Неонацисти испред Асанжа

Разроки Европски парламент

Доделом награде за слободу мишљења и заштиту људских права „Сахаров“ украјинским неонацистима и Зеленском, европски парламентарци су показали морални и цивилизацијски суноврат данашње Европске уније

Европски парламент је протекле седмице путем Твитера лансирао вест да је Украјини, тачније „украјинском храбром народу и председнику Владимиру Зеленском“ као његовом представнику, доделио најважније признање коју Европска унија од 1988. године додељује појединцима или организацијама заслужним за заштиту људска права и основних слобода. Награда је названа по руском научнику и славном дисиденту из совјетске ере Андреју Сахарову, а први лауреати су били Нелсон Мандела и Анатоли Марченко. Европски парламент је своју беседу о награди опремио и пригодном сликом „украјинског народа“, користећи фотографију на којој видимо жену – Ољу Маљученко. То не би било ништа посебно да Оља није вереница десничарског екстремисте Миколе Кушче, званог Фрост, једног од вођа неонациста из украјинског батаљона Азов.
Уследиле су бурне реакције на одлуку Европског парламента. Док су појединци тражили речи хвале за овакав потез, други су остали у неверици. Зар да Европски парламент наградом „Сахаров“ за слободу мисли и изражавања, највишим признањем Европске уније намењеном борцима за људска права, почасти Зеленског и његове неонацистичке паравојне јединице које су од 2014. године харале Донбасом под заштитом режима у Кијеву? Поврх свега, уз награду, коју сваке године додељује Европски парламент, следује и њен финансијски део – 50.000 евра, што је ситница у поређењу с милијардама које сваког месеца Украјина добија како из Брисела, тако и из Вашингтона. Портал „Јуроњуза“ јавља да једино још није сигурно хоће ли Зеленски преузети награду на церемонији у Стразбуру 14. децембра.

[restrict]

ПРЉАЊЕ СЕЋАЊА НА САХАРОВА „У протеклих девет месеци Европски парламент и свет видели су Украјинце како херојски бране своју земљу, своју слободу, своје домове, своје породице“, истакла је председница Европског парламента Роберта Метсола, откривајући добитника овогодишњег „Сахарова“. Потом је додала: „Украјински народ ризикује своје животе и за Европу, да би заштитио вредности у које сви верујемо: слободу, демократију, владавину права. Не постоји нико заслужнији за ову награду!“
Многи коментатори су изразили гнушање над лицемерјем Европског парламента, посебно што престижно признање није отишло у руке онога који је ушао у најужи избор троје номинованих – новинару и публицисти Џулијану Асанжу. Критичари оцењују да је ЕП овом срамном одлуком упрљао сећање на Сахарова, додељујући награду са његовим именом онима који због насртаја на слободу мисли и говора, дакле ограничавањем основних људских права заправо заслужују критику и кривично гоњење, а не медаљу. Јер не може се пренебрегнути чињеница да „украјински народ“ (коме је признање наводно намењено) предводе вође које се отворено хвале својим расистичким и неонацистичким ставовима.
Микола Кушч Фрост (себе назива „господин Фростовик“), партнер Оље са фотографије коју је уз вест о добитницима овогодишње награде објавио ЕП, делио је на друштвеним мрежама видео-снимак на коме је забележено како заједно са саборцима из Азова убија руске војнике. Преживео је опсаду фабрике Азовстаљ и потом се предао Русима. Четири месеца касније размењен је за руске заробљенике и враћен својој вереници Ољи Маљученко. Сада се радује награди коју су Украјина, „њени изабрани лидери, председник и цивилно друштво добили за одбрану слободе изражавања“. Није јасно на коју врсту слободе изражавања циља Европски парламент? На слободу изражавања људи, везаних лепљивим тракама за канделабре и мучених у Украјини? Само зато што су Роми или им је матерњи језик руски. Што указује на темељни проблем – стање људских права у Украјини које је било близу дна још далеко уочи почетка посебне руске војне операције фебруара ове године. За то су заслужни управо највиши политички представници Украјине, који су сада примаоци награде Сахарова „у име свог народа“.
Све то се дешава у време када је у Украјини забрањено 12 опозиционих партија. Забрањена је јавна употреба руског језика. Нетрагом су нестали многи критичари кијевских власти, а новинари који су написали ишта критично о режиму Владимира Зеленског завршили су у затворима. И све то у доба када државу на свим нивоима воде десни екстремисти, националисти и неонацисти. За оне који сумњају, ту су снимци независних извештача са Запада, објављени на порталима и друштвеним мрежама, а који сведоче о томе како у Украјини третирају оне који се усуде да проговоре руски. Или говоре недовољно добар украјински с призвуком руског…
То се не догађа само сада и то нису последице овог рата. То доказује и интервју са младим Украјинцем из 2014. године који отворено каже да је нациста и да се већ дуго бори против Руса у источном делу Украјине, Донбасу. Не либи се да каже да Руси морају бити уништени: „Борим се од своје 17. године. Ја сам Украјинац, ја сам нациста.“ На питање да ли су становници Доњецка Украјинци или Руси, одговара: „Не бих их назвао Украјинцима.“
„Они нам не требају. Када украјински тенкови уђу у Доњецк, биће уништени“, каже. Да ли се може спречити рат, пита га новинар: „Не, морамо да их уништимо!“, одлучан је украјински добровољац. Додељујући награду „Сахаров“ тој и таквој Украјини, Европски парламент је поништио њен значај. Иако носи име Руса, Сахарова, и иако су руска музика и сва књижевност, културна прегнућа забрањени у Украјини под његовом влашћу, Зеленски није одбио награду Европског парламента нити 50.000 евра који уз њу иду а које су дали порески обвезници Европске уније. Добитника награде „Сахаров“ изабрала је Парламентарна конференција председника којој председава председница Европског парламента Роберта Метсола, бирајући између три финалиста, укључујући оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа и колумбијску комисију за истину. Нада да би Асанж могао добити награду а тиме и индиректну подршку Европског парламента против његовог изручења Америци, потопљена је чим се сазнало да три главне политичке групе у ЕП, Европска народна партија (ЕПП), Социјалисти и демократе (С&Д) и Обновити Европу дају Украјини предност у односу на друга два фаворита.
Тако је Европски парламент пропустио јединствену прилику да се заиста заузме за тзв. европске вредности доделом награде „Сахаров“ Џулијану Асанжу, новинару и публицисти који већ више од деценије чами затворен јер је свету разоткрио америчке ратне злочине. Никада на суду процесуиране ратне злочине! Асанжа је за награду номиновала Клер Дејли, храбра европосланица из Ирске. Њен предлог је подржала скромна група од 41 европосланика који су сматрали да награду „Сахаров“ заслужује управо Аустралијанац, активиста и добитник многих престижних признања, политички затвореник утамничен без икакве пресуде у самици строго чуваног казамата Белмарш у Лондону, где већ три године и шест и по месеци чека на одлуку британских власти хоће ли га изручити Сједињеним Америчким Државама, а тамо га чека оптужница за шпијунажу због велике количине поверљивих докумената које је „Викиликс“ објавио пре више од деценије.

СЛЕПИ ЗА АМЕРИЧКЕ ЗЛОЧИНЕ Откриће, које су тада публиковали безмало сви медији у свету, предочило је човечанству доказе о америчким ратним злочинима почињеним у Азији и Африци, кршењима људских права, тортури, гажењу бројних међународних конвенција… Асанжа од тада прогања власт свих становника Беле куће, од председника Обаме, преко Трампа до Бајдена. Саучесници у Асанжовом прогону су и британски премијери који остају глуви на упозорења Џулијанових адвоката да је њихов клијент „гоњен и (без пресуде) кажњен и бачен у тамницу због својих политичких ставова“. Нилс Мелцер, професор права и специјални извештач Уједињених нација, специјализован за истраживање последица и жртава тортуре, већ дуги низ година упозорава да је Џулијан Асанж жртва „психолошке тортуре“. Мелцер истиче да је „Асанж већ неколико година намерно изложен све тежим облицима окрутног, нељудског и понижавајућег поступања или кажњавања, чији се кумулативни ефекти могу описати само као психолошка тортура“. Подсетимо, уочи брегзита, изласка Велике Британије из Европске уније, све то се дешавало и у окриљу блока тада 28 европских држава које се на речима залажу за вредности као што су „слобода, демократија, владавина права“. Случај Џулијана Асанжа, међутим, говори да је пракса далеко од прокламованих речи…
Америчка оптужница против Асанжа има 18 тачака. Између осталог, оптужен је за заверу са америчком узбуњивачицом („звиздачицом“) Челси Менинг, којој је наводно помогао да дешифрује лозинку компјутерске мреже америчке администрације. Оптужен је и за шпијунажу према више од 100 година старом и давно прегаженом закону. Уколико буде изручен САД и проглашен кривим, чека га драконска казна до 175 година иза решетака. Или чак смртна казна! Нема сумње да у светлу тих чињеница крајње цинично звуче речи председнице ЕП Роберте Метсоле које је изговорила приликом проглашења овогодишњег добитника награде „Сахаров“, рекавши да она иде у руке оних који „ризикују своје животе такође за Европу како би заштитили вредности у које сви верујемо: слободу, демократију, владавину права“. Ништа мање саркастично звучи и њена оцена да „нема никога ко више заслужује ову награду“ од Владимира Зеленског и људи које он представља.
Када се све сабере, тешко је појмити да Џулијан Асанж није успео да победи украјинске неонацисте у борби за награду коју Европски парламент додељује за слободу говора. Што можда највише говори о моралном и цивилизацијском суноврату данашњег Европског парламента и Европске уније. Награду су радије наменили Зеленском који је у Украјини увео расистичке законе, цензуру, забранио опозицију… Аминовао законодавство које је забранило руски језик и у држави увело грађане другог реда, потпирујући политику која је Европу гурнула у посреднички амерички рат. И свет на ивицу нуклеарног рата.
Било би гротескно да није истинито – ратни хушкач Зеленски заслужује награду за борбу за људска права и основне слободе више од Џулијана Асанжа, новинара и издавача који је свету разоткрио целу палету америчких ратних злочина.
Заиста, неописива срамота.

[/restrict]