарано, на српску штету, па о томе није смело да се говори тамо где је требало? О договорима (пристајању на све захтеве) само може да се посредно закључује, из последица и замки приштинских власти намештених српском народу на КиМ. Уосталом, “Ми смо све из Бриселског споразума испунили” – рече председник. И јесмо, а ово су последице….
    У једном коментару написала сам да је захтев за ПОВРАТАК дела наших безбедоносних снага требало да се догоди ЈУЧЕ, тј. пре ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ, или БАР од кад је СНС на власти. А није! Сад је све поприлично касно; Шиптари су се ушанчили иза својих поклоњених овлашћења, а цео Запад се труди да “љуља своје чедо”. Сад су ту и размахане женетине Аналена, Виола, Урсула… које показују како жене итекако могу да буду горе од мушкараца…

    Питање је, зашто је Србија чинила толико ствари на сопствену штету? И одговор је само један: ЕУ! Још 2000. године сам писала да НИКАД нећемо бити примљени, упркос еуфоричним предвиђањима. Сад могу се виде све предности остајања ВАН ЕУ! Тако треба и да остане! Уосталом, нико народ није ни питао да ли хоће у чопор, референдумом, дакако (који би данас пропао!). А референдум нам је потурен у виду велике ЗАМКЕ, недавно и то БЕЗ ЦЕНЗУСА???, уз немушто референдумско питање чије ће последице (негативне) тек доћи на видело, али касно….

    Грешке или “грешке” наших власти?

    Но, Резолуција 1244 и даље важи, па и даље треба захтевати СВЕ по њеним тачкама. НЕ ОДУСТАЈАТИ од захтева! Понављати их, на начин како то раде Шиптари. Због неиспуњења јединог нашег захтева, ЗСО, у току пуних десет година, СУСПЕНДОВАТИ БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *