ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – ЧЕМУ ЛИ СЕ НАДА ЕВРОПА?

Живимо у време кад је очигледно да Запад производи проблеме, све више њих и све самоубилачкијих, а сви очекују да се проблеми решавају на Истоку! Ако пратите истраживања јавног мњења уморне Европе, видите да то расте сваким даном беспризорне антируске кампање од почетка Специјалне операције у Украјини

Заиграла мечка и пред Бранденбуршком капијом! Тако би се могло рећи за стање у коме се нашла Немачка. Не, није им доскакутао онај весели меда који се надмудрује с малом Машом већ гризли. Слаба утеха ће бити разумном Немцу приповест како су и гризли од усурских мрких медведа који су, веле пре 100 хиљада година, из Источне Русије прешли на Аљаску. Јер у добу које ће бити упамћено као Украјинска криза Американци воде рат против Руса, а једино је извесна – непоправљива штета по Немачку.
„Ове антируске санкције чине данашњи нови хладни рат инхерентно антинемачким“, констатује амерички економски мислилац Мајкл Хадсон, један од најпоузданијих оријентира геополитичких кретања.

ЛИКВИДАЦИЈА ЗДРАВОГ РАЗУМА У најкраћем: „Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да Немачка треба да замени јефтини руски гас из гасовода скупим америчким ЛНГ. Да би увезла овај гас, Немачка ће морати брзо да утроши преко пет милијарди долара за изградњу лука за руковање ЛНГ танкерима. Ефекат ће бити неконкурентна немачка индустрија. Банкроти ће се множити, запошљавање опадати, а немачки про-НАТО лидери ће свом народу наметнути хроничну депресију и пад животног стандарда“, закључује Хадсон.
Све се ово противи здраворазумској логици да „већина политичких теорија претпоставља да ће нације деловати у сопственом интересу“. Немачке власти, извесно, воде своју нацију међу „сателитске земље, које не контролишу своју судбину. Немачка подређује своју индустрију и животни стандард диктату америчке дипломатије и интересу америчког нафтног и гасног сектора“. При томе, Американци и не морају да прете силом јер ови Немци то чине „из идеолошког уверења да светском економијом треба да управљају амерички планери Хладног рата“.
Тако Немачка демонстрира оно што је Александар Зиновјев крајем деведесетих означио – колонијална демократија.
На почетку су „демократије“, као земље „пљачкашке цивилизације“, успостављале колоније. Онда су деведесетих „старе демократије“, после пада СССР-а, помагале Ујка Сему да кроз позападњавање Исток имплементира систем који „није резултат природне еволуције дате земље на основу њених унутрашњих услова и законитости њеног историјски формираног друштвено-политичког устројства“ и оно се „подупре колонијалним мерама.“

[restrict]
Ефекат ће бити неконкурентна немачка индустрија. Банкроти ће се множити, запошљавање опадати, а немачки про-НАТО лидери ће свом народу наметнути хроничну депресију и пад животног стандарда: Мајкл Хадсон

САМОПОНИШТАВАЊЕ КАО РЕЗУЛТАТ Потврдило се током наших живота да „земља која је откинута од својих претходних веза привидно задржава суверенитет“, и с њом се односе „као са тобоже равноправним партнером“. У реалности она се „у сваком погледу доводи до таквог стања да постаје неспособна за самосталну егзистенцију“. На војном плану „ни о каквом њеном супротстављању не може бити речи“. А оружана сила је ту за „суздржавање протеста и гушење могућих бунтова“.
„До жалосног нивоа се доводи национална култура.“ Постаје псеудокултура. А што ће на крају прве деценије новог века немачки аутор Франк Лисон сажети у наслов књиге: Презирање сопственог – о културолошкој самомржњи у Европи (Информатика а.д. 2022).
Спремајући се да из Минхена крене за своју Москву, Зиновјев је крајем јуна 1999. констатовао да се „масама становништва нуди сурогат демократије“ са циљем да „у свету не преостане никаквог жаришта из којег би могло никнути нешто способно за нови облик еволуције“.
И кад је обављено „демократско“ колонизовање Истока, обелодањено је да Американци истоветно третирају и – западне „пријатеље“. Јер једино су они „изабрани народ“. (И могу да се кешају Јевреји.)
Деструкција Европе подразумевала је, по Франку Лисону, „кроћење европске ‘лудачке генијалне енергије›“, а „у ту сврху морала је ова енергија да буде савладана методама дубинске психологије. Американци су то именовали као ‘преваспитање’ (reeducation), са циљем да се Европа ‘уразуми’.“ И то се ради од 1945. Врло значајна ставка Маршаловог плана је пропагандна делатност. Преваспитач је, дакле, од 1945. стварао ретарде (није позајмљено од клинца са улице) који „су посумњали у сопствену ‘генијалност’“ (Лисон).
Ако погледате извештаје које је објавио „Викиликс“, видећете да се америчке дипломате према готово свима, а према Немцима посебно – односе као према себи неравним. И то наилази на прихватање. Погледајте како се данас Кристофер Хил оглашава у Београду. Подсећа ли га ко да је то недопустиво?

КЛИЈЕНТСКЕ ОЛИГАРХИЈЕ Иако САД свет деле на демократије и аутократије, да би нешто за Вашингтон и Давос било „успешна демократија“, оно мора да следи интерес „западне финансијске олигархије“, што има за „циљ да пребаци економско планирање из руку изабраних влада на Волстрит и друге финансијске центре под контролом САД“.
Буја лихварски капитализам у коме је производња непрофитна а „зеленашење“, штампање новца, те задуживање појединаца и народа – пут ка успостављању универзалне контроле. Тако је у центру америчког интереса у Европи – Немачка. Јер Немачка је „срце “ тзв. европске породице народа. То је, иначе, пут Адолфа Хитлера.
Кад погледате мапу Хитлеровог ширења Европом и проширену Европску унију – видећете подударност. Кад погледате летке, ћириличне, које су Немци разбацивали по окупираној Србији, наћи ћете: „Шта ће бити кад победи националсоцијализам! Српски народ ће постати члан велике Европске породице.“ Кад се протера бољшевзам: „… народ ће се посветити подизању свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе… Из крви најбољих синова Европе нићи ће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања.“ (Ако уместо тад омрзнутих „бољшевика“ ставите сад омрзнуте „Русе“, ови леци би се могли делити, и у папиру и електронски, у данашњој Србији. Никоме не би пало на ум да су поруке нацистичке. Јер и нису.)
Одевени у униформе Хуга Боса Хитлерови Немци су суверено постављали владе широм Европе. „Исто тако данас“, подсетиће нас Мајкл Хадсон, „америчке дипломате полажу право да именују ко треба да буде признат као шеф државе неке нације“ и „стварају клијентске олигархије да служе корпоративним и финансијским интересима САД. Државни удар у Украјини 2014… је само најновија примена овог америчког права на именовање и смењивање лидера.“
Ишло би се и даље. Распојасаном Бајдену пада на ум да би се могао заменити и Владимир Путин. Или, „Вашингтон пост“ је, пратећи јачање улоге Си Ђинпинга на XX конгресу КП Кине, зажалио што су Американци уопште дозволили његов избор пре десет година. Иако је накнадно јуначење знак слабости у тренутку догађања, ово жаловање описује Америку као земљу која поништава сваку идеју демократије као универзалне вредности.
Европа се не поробљава, она је поробљена. Тако да је имплементирање „немачке“ власти којој је Вашингтон главнији град од Берлина деценијска рутина. Герхард Шредер и Ангела Меркел бојажљиво су се нећкали, али нису се усуђивали да чине ишта против система Pax Americana.
Основа моћи тог механизма су долар и контрола међународних институција (ММФ, Светска банка, Светска трговинска организација, Светска здравствена организација, међународно судство и др.). Андреј Фурсов тврди да је у овом осиромашеним свету – глобалном самозваном естаблишменту супербогатих, у коме доминирају Американци – још остало да се опљачка европска средња класа. Зато би било логично оно што Хадсон пројектује као „стварање нових институција које одражавају алтернативу неолибералном ставу усредсређеном на банке а да би привреде требало да буду приватизоване уз централно планирање од стране финансијских центара“. Али Европа за то нема снаге. И морално јој је то немогућа мисија.
Јер то је даље усавршавање једног злокобног модела, у коме је и она учествовала свом снагом. Дивиденде од тих пљачки су стизале трећину века, али сад је криза тако дубока да нема за све.

Спремајући се да из Минхена крене за своју Москву, Александар Зиновјев је крајем јуна 1999. констатовао да се „масама становништва нуди сурогат демократије“ са циљем да „у свету не преостане никаквог жаришта из којег би могло никнути нешто способно за нови облик еволуције“

ПРИВАТИЗАЦИЈА ОРГАНИЗОВАНА ПЉАЧКА О тим „раним радовима“ ових дана у Београду, на представљању своје књиге Агресија САД и НАТО на Југославију (Београдски форум за свет равноправни, 2021), сликовито је говорио Мишел Чосудовски. Показао је да је „пројекат намерног уништавања земље (мисли на Југославију) почео већ раних осамдесетих. Конкретно, 1984, Реганова администрација је, као националну директиву, креирала врло важан системски документ… како да се подрије социјалистичка економија, социјалистичко тржиште Југославије и како да се она интегрише у слободну тржишну економију“.
У нашем распојасаном антикомунизму, који није неоснован, ми прескачемо чињенице с којим нас суочава „тај документ на три стране“, а уз који су ишле „агенде војних и обавештајних служби“ и „документ који је Светска банка начинила раних деведесетих и где се описује цела логика коришћена да се демонтира економија земље“. У том интерном документу Светске банке је „детаљни опис програма банкротирања читаве индустрије и читаве економије, а под окриљем Светске банке, који захвата читаве индустријске секторе и све остале секторе важне за урушавање једне државе“. То се спроводи с „благословом поверилаца тадашње владе, југословенске, српске владе“.
У „реконструкцији предузећа“ кључни чин је – приватизација.
Онда је „послата армија сарадника консултаната, да спроведу читаву ову операцију.“ (И данас се шаље, ако погледате састав наше најновије владе.) Терор безусловне приватизације се са нас и нама сличних – ширио. Он је општа мантра. Без обзира колико је поразан по друштвена стања. Без обзира што се наочиглед свих лоше проглашава добрим. Само су залихе Европе омогућавале да самозаваравање дуже траје.
Најављујући известан антирезултат у најављеној приватизације нашег ЕПС-а, Небојша Катић је ових дана подсетио на „искуство Француске“. Пре петнаестак година „једна од најјачих светских електропривреда“ подвргнута је делимичној приватизацији „која је требало да обезбеди да ЕДФ, понос Француске, буде још успешније предузеће. ЕДФ је тако ‘ојачао’, да је данас више од половине нуклеарних електрана (а то је главни извор струје у Француској) ван строја због корозије и лошег одржавања. Француска је од извозника струје постала увозник, и то у најгорем тренутку.“ Француским властима је сад пало на ум да „држава мора имати пуну контролу над својом енергетском будућношћу“. Али заокрети нису једноставни.

