Смели искорак

Криза на КиМ

Не кршењу основних права Срба: Митинг у Косовској Митровици

Срби су најзад одлучили да повуку радикални потез и да изласком из привремених косовских институција разголите лицемерје западних посредника и вишегодишњу самовољу њихових марионета у Приштини

Да се Срби нису побунили и револтирано напустили све институције привремених органа власти у Приштини, судству и полицији, Европа и Запад би се и даље држали парадокса да подрже примену нечег што није договорено, као што је „пререгистрација“ возила, а да игнорише оно што је већ договорено, попут Бриселског споразума. Чак је на тек одржаном Берлинском самиту сва пажња, уз помпу и еуфорију, била усмерена ка новим споразумима, а да Бриселски и неиспуњени споразуми произашли из њега нису ни помињани.
Скоро гротескно је звучала прича српске премијерке Ане Брнабић о њеном берлинском разговору са Жозепом Борељом и Мирославом Лајчаком, о питању пререгистрације таблица на КиМ, када им је истакла да је Курти прекршио све споразуме, из 2011, 2016. и 2021. године, као и да је једнострано укинуо статусно неутралне КС таблице, на шта су они констатовали да не могу ништа да ураде, нити да утичу на Куртија.
Штавише, све поруке из Брисела и амбасада Квинте биле су подршка Куртију и његовој одлуци за нелегалну пререгистрацију, као „корак у правом смеру“, са малом задршком – да је не би требало тако брзо спроводити већ да се „омогући дужи прелазни период“.

БЕРЛИНСКА УЈДУРМА Ова лицемерна политика свој врхунац је доживела током Берлинског процеса, на којем је тријумфовала немачка дипломатија, али не због потписивања споразума о међусобном признавању личних карата, универзитетских диплома и професионалних квалификација између балканских земаља већ због наступа председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и њеног потпуног игнорисања Бриселског споразума – нагласила је да се једино може разговарати о немачко-француском предлогу. ЕК подржава немачко-француски предлог за решење косовског питања и интегрисаће га у дијалог Београда и Приштине, најавила је у Берлину Урсула фон дер Лајен.
Подсетимо, реч је о плану Немачке и Француске (Шолц–Макрон) који подразумева да 2023, после 10 година од потписивања Бриселског споразума, почне нова фаза у дијалогу Београда и Приштине, а затим да након још 10 година, кад ЕУ буде спремна да прими Западни Балкан, дође до формалног споразума о признању, као предуслова за чланство у ЕУ.
За будући статус Косова надлежан је једино Савет безбедности Уједињених нација који би требало да верификује евентуални будући договор Београда и Приштине. До тада, на снази су Резолуција 12 44 и норме међународног права које кажу да је Косово и Метохија саставни део државе Србије.
Наравно да Урсула фон дер Лајен добро зна да ЕУ по Резолуцији УН нема мандат да одређује статус Косова и Метохије, већ да има улогу посредника у дијалогу о техничким и нестатусним питањима којима би требало да се омогући нормалан живот на Косову и Метохији. Тим пре што пет чланица ЕУ не признаје тзв. Косово, па се намеће дилема у чије име она то говори.
Није тешко наслутити да су то исти они са Запада који све чине да чланством у међународним институцијама заокруже независност лажне државе. Тиме се крши договор из Вашингтонског споразума, па би један од првих одговора Србије могао да буде активирање нових повлачења признавања Косова, што би и било учињено да је Савет Европе покренуо процедуру за пријем самопроглашене државе која је захтев за приступање тој институцији предала у мају ове године.
И тек што на минулој седници (3. новембра) Биро СЕ није предложио да се на дневном реду састанка Комитета министара нађе захтев Приштине за пријем у ову организацију, те је овај покушај засад пропао, шеф српске дипломатије Ивица Дачић је у Софији изјавио да је Србија добила информацију да ће премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти у децембру поднети захтев за пријем у ЕУ, тј. за отпочињање процеса да Косово добије статус кандидата. Наравно, и ту су препреке земље које не признају самозвану државу, али и Мађарска, чији је министар иностраних послова Петер Сијарто Дачићу чврсто обећао да Мађарска неће подржати такав захтев нити ће подржати разматрање предлога за чланство „Косова“ у Савету Европе.
Па ипак, све то је остало под сенком бриселских догађаја и миљеа у коме се самозвани премијер тзв. привремених приштинских институција Аљбин Курти осетио толико комотно да ноншалантно изјави да питање Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову и Метохији није било тема његовог сусрета с високим представником ЕУ Жозепом Борељом у Берлину, и још навео да Београд не може да тражи од Приштине нешто што, како тврди, није спреман да успостави на територији централне Србије. На инсистирање новинара Танјуга да је ЗСО предвиђена Бриселским споразумом, рекао је да такав документ „можда постоји у Београду, али не и у Приштини“.
Била је то кап која је прелила чашу ионако великих напетости на северу српске јужне покрајине које трају већ годину дана, праћене барикадама, пропалим договорима и низом самосталних одлука Владе „Косова“ којима је дијалог игнорисан.

