ИЗЛОГ КЊИГЕ

Драгиша Бојовић
СВЕТИ САВА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРИ
Службени гласник

Иако је библиографија радова о Светоме Сави импозантна, стиче се утисак да смо још далеко од свестране и научноутемељене представе о његовом делу. На другој страни, читаоцима се повремено нуде текстови који су у раскораку са Савином аутентичном личношћу. Радови професора Драгише Бојовића, сабрани у овој књизи, углавном нам представљају непознатог Светог Саву или нуде нови приступ његовом стваралаштву и делима о њему. Преко оригиналног методолошког приступа, јединственог у нашој науци о средњовековној књижевности, Бојовић успева, више него што се може очекивати од других студија, да заинтересује читаоца за, наизглед, познате али и интригантне теме о првом српском архиепископу. Један део радова нуди шири културни контекст, у којем срећемо и значајна имена српске науке, културе и духовности: Михајлa Пупинa, Јустинa Поповићa, Григоријa Божовићa, Миланa Кашанинa, Васкa Попу. Књига „Свети Сава у српској књижевности и култури“ користиће се као приручник за истоимени предмет на Филозофском факултету у Нишу, где ће се од ове године, први пут у историји српских универзитета, предавати Свети Сава као посебан наставни предмет.

Вилијам Бојд
У ДУБИНИ ДУШЕ
Дерета

Логан Маунтстјуарт био је признати енглески писац, есејиста и галериста, чији су дневници упечатљиво сведочанство о двадесетом веку и људима и догађајима који су га обележили. Рођен је у Монтевидеу, школовао се у Енглеској, дипломирао историју на Оксфорду. Током двадесетих и тридесетих година живео је у Лондону и Паризу и имао прилику да упозна Џејмса Џојса и Ивлина Воа, али и да постане заклети непријатељ Вирџиније Вулф. Док је извештавао из Шпаније о Грађанском рату, дружио се с Ернестом Хемингвејем. Током Другог светског рата био је обавештајац Морнаричке обавештајне службе, све док, највероватније заслугом војводе од Виндзора, није завршио као ратни заробљеник у Швајцарској. Педесетих се у Њујорку кретао у истим уметничким круговима као Џексон Полок и Вилем де Кунинг. Крај шездесетих дочекао је извештавајући из Бијафранског рата у Нигерији, а седамдесетих је силом прилика био умешан у терористичке активности сарадника банде Бадер-Мајнхоф. И што је најзанимљивије од свега – никад није постојао. У дубини душе је (измишљена) исповест необично обичног човека у коме се свако може препознати, тако вешто написана и конципирана да се већ после неколико страна стиче утисак да је све аутентично, да се заиста тако одиграло, јер су чак и најневероватније ситуације заправо последица сплетова околности какви постоје само у животу.

Данијела Раимонди
КУЋА НА НАСИПУ
Дерета

Породица Казадио одвајкада живи у селу Стелата, на размеђи Ломбардије, Емилије Ромање и Венета. Казадиови су једноставни, добростојећи и вредни људи. Међутим, почетком XIX века један цигански караван зауставља се у овом сеоцу на реци По, и житељи Стелате су преплашени, али и опчињени тим чудноватим светом боја и несвакидашњих обичаја. Ђакомо, стидљив и сетан наследник Казадиових, заљубиће се у једну од њих, прелепу Циганку дивљег погледа, Виолку Тоску, и тако зачети нараштаје немирних и страствених људи. Отад се сви потомци ове породице деле на плавооке и плавокосе сањаре који су повукли на Ђакома, и на црнооке и црнокосе видовите наследнике Виолкиних вештина. Од Акила, решеног да измери тежину удаха, до Едвиђе, која игра бришкуле са чукундедом уснулим пре два столећа; од Аделе, која је у потрази за мужем стигла чак до Бразила, и њене сестре Неве, која кад је срећна, око себе шири опојне мирисе, Казадиови живе растргнути између незаустављиве жеље да се супротставе судбини и опасног обичаја да следе своје снове. Свако свој избор до краја спроводи, било да је реч о љубави или побуни, о глади за правдом или вољи да се промени свет. Али пре свега пркосе страшном пророчанству које су једне олујне ноћи Виолки откриле тарот карте… Сага о породици која се расплиће кроз два столећа, обухватајући и кључне историјске догађаје у Италији, од револуционарних покрета који су исходовали уједињењем до „оловних година“ прошлог века. Превела са италијанског: Гордана Суботић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *