СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ КАО СИМБОЛ АНТИГЛОБАЛИЗМА

Пише Александар Зиновјев

Протекле недеље, 29. октобра, навршило се 100 година од рођења једног од највећих мислилаца данашњице Александра Зиновјева. Тим поводом подсећамо јавност на његову уводну реч на међународној конференцији одржаној у Москви у августу 2001. у знак подршке Слободану Милошевићу. Зиновјев је био председник Руског и копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, а у вечност се преселио 2006, само два месеца после свог брањеника

О глобализацији се уобичајено говори као о некаквом објективном процесу обједињавања човечанства у јединствену целину ради добробити читавог човечанства. Али то је идеолошка лаж. Глобализација се не одвија сама по себи, њу остварују одређени људи који активно делују, остварују је одређеним методама, остварују као скуп унапред планираних и диригованих операција, остварују у интересу само одређеног дела човечанства и науштрб преосталог његовог дела, немерљиво већег од првог. Глобализација по својој социјалној суштини представља рат новог типа, рат који је већ захватио читаву планету. Његов активни субјекат је глобално западнистичко наддруштво, чија метропола је концентрисана у САД и које у свом интересу мобилише читаву моћ западног света. Његов циљ је потчињавање читавог човечанства и његово организовање по сопственом западнистичком узору и у интересу успостављања сопствене светске превласти. У том рату нема граница између „мирних“ и специјално војних средстава, нема границе између фронта и позадине, нема границе између цивила и професионалних војних лица. Тај рат је једини, јединствен и свеобухватан. Он се диференцира на многобројне операције на читавој планети, укључујући војне у уобичајеном смислу речи (као, на пример, на Балкану) које се на овај или онај начин обједињавају у целовит рат са штабом у САД, у „Вашингтону“. Ако се игнорише тај фундаментални чинилац савременог живота човечанства, не може се објективно схватити ниједан мање-више значајан догађај на планети.
Полазећи од тога, по мом мишљењу – очигледног и неоспорног чиниоца, оцењујем феномен Слободана Милошевића и његову личну судбину.
Током глобализације као новог светског рата настала је таква ситуација да је Југославија пружила последњи озбиљан отпор напредовању глобализатора у Европи. Општепознато је како се то десило и нећу говорити на ту тему. Желим само да подвучем и обратим посебну пажњу на следеће. Недавно завршени „врући“ део рата САД и НАТО-а против Југославије био је важан део глобализације. Он није имао за циљ сламање војног у „врућем“ смислу отпора – таквог уопште није било – већ психолошког, моралног и идеолошког отпора глобализацији не само и чак не толико у самој Југославији колико отпора у читавој Европи, укључујући Западну Европу и Русију. Слободан Милошевић је постао симбол тог отпора. Са завршетком „врућег“ дела рат није завршен. Он се наставља другим средствима која су вам такође добро позната: раскол становништва Србије, претварање једног дела у опозицију власти Слободана Милошевића и фактички у „пету колону“ НАТО-а и САД, уклањање Слободана Милошевића с власти као прве етапе суровог обрачуна с њим, диверзантска операција отмице Милошевића и предавања у руке тзв. Хашког трибунала који је орган Вашингтона и НАТО-а. Преостала је последња етапа рата у којој САД и НАТО имају за циљ да кривицу за своје злочине на Балкану пребаце на жртве својих злочина, и у првом реду – на човека који је постао историјски симбол отпора њиховом криминалном рату.
Ни у ком случају се не сме потцењивати важност те последње етапе југословенске епизоде глобализације. Не сме се сматрати само за епизоду личног живота приватног лица. Та етапа у контексту глобализације у целини значи много више од свих претходних етапа и епизода. Ако се она не заврши успешно по САД и НАТО, све што су раније учинили не може се сматрати за њихов успех у очима светског јавног мњења ни пред судом историје. Рат остаје незавршена победа ако се сачува симбол отпора – Слободан Милошевић. Једно од важних обележја рата новог типа, а глобализација (понављам и подвлачим) то јесте, укључујући рат у Југославији, састоји се у изузетној важности и делотворности управо симболичких појава. Победа над Слободаном Милошевићем као симболичком личношћу за САД и НАТО је у насталој ситуацији у свету чак важнија од свега онога што су постигли на Балкану у читавом периоду рата.
И на крају мог кратког говора, у име Руског друштвеног комитета за одбрану Слободана Милошевића, Међународног фонда словенске писмености и културе и Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, захваљујем вам што сте дошли на овај сусрет поводом Милошевићевог рођендана. Тај ваш поступак сматрам за чин грађанске храбрости и допринос ствари отпора глобализацији, а један од најважнијих симбола тог отпора постао је слављеник.