Побркао ровове. Зашто је борац Оружаних снага Украјине само по ознакама схватио да је заробљен

Весеушник (Ве – ес – у “Вооруженные силы Украины”) је сматрао борце Оружаних снага Русије два дана као своје, а тек пошто је директно пришао да пита шта даље треба да ради, схватио је колико је погрешио. Снимак са његовом причом бележи милионске прегледе, а у коментарима је све већа забуна како се догодило да се војници две војске разликују само по ознакама.

“Показаћу ти нову позицију”

Име затвореника није познато, али је његова прича већ названа оживљена прича о Зошченку. Човек је стигао са својом јединицом на фронт: „Наши момци су стајали тамо, на тим положајима, у близини шумског појаса. Доведени смо, као за појачање, и рекли су да треба да „дежурамо“ овде, уопште, у строју, у једном рову“, почео је своју причу. – А у близини, бар смо мислили, били су наши артиљерци. Па ја мислим да они стоје па стоје, ми њима не прилазимо, а ни они нама. Свако има свој посао“.

И тако су се, према његовим речима, два дана гледале две јединице, мислећи да су своји. Када су „артиљерци” почели да се укопавају, сељак им је пришао, обавестио их да су он и његове колеге у близини, и да ће и они копати ровове. Било је могуће посумњати да нешто није у реду када су „гранате почеле да лете у погешном правцу“. Али не: борац је једноставно закључио да су „позиције промењене, ту је било свашта“. Рекао је да ни његове колеге нису ништа схватиле. Међутим, ни “артиљерци” нису показали интересовање за комшије.
Испоставило се да је јунак снимка немирна особа, и када је у близини угледао „неког момка” којег је заменио за старијег „артиљерца”, одлучио је да приђе и сазна шта се дешава: „Питајте колико дуго ћемо ми овде дежурати. Два дана су већ прошла, време је за промену. Пришао сам му, објаснио му ситуацију, а он је питао: ко си ти? „Ми смо из артиљеријског дивизиона, дошли смо као појачање “, домишљато је одговорио човек. „Артиљерац” се показао промишљенијим и одмах је питао шта његов саговорник има на ознаци и чија је застава. Одмах ми је наредио да спустим оружје. „И све сам предао генерално, и то је све… Ту је мој партнер дошао касније. И њему је речено му је да преда оружје. А артиљерац нам онда рекао: „Хајде, показаћу ти нову позицију“. Погледао сам његову униформу и рекао: „Схватам да нисте из Украјине“. А он ми одговара: „Тачно си схватио“. Овако смо дежурали на појачању“, завршио је причу јунак видеа. Никада раније није било овако комичног заробљавања.

Шта се дешава на фронту

Упркос чињеници да је снимак веома смешан и да се наши борци котрљају од смеха иза кулиса, као и да јунак приче све прича, једва суздржавајући смех, ситуација је заправо тужна. У ствари, ово је прича о људима који пуцају једни на друге, који понекад могу препознати непријатеља само по ознаци. Или по застави друге боје. Исто мисле, исто се боре, истим језиком говоре…

„Очигледно, Украјинци немају такав ред и тако централизовану контролу какву воле да замишљају, упркос свим Старлинк сателитским комуникационим терминалима, таблетима и тако даље. У ствари, тамо имају много нереда. Није јасно да ли су своји или туђи на положају, остављање војника без јасних команди и задатака је сасвим у њиховом духу“, каже Богдан Безпалко, политиколог и члан Савета за међунационалне односе при председнику Руске Федерације.

Иначе, многи наши борци и војни дописници примећују да је на линији фронта све више страних плаћеника, западног наоружања и збуњених мобилисаних Украјинаца.
„Све је то описао Јарослав Хашек у Авантурама доброг војника Швејка. А ова прича о томе како је Украјинац побркао своје „артиљерце“ са руском јединицом само значи да смо ми заиста један народ који се разликује само по ознакама и политичкој идеологији и углавном ништа друго од нас не разликује“, сматра Бохдан Безпалко. . Нисмо само браћа, ми смо један те исти народ. И заправо, сада је грађански рат, који активно подстиче Запад. Ово је сукоб једних представника руског народа против других, само је једној од страна добро испран мозак.

Извор: https://aif.ru/politics/world/pereputal_okopy_pochemu_boec_vsu_tolko_po_shevronam_ponyal_chto_popal_v_plen