ЗДРАВИЈЕ СТАНОВНИШТВО ИСТОКА У „проамеричкој“ дефиницији демократије „неолиберална приватизација је нова економска религија коју спонзоришу САД. Ова етика се сматра ‘науком’ и подржава се квази Нобеловом наградом за економске науке. То је савремени еуфемизам за смеће од неолибералне економије које је дошло из Чикага, а подразумева програме штедње ММФ-а (за друштва) и пореско фаворизовање богатих“ (Хадсон).
Живимо у време кад је очигледно да Запад производи проблеме, све више њих и све самоубилачкијих, а сви очекују да се проблеми решавају на Истоку! Ако пратите истраживања јавног мњења уморне Европе, видите да то расте сваким даном беспризорне антируске кампање од почетка Специјалне операције у Украјини.
Често се сетим како је Конрад Лоренц, један од најистакнутијих природњака XX века, стручњак за понашање животиња, добитник Нобелове награде за медицину а за плодоносно научно истраживање корена људског понашања, у предавањима на немачком радију 1972. говорио да ће „луксузни облици живота који наступају као последица ужасног зачараног круга повратно спрегнутог пораста производње и потреба – донети, раније или касније, пропаст западних земаља, пре свега САД, зато што њихово становништво неће више бити конкурентно према мање извештаченом, а здравијем становништву источних земаља“.

[/restrict]

4 коментара

  1. Vukelić Slobodan

    Bravo Branko !!!

  2. Dobar i inspirativan tekst. Pax Americana” (“Američki mir”) u doslovnom prevodu je period relativnog mira izazvanog globalnom dominacijom SAD. U američkoj spoljnoj politici, „Američki mir“ se zasniva na principu Rimskog carstva – Senat i narod, prema kome su Rimljani verovali da su teritorije pod njihovom upravom povlaštene jer uživaju mir i blagostanje koje garantuje snaga i uticaj Rimskog carstva.Shodno rimskom principu, pristalice “Paks amerikana” veruju da su SAD “darom” položaja svetske sile, važnijim i od onoga koje je imalo Rimsko carstvo, i da je obaveza SAD da upotrebi svoju moć kako bi osigurala i produžila razdoblje „američkog mira“. Savremebim terminom rečeno – arhitektura bezbednosti.
    Veličina Rimskog carstva uvek predstavljala ogroman izazov. Rimski zavojevači su osvajali sve više zemalja i pravili od njih svoje provincije. Bili su potrebni veliki izdaci za vojsku kako bi bila zaštićena granica Carstva koja se protezala od Atlantskog okeana do Eufrata – u dužini od 15.000 kilometara. Metodi držanja tog carstva nekad i danas se razlikuju, ali suština je ista. Jedan od razloga propasti rimskog carstva je prodor raznih plemena, a gradnja i održavanje utvrđenja i plaćanje vojske su gutali ogromne pare. Da li je današnja Rusija, u očima SAD, samo jedno “remetilačko pleme”.

  3. Александар

    Лично ме највише забрињава једна ствар, о којој се јако мало говори или пише, а то је немачки војни потенцијал, тј. потенцијал војно-индустријског комплекса. Сва немачка индустрија врло лако и брзо се може преоријентсати на наменску производњу. Онда им више неће бити важна ни конкурентност, ни цене енргената. За ту врсту робе ће купаца увек бити, а поред тога ће се и наоружати до зуба. Уз сво ово незадовољство, и хроничну депресију немачког народа, мислим да није тешко разумети у коме правцу ће се све даље одвијати.

    • Имају проблеме које није лако решити: енергија и сировине.
      У суштини театар војних дејстава се тек припрема. Многе тактике из прошлости у модерном ратовању су сумњиве ефикасности а нека оружја су бескорисна.
      Немачки официри су свесни тога али прави одговор засада немају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *