ИЗЛОГ КЊИГЕ

Робер Мантран
ИСТОРИЈА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА
Клио

Капитално је француског историчара Робера Мантрана и његових сарадника. На истраживачки нов и инспиративан начин аутори обрађују старе теме из историје Турске царевине. Значајан простор посвећен је почецима Османлија, успостављању државе и њеном ширењу. Преглед историје балканских и арапских провинција под османском влашћу, а потом и период сумрака Царства када оно постаје „болесник на Босфору“, приказан је провокативно и веома занимљиво. Османско царство је нестало, али је задржало своје место у историји старог континента где је вековима представљало прву силу. Зато се историја Европе мора сагледавати из перспективе веза са овом моћном Царевином.
Први пут издато на српском пре две деценије, ово дело, које није изгубило ни на научној вредности, ни на актуелности, обогаћено је посебним поговором др Александра Фотића.

Никола Гиљен
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРБОВИ
Дерета

Књига представља историју српске медијевалне хералдике испричану на несвакидашњи начин: кроз приче о савременим реконструкцијама српских средњовековних грбова из сталне поставке Војног музеја у Београду. Ово капитално дело прати и историју главних српских хералдичких мотива – крста, оцила, двоглавог орла, љиљановог цвета, кациге са волујским роговима, лава итд., од најдревнијих времена до савремене хералдичке стварности, како кроз историју српског народа, тако и светску повест. Историја поменутих симбола посматрана је посебно из угла њиховог библијског значења и семиотике, а те јудаистичке, општехришћанске и поготово православне паралеле дају овој књизи посебну драж. Надасве опсежно и надисторијско, опет искључиво у оквиру научних принципа и метода, ово дело је актуелно и у савременим стручним хералдичким расправама, али занимљиво и далеко широј читалачкој публици.

Сретен Петровић
ЕСТЕТИКА И ПРОГРЕС
Дерета

Сретен Петровић, један од водећих југословенских и српских естетичара и философа културе, не посустаје у одбрани аутономије и вредности (естетске) уметности – са становишта своје онтологије стваралачкога чина и метаестетике као критичке естетике. У томе настојању, написао је, између осталог, и својеврсну трилогију о стању савремене уметности и естетике. Прва студија из трокњижја, „Естетика у доба антиуметности“, појавила се 2016. године; друга, „Естетика и доживљај: љубитељу уметности и лепоте“ 2019. године; а сада је пред посвећеним, естетскоме, уметности и естетици наклоњеним читаоцима и студија „Естетика и прогрес: трајност вредности уметничког дела“ (завршена 2021). Све три – у издању Дерете.
Пред собом имамо студију којом се заокружује велики Петровићев пројект одбране естетскога и уметности од антиуметничких теорија и одговарајућих антиуметничких пракси. У њој су анализиране поменуте теорије; њиховоме прогресистичком историзму, који се неоправдано протеже на сферу уметности, полемички су супротстављени гледиште критичке естетике и критеријум трајности дела; најзад, уз читав низ директних оспоравања вредности, па и персифлирања појединих предузећа савремене уметности, извршена је и једна гео-културална анализа регионалне генезе и дифузије ових естетика и уметничких пракси.