Доста је било: Српски полицајци скидају униформе

Кулминација је уследила када је командир Регионалне дирекције полиције Север, мајор Ненад Ђурић одбио да даје опомене за возила која нису пререгистрована и саопштио да полицајци под његовом командом те мере неће спроводити. Убрзо је суспендован (испоставиће се у незаконитом поступку), што је он прихватио и предао оружје, поручивши да никада неће бити против народа којем припада.
Његов пример су следили и други представници Срба са КиМ и објавили да излазе из свих институција приштинских власти; градоначелници четири већински српске општине на северу Косова, одборници, посланици у Скупштини Косова, судије, тужиоци, административно особље у тужилаштву и судству, као и припадници Косовске полиције региона север.
„Ова одлука остаје на снази док Приштина не почне да поштује договорене споразуме, а то значи док не повуче одлуке о пререгистрацији возила и док не буде формирана Заједница српских општина у складу са Бриселским споразумом и другим споразумима“, изјавио је у суботу, 5. новембра, Горан Ракић, лидер Српске листе, најјаче политичке групације Срба на Косову.
И раније је било најава повлачења Срба из институција у Приштини, председник Србије Александар Вучић је рекао да је бар двадесет пута утицао да до тога не дође, али сада су ишли до краја.
Упорност Куртија и његове полиције о питању таблица повећала је ризик од могућих сукоба због чега је Вучић одржао састанке са Владом Србије, Српском православном црквом, али и руским и кинеским амбасадорима, а телефоном је разговарао и са амбасадором САД Кристофером Хилом. Претходно је имао и вишесатни разговор с Мирославом Лајчаком, главним европским посредником у преговорима Београда и Приштине. Било је ту и подизања борбене готовости, уочених и оборених осматрачких дронова изнад српских касарни, са изјавама да ће Србија бити уз свој народ на КиМ.
Оставке, уз одржани митинг у Косовској Митровици, показале су најжешћи одговор на све досадашње поступке приштинских власти, што је први пут озбиљно узнемирило и главне спонзоре ове назовидржаве. Јер немири, а можда и сукоби поново би подсетили на узурпацију међународног права и противправну агресију на СР Југославију 1999. године. Нарочито у светлу догађаја у Украјини.
Да би се колико-толико смањила тензија, Приштина је са Запада, наводно, добила озбиљно упозорење да „не помишља“ да на север шаље припаднике својих безбедносних снага који би заменили српске полицајце, након што су они скинули униформе и напустили своје позиције – јер би то тешко прошло без озбиљнијих сукоба. Ту улогу би, по свој прилици, требало да преузму мисије Еулекс и Унмик, односно Кфор, које ће ангажовати додатне припаднике својих снага на северу. Они би, како наводе „Вечерње новости“, требало не само да физички обезбеђују полицијске станице на северу већ и да брину о реду и миру у четири српске општине.

Нагла промена реторике: Жозеп Борељ

ДВА ЖОЗЕПА Наједном су се пренули и променили реторику управо они који су до јуче багателисали све примедбе Београда везане за Бриселски споразум. Исти онај Жозеп Борељ, што је игнорантски поступио на примедбе о понашању Куртија, сада се хитро огласио, наравно не пропуштајући да по обичају Запада апелује на обе стране да се уздрже од било каквих једностраних акција које би могле довести до даљих тензија, с том разликом што је позвао Србе да се врате у напуштене институције, али и косовске власти да без одлагања поштују своје обавезе, продуже процес пререгистрације возила и обуставе сваку казнену акцију против власника КМ таблица, подвлачећи да питање регистарских таблица „могу решити стране у оквиру дијалога“. И, најважније, ЕУ позива Приштину да одмах започне кораке ка успостављању ЗСО.
Ако се Америка, у првом тренутку, осетила разочарана и забринута због тога што влада у Приштини није послушала захтеве и савете „својих најближих међународних партнера“ о одлагању рока за пререгистрацију возила на КиМ, сада је амбасада САД у Приштини упутила исте захтеве приштинским властима као и ЕУ: повратак Срба у институције, одлагање пререгистрације возила, обустава казнених акција против носилаца регистарских ознака КМ „док то питање кроз дијалог не реше стране“. Ту је и захтев да Приштина „без одлагања поштује своје обавезе“, уз читаву елаборацију да „то значи и хитан почетак преговора за формирање Заједнице општина са српском већином. Скупштина Косова је ратификовала Бриселски споразум, а Уставни суд Косова одлучио је да се успостави Заједница општина са српском већином, чиме је успостављање ЗСО законска обавеза за Косово. Континуирано неспровођење ове обавезе Косова крши принцип владавине права и штети угледу и кредибилитету Косова.“
Чак су и опозиционе странке у Приштини изразиле незадовољство одлуком Аљбина Куртија о регистарским таблицама, наводећи да то угрожава односе с међународним партнерима.
Тешко је прихватити наметнути утисак да су Куртијеви потези одрази његовог хира и самовоље, а не нечије инструкције како би се изазвали немири и за њих оптужили Срби. Али су готово неподељена мишљења у београдским коментарима да радикални потез који су повукли Срби са КиМ истерује на чистац и Приштину, и политички Брисел и друге центре који и те како могу да утичу на косовске прилике.
У Северној Митровици је за сада мирно, али су, по речима потпредседника Српске листе и посланика у оставци Игора Симића, тензије високе, као и да се осећа забринутост грађана. „Осећа се и чврста решеност и одлучност српског народа да се оно што је започето пре неколико дана, нашим оставкама, настави и даље“, каже Симић.
Поводом Митровдана, градске славе Косовске Митровице, у храму посвећеном Светом Великомученику Димитрију уприличено је празнично бдење и литургија коју је служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Недалеко одатле, на српском гробљу у Јужној Митровици, Срби који су дошли за Митровске задушнице били су тужни и згрожени јер су затекли уништене, оборене или украдене споменике и зарасле гробове.
Слика, о којој Запад ћути, најверодостојније сведочи о односу према Србима у њиховој наказној држави.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *