ИЗАБРАНА ПРВА ПРЕДСЕДНИЦА СЛОВЕНИЈЕ

Избором Наташе Пирц Мусар, бивше новинарке и адвокатице, за „председницу дежеле“, Словенци су, на седмим изборима за шефа државе од стицања независности 1991. године, прекинули традицију изгласавања само мушких кандидата на ту функцију, али и одржали тренд њене недоступности за претенденте са деснице

Независна кандидаткиња Наташа Пирц Мусар (54), у другом изборном кругу, уз подршку владајуће леве коалиције, победила је Анжеа Логара (46) иза ког је, као такође званично независног кандидата, била опозициона десничарска Словеначка демократска странка (СДС) Јанеза Јанше, поражена на пролетошњим парламентарним изборима.
Избором Наташе Пирц Мусар, бивше новинарке и адвокатице, за „председницу дежеле“, Словенци су, на седмим изборима за шефа државе од стицања независности 1991. године, прекинули традицију изгласавања само мушких кандидата на ту функцију, али и одржали тренд њене недоступности за претенденте са деснице. Историјска одлука је пала у другом изборном кругу, у ком је кандидаткиња Пирц Мусар освојила 54 одсто гласова, а њен ривал у трци за петогодишњи председнички мандат, конзервативац Анже Логар, ранији министар спољних послова, 46 одсто. У првом кругу, обележеном учешћем седам такмаца, Логар је стекао предност од седам процената више освојених гласова, али се очекивало да ће коначни победник бити Пирц Мусарова зато што јој је подршку, у име три странке владајуће коалиције, обећао премијер Роберт Голоб.
„Као председница, радићу у корист свих грађана Словеније. Борићу се за темељна људска права, уставна права и демократију. Даћу све од себе да се ујединимо у политици око стратешких питања“, изјавила је Пирц Мусарова, након објављивања изборних резултата, односно њене победе. Вест о свом тријумфу дочекала је у „Руској дачи“, на властитом имању близу Љубљане, уз неколико десетина симпатизера и најближих сарадника, без претеране победничке еуфорије.
То обећање нове председнице у складу је с политичким мотом њеног претходника Борута Пахора, који је, као главни циљ властитог деловања на дужности шефа државе, истицао борбу за превладавање оштре подељености Словенаца на левицу и десницу што, као и сваки радикализам, штети општем интересу.
Пахор је на челу Словеније био претходних десет година, у два узастопна мандата. Пре њега, такође у два везана мандата, председник је био Милан Кучан, док су по један мандат одрадили Данило Тирк и, сада покојни, Јанез Дрновшек. Кучан и Тирк су јавно саопштили да подржавају кандидатуру Пирц Мусарове.

[restrict]

ШТА ЈЕ ОДЛУЧИЛО? На уобичајено постизборно питање – шта је одлучило победника, доста Словенаца даје циничан одговор: „Јанша!“ Иза тога следи објашњење да је губитник морао постати Логар, јер га је у кампањи подржавао лидер СДС-а и бивши премијер Јанез Јанша ког велики број његових сународника, али и Брисел, сматрају протагонистом „недемократске владавине и политичких подела“. Терет таквог имиџа био је, сматрају и поједини аналитичари, разлог не само Јаншиног потонућа на парламентарним изборима у априлу ове године него и Логаровог неуспеха у трци за председничку фотељу.
Да ово тумачење није без смисла, доказ је била и Логарова одлука да се за шефа државе кандидује као независни кандидат, са слоганом „За будућност заједно“, и да, у вођењу кампање, избегава Јаншину оштру реторику. То му, очигледно, није много помогло, јер га је већина бирача упорно гледала као „Јаншиног човека“ и, на крају, како се испоставило, одбила да гласа за председничког кандидата „из Јаншиног шињела“. Логару, очигледно, није вредело ни то што је – посматрано са аспекта политичког искуства – иако доста млађи, имао можда и „јачу“ биографију од Пирц Мусарове. После дипломирања на Економском факултету у Љубљани и стицања докторске научне титуле, био је шеф дипломатије Словеније, посланик у Државном збору (парламенту), директор владиног бироа за комуникације, портпарол у време председавања Словеније у ЕУ…
Левом, владајућем блоку, који чине Покрет слобода (Гибање свобода) премијера Голоба, Странка социјалних демократа и Левица, очигледно је било веома важно да још једном, макар индиректно, преко „његовог“ Логара, победе популисту Јаншу за ког се пролетос претпостављало да ће, након пораза на парламентарним изборима, отићи у политичку пензију. Сматрали су да је то важно не само за Словенију него и за Европску унију у којој десничарење узима маха.
Кад су резултати првог круга гласања за председника Словеније показали да су се у „финале“ пласирала два независна кандидата, Логар и Пирц Мусарова, премијер Голоб је пожурио да присталице владајуће коалиције позове да изађу на биралишта у што већем броју и гласају „за Наташу“, наводећи да је то у интересу Словеније, односно њих самих. Журба је била израз уверења да би евентуална победа Логара била ударац актуелној либералној власти и јака трансфузија Јаншином посрнулом СДС-у.
Коначно пребројавање гласова показало је да су лево оријентисани бирачи послушали премијера и тако госпођи Пирц Мусар отворили врата председничког кабинета и осигурали улазак у историју са звањем прве жене шефа државе у Словенији. Тим исходом избегнута је кохабитација у вођењу земље што, у принципу, може бити узрок мањих или већих трзавица у креирању и спровођењу државне политике, иако је у Словенији функција председника републике углавном протоколарна, чак и симболична, јер нема полуге извршне власти. По важећем уставу, председница Словеније биће главнокомандујући оружаним снагама, а у њеној надлежности је и предлагање кандидата за неколико важних државних позиција, међу којима је и функција гувернера Народне банке, али те номинације мора да потврди и парламент.

ИМПОЗАНТНА КАРИЈЕРА Наташа Пирц Мусар је у изборну трку ушла са уверењем да ће њено искуство, знање и деловање, попут борбе за људска права, против подела, сиромаштва и свих неправилности у друштву добро доћи Словенији, иако је ова некадашња југословенска република данас стабилна чланица Европске уније (ЕУ) и НАТО-а. Није званично тражила подршку ниједне странке, верујући да онај ко хоће да води државу треба, првенствено, да се руководи жељама грађана и смерницама које од њих добије.
После избора, нагласила је да се неће стално мешати у дневну политику, али ће се упорно залагати за социјалну сигурност грађана јер хоће „да Словенија буде земља у којој ће се о старијима бринути, и у којој ће млади желети да остану“. Рекла је и да ће имати саветника за питање климатских промена о чему се доста говорило у предизборној кампањи, углавном на иницијативу млађе популације. За прве недеље свог мандата, који треба да преузме 23. децембра, најавила је састанак с председницима свих парламентарних странака.
Говорећи о спољној политици, Пирц Мусарова је истакла да нема дилему да је „Словенији место у ЕУ и НАТО-у, али пре свега у средишњем делу Европе који верује у темељна људска права и слободе, као и у владавину права“. При томе је обелоданила и велику заинтересованост за проблеме Западног Балкана и најавила да ће њено прво путовање у иностранство, у улози председнице, бити управо у тај регион. Рекла је да је одустала од ранијег плана да најпре посети Немачку, као највећег трговинског партнера Словеније, и предност дала Западном Балкану где „треба допринети смиривању страсти“. „Највише ме брине однос Србије и Косова, тако да ће та турнеја, врло вероватно, бити моје прво путовање“, навела је у интервјуу националном радију након изборне победе. Нова председница Словеније поручила је да намерава да настави процес Брдо-Бриони и да га од састанка који се одржава једном годишње претвори у чешће окупљање лидера Западног Балкана како би тај регион што пре постао део уједињене Европе. Занимљив је податак да је Пирц Мусарова, као изасланица Савета Европе, учествовала у припреми закона о заштити података о личности у Србији и Црној Гори.
Богата биографија нове словеначке председнице упућује на закључак да су Словенци направили добар избор. На чело државе дошла је врло образована и предузимљива жена, већ доказана на многим пољима и материјално добро ситуирана. Рођена у радничкој породици, детињство је провела у Камнику, а сада живи у Радомљу, недалеко од Љубљане, у породичној кући са супругом Алешом Мусаром, бизнисменом, и сином јединцем, студентом машинства. Дипломирала је права у Љубљани, а потом докторирала у Бечу. Радну каријеру почела је као новинарка на државној Телевизији Словеније, а касније је стигла и до угледних светских медија Си-Ен-Ена, Би-Би-Сија, Скај њуза, Ројтерса и других. Нова етапа у њеном раду било је отварање адвокатске канцеларије, чији је најпознатији случај било заступање прве даме САД, и светски најчувеније Словенке Меланије Трамп у парници против медија који су повредили њену приватност. Била је председница Црвеног крста Словеније, ангажована у Центру за комуникације Врховног суда Словеније и Европолу. Често подсећа да одавно подржава ЛГБТ популацију, као и право на абортус, напомињући да су то вредности које нико не може истргнути из њеног ДНК. Сувласник је три компаније, има акције и у фармацеутској компанији „Крка“, вози „ролс-ројс“, а хоби су јој мотори, боћање и сакупљање фигурица сова које сматра симболом мудрости. У предизборној кампањи је енергично реаговала на покушаје да јој се оспори морални легитимитет тврдњама да се њен супруг обогатио у време сумњивих приватизација и да Мусарови велики новац држе у „пореским рајевима“. „Све што имам стекла сам радом и знањем“, поручивала је критичарима. Своју тврдњу да поштује и да ће увек поштовати све политичке противнике показала је већ приликом саопштавања коначних изборних резултата, када је свог противкандидата Анжеа Логара описала као човека с којим се, упркос њиховим великим разликама у ставовима, може мирно комуницирати, и додала да су такви људи, образовани и толерантни, потребни Словенији. Врло је активна на друштвеним мрежама, али много мање од свог претходника Пахора који је, због те активности, називан „инстаграм председником“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *