Smeli iskorak

Kriza na KiM

Srbi su najzad odlučili da povuku radikalni potez i da izlaskom iz privremenih kosovskih institucija razgolite licemerje zapadnih posrednika i višegodišnju samovolju njihovih marioneta u Prištini

Da se Srbi nisu pobunili i revoltirano napustili sve institucije privremenih organa vlasti u Prištini, sudstvu i policiji, Evropa i Zapad bi se i dalje držali paradoksa da podrže primenu nečeg što nije dogovoreno, kao što je „preregistracija“ vozila, a da ignoriše ono što je već dogovoreno, poput Briselskog sporazuma. Čak je na tek održanom Berlinskom samitu sva pažnja, uz pompu i euforiju, bila usmerena ka novim sporazumima, a da Briselski i neispunjeni sporazumi proizašli iz njega nisu ni pominjani.
Skoro groteskno je zvučala priča srpske premijerke Ane Brnabić o njenom berlinskom razgovoru sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom, o pitanju preregistracije tablica na KiM, kada im je istakla da je Kurti prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neutralne KS tablice, na šta su oni konstatovali da ne mogu ništa da urade, niti da utiču na Kurtija.
Štaviše, sve poruke iz Brisela i ambasada Kvinte bile su podrška Kurtiju i njegovoj odluci za nelegalnu preregistraciju, kao „korak u pravom smeru“, sa malom zadrškom – da je ne bi trebalo tako brzo sprovoditi već da se „omogući duži prelazni period“.

BERLINSKA UJDURMA Ova licemerna politika svoj vrhunac je doživela tokom Berlinskog procesa, na kojem je trijumfovala nemačka diplomatija, ali ne zbog potpisivanja sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između balkanskih zemalja već zbog nastupa predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i njenog potpunog ignorisanja Briselskog sporazuma – naglasila je da se jedino može razgovarati o nemačko-francuskom predlogu. EK podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog Beograda i Prištine, najavila je u Berlinu Ursula fon der Lajen.
Podsetimo, reč je o planu Nemačke i Francuske (Šolc–Makron) koji podrazumeva da 2023, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim da nakon još 10 godina, kad EU bude spremna da primi Zapadni Balkan, dođe do formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo u EU.
Za budući status Kosova nadležan je jedino Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija koji bi trebalo da verifikuje eventualni budući dogovor Beograda i Prištine. Do tada, na snazi su Rezolucija 12 44 i norme međunarodnog prava koje kažu da je Kosovo i Metohija sastavni deo države Srbije.
Naravno da Ursula fon der Lajen dobro zna da EU po Rezoluciji UN nema mandat da određuje status Kosova i Metohije, već da ima ulogu posrednika u dijalogu o tehničkim i nestatusnim pitanjima kojima bi trebalo da se omogući normalan život na Kosovu i Metohiji. Tim pre što pet članica EU ne priznaje tzv. Kosovo, pa se nameće dilema u čije ime ona to govori.
Nije teško naslutiti da su to isti oni sa Zapada koji sve čine da članstvom u međunarodnim institucijama zaokruže nezavisnost lažne države. Time se krši dogovor iz Vašingtonskog sporazuma, pa bi jedan od prvih odgovora Srbije mogao da bude aktiviranje novih povlačenja priznavanja Kosova, što bi i bilo učinjeno da je Savet Evrope pokrenuo proceduru za prijem samoproglašene države koja je zahtev za pristupanje toj instituciji predala u maju ove godine.
I tek što na minuloj sednici (3. novembra) Biro SE nije predložio da se na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara nađe zahtev Prištine za prijem u ovu organizaciju, te je ovaj pokušaj zasad propao, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u Sofiji izjavio da je Srbija dobila informaciju da će premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti u decembru podneti zahtev za prijem u EU, tj. za otpočinjanje procesa da Kosovo dobije status kandidata. Naravno, i tu su prepreke zemlje koje ne priznaju samozvanu državu, ali i Mađarska, čiji je ministar inostranih poslova Peter Sijarto Dačiću čvrsto obećao da Mađarska neće podržati takav zahtev niti će podržati razmatranje predloga za članstvo „Kosova“ u Savetu Evrope.
Pa ipak, sve to je ostalo pod senkom briselskih događaja i miljea u kome se samozvani premijer tzv. privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti osetio toliko komotno da nonšalantno izjavi da pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji nije bilo tema njegovog susreta s visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom u Berlinu, i još naveo da Beograd ne može da traži od Prištine nešto što, kako tvrdi, nije spreman da uspostavi na teritoriji centralne Srbije. Na insistiranje novinara Tanjuga da je ZSO predviđena Briselskim sporazumom, rekao je da takav dokument „možda postoji u Beogradu, ali ne i u Prištini“.
Bila je to kap koja je prelila čašu ionako velikih napetosti na severu srpske južne pokrajine koje traju već godinu dana, praćene barikadama, propalim dogovorima i nizom samostalnih odluka Vlade „Kosova“ kojima je dijalog ignorisan.

Kulminacija je usledila kada je komandir Regionalne direkcije policije Sever, major Nenad Đurić odbio da daje opomene za vozila koja nisu preregistrovana i saopštio da policajci pod njegovom komandom te mere neće sprovoditi. Ubrzo je suspendovan (ispostaviće se u nezakonitom postupku), što je on prihvatio i predao oružje, poručivši da nikada neće biti protiv naroda kojem pripada.
Njegov primer su sledili i drugi predstavnici Srba sa KiM i objavili da izlaze iz svih institucija prištinskih vlasti; gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.
„Ova odluka ostaje na snazi dok Priština ne počne da poštuje dogovorene sporazume, a to znači dok ne povuče odluke o preregistraciji vozila i dok ne bude formirana Zajednica srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom i drugim sporazumima“, izjavio je u subotu, 5. novembra, Goran Rakić, lider Srpske liste, najjače političke grupacije Srba na Kosovu.
I ranije je bilo najava povlačenja Srba iz institucija u Prištini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je bar dvadeset puta uticao da do toga ne dođe, ali sada su išli do kraja.
Upornost Kurtija i njegove policije o pitanju tablica povećala je rizik od mogućih sukoba zbog čega je Vučić održao sastanke sa Vladom Srbije, Srpskom pravoslavnom crkvom, ali i ruskim i kineskim ambasadorima, a telefonom je razgovarao i sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom. Prethodno je imao i višesatni razgovor s Miroslavom Lajčakom, glavnim evropskim posrednikom u pregovorima Beograda i Prištine. Bilo je tu i podizanja borbene gotovosti, uočenih i oborenih osmatračkih dronova iznad srpskih kasarni, sa izjavama da će Srbija biti uz svoj narod na KiM.
Ostavke, uz održani miting u Kosovskoj Mitrovici, pokazale su najžešći odgovor na sve dosadašnje postupke prištinskih vlasti, što je prvi put ozbiljno uznemirilo i glavne sponzore ove nazovidržave. Jer nemiri, a možda i sukobi ponovo bi podsetili na uzurpaciju međunarodnog prava i protivpravnu agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine. Naročito u svetlu događaja u Ukrajini.
Da bi se koliko-toliko smanjila tenzija, Priština je sa Zapada, navodno, dobila ozbiljno upozorenje da „ne pomišlja“ da na sever šalje pripadnike svojih bezbednosnih snaga koji bi zamenili srpske policajce, nakon što su oni skinuli uniforme i napustili svoje pozicije – jer bi to teško prošlo bez ozbiljnijih sukoba. Tu ulogu bi, po svoj prilici, trebalo da preuzmu misije Euleks i Unmik, odnosno Kfor, koje će angažovati dodatne pripadnike svojih snaga na severu. Oni bi, kako navode „Večernje novosti“, trebalo ne samo da fizički obezbeđuju policijske stanice na severu već i da brinu o redu i miru u četiri srpske opštine.

DVA ŽOZEPA Najednom su se prenuli i promenili retoriku upravo oni koji su do juče bagatelisali sve primedbe Beograda vezane za Briselski sporazum. Isti onaj Žozep Borelj, što je ignorantski postupio na primedbe o ponašanju Kurtija, sada se hitro oglasio, naravno ne propuštajući da po običaju Zapada apeluje na obe strane da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih akcija koje bi mogle dovesti do daljih tenzija, s tom razlikom što je pozvao Srbe da se vrate u napuštene institucije, ali i kosovske vlasti da bez odlaganja poštuju svoje obaveze, produže proces preregistracije vozila i obustave svaku kaznenu akciju protiv vlasnika KM tablica, podvlačeći da pitanje registarskih tablica „mogu rešiti strane u okviru dijaloga“. I, najvažnije, EU poziva Prištinu da odmah započne korake ka uspostavljanju ZSO.
Ako se Amerika, u prvom trenutku, osetila razočarana i zabrinuta zbog toga što vlada u Prištini nije poslušala zahteve i savete „svojih najbližih međunarodnih partnera“ o odlaganju roka za preregistraciju vozila na KiM, sada je ambasada SAD u Prištini uputila iste zahteve prištinskim vlastima kao i EU: povratak Srba u institucije, odlaganje preregistracije vozila, obustava kaznenih akcija protiv nosilaca registarskih oznaka KM „dok to pitanje kroz dijalog ne reše strane“. Tu je i zahtev da Priština „bez odlaganja poštuje svoje obaveze“, uz čitavu elaboraciju da „to znači i hitan početak pregovora za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum, a Ustavni sud Kosova odlučio je da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom, čime je uspostavljanje ZSO zakonska obaveza za Kosovo. Kontinuirano nesprovođenje ove obaveze Kosova krši princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu Kosova.“
Čak su i opozicione stranke u Prištini izrazile nezadovoljstvo odlukom Aljbina Kurtija o registarskim tablicama, navodeći da to ugrožava odnose s međunarodnim partnerima.
Teško je prihvatiti nametnuti utisak da su Kurtijevi potezi odrazi njegovog hira i samovolje, a ne nečije instrukcije kako bi se izazvali nemiri i za njih optužili Srbi. Ali su gotovo nepodeljena mišljenja u beogradskim komentarima da radikalni potez koji su povukli Srbi sa KiM isteruje na čistac i Prištinu, i politički Brisel i druge centre koji i te kako mogu da utiču na kosovske prilike.
U Severnoj Mitrovici je za sada mirno, ali su, po rečima potpredsednika Srpske liste i poslanika u ostavci Igora Simića, tenzije visoke, kao i da se oseća zabrinutost građana. „Oseća se i čvrsta rešenost i odlučnost srpskog naroda da se ono što je započeto pre nekoliko dana, našim ostavkama, nastavi i dalje“, kaže Simić.
Povodom Mitrovdana, gradske slave Kosovske Mitrovice, u hramu posvećenom Svetom Velikomučeniku Dimitriju upriličeno je praznično bdenje i liturgija koju je služio vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije.
Nedaleko odatle, na srpskom groblju u Južnoj Mitrovici, Srbi koji su došli za Mitrovske zadušnice bili su tužni i zgroženi jer su zatekli uništene, oborene ili ukradene spomenike i zarasle grobove.
Slika, o kojoj Zapad ćuti, najverodostojnije svedoči o odnosu prema Srbima u njihovoj nakaznoj državi.