Додик и Цвијановићева заменили функције

Након што је трећи пут изабран за председника РС, Милорад Додик жели да прошири победничку коалицију са странкама које до сада нису биле у власти како би у Народној скупштини РС обезбедио подршку двотрећинске већине посланика неопходних за потврду вета српског члана Председништва БиХ

Изборни победници Милорад Додик и Жељка Цвијановић пред Народном скупштином РС положили су заклетве на нове дужности, после чега је државник из Лакташа по трећи пут у досадашњој политичкој каријери ступио на функцију председника Републике Српске. Његова прва сарадница је дан касније у Сарајеву, заједно са „босанским тандемом“ Денисом Бећировићем и Жељком Комшићем, инаугурисана у новог члана Председништва БиХ, чиме је окончан процес „замене функција“ између двоје најутицајнијих личности СНСД-а и владајућег „блока“ мањег ентитета Босне и Херцеговине. Тиме су, такође, дефинитивно угашене слабашне наде (ако их је уопште и било) прозападних опозиционара да би „у продужетку продужетака“ могли довести у питање Додикову изборну победу, што наравно не значи да се победници избора неће суочити с новим искушењима, односно притисцима и ударима оних којима смета њихова патриотска политика, али и само постојање Републике Српске.
Није нимало случајно што је овај пут уведена пракса да пред посланицима Народне Скупштине РС, поред новог председника Српске, заклетву полаже и српски члан Председништва БиХ. Тиме се желело на симболичан начин потврдити постојање чврсте везе између представника РС у најважнијем заједничком органу БиХ у Сарајеву и његове „изборне базе“, тачније нагласити да је српски члан Председништва у свом раду дужан да заступа интересе Српске и „полаже рачуне“ њеној Народној скупштини. Да се владајућа коалиција у Бањалуци неће убудуће само задовољити постојањем „моралне и политичке“ одговорности представника мањег ентитета у заједничким институцијама дејтонске творевине за спровођење ставова Српске, показује и Додикова најава доношења закона који ће кривично санкционисати све оне „који се понашају противно интересима које утврде Влада и Народна скупштина РС“. Јасно је да ће ступање на снагу оваквог закона највише погодити представнике „пронатовске опозиције“, који су бојкотом полагања заклетве Додика и Цвијановићеве показали да не намеравају да одступе од досадашњег „курса“ извршавања задатака добијених од страних „покровитеља“.

[restrict]

БРЗО РЕАГОВАЊЕ НА ИЗАЗОВЕ У инаугурационом говору нови председник Републике Српске саопштио је да ће у наредном периоду задатак власти бити да „препакује приоритете и брзо реагује на изазове“, упозоривши „да би свако кашњење могло бити катастрофално“. Додик је позвао на „поштовање Устава БиХ“, али и упозорио Бошњаке и њихове западне менторе да ће „у случају да било ко покуша да дирне у имовину РС предложити одвајање Републике Српске“, нагласивши „да зна шта говори у овом тренутку“. Може се некима чинити да је ова његова претња изречена у ситуацији кад је прва српска држава западно од Дрине због рата у Украјини суочена с додатним притисцима и смањеним маневарским простором; заправо „пуцање празном пушком“ или сувише ризичан потез, међутим, она је – судећи по реакцији америчке амбасаде у БиХ – барем у дипломатском представништву водеће силе западног света у Сарајеву схваћена крајње озбиљно.
Тако је амбасада Америке у граду на Миљацки, несумњиво по директиви Његове екселенције амбасадора Мајкла Марфија, саопштила да је „сецесионистичка реторика новог председника РС опасна, неодговорна и антидејтонска“, те подсетила да се „управо због изјава попут ове Додик налази на списку личности које су под санкцијама САД“. Није, наравно, ово било прво грубо мешање америчке амбасаде у БиХ у унутрашње ствари једне званично независне државе, при чему је „мистер Марфи“ већ више пута испољио спремност да јавно оштро критикује „курс“ досадашњег српског члана Председништва земље у којој је акредитован. Он је 2. новембра, коментаришући резултате избора који му се очигледно нису допали, не само „позвао Тужилаштво БиХ да што пре спроведе истрагу о изборним преварама и покрене кривично гоњење оних који су у њих били укључени“ већ и изразио забринутост „због све дрскијих напада Милорада Додика и његових савезника на стабилност Босне и Херцеговине“. Главном „проблему Босне“ је том приликом замерио што је „уместо да се фокусира на стварна питања која брину грађане – корупцију, слабу могућност запошљавања и инфлацију – одабрао да напада дејтонски поредак и подрива државне институције“. Наравно, овакав безочни напад није остао без одговора Милорада Додика, који је констатовао „да је штета што Марфи својим иступима показује да је страна у сукобу у БиХ, а не представник државе гаранта Дејтонског споразума, урушеног највише захваљујући представницима САД, који су последњих 30 година овде долазили у различитим улогама“.
„Поручио бих му да поштујемо САД, њихову снагу и моћ, али да пре свега поштујемо себе и интегритет Републике Српске, онакве каква је договорена у Дејтону. А амбасадор је својим текстом насрнуо и на једно и на друго. Надам се да ће се брзо вратити у оквире доброг дипломатског понашања, схватити да он овде није домаћин него гост. И то нашом вољом“, нагласио је Додик.

БЕЗ ВРАЋАЊА У „ОКВИРЕ ДИПЛОМАТСКОГ ПОНАШАЊА“ Нажалост, најновије „оцене“ изречене од амбасаде САД показују да од дипломатског представништва силе која се бори за очување своје доминације у свету не треба очекивати „враћање у оквире доброг дипломатског понашања“. Марфи и његови потчињени ће, уз сагласност (или по директиви) „централе“ из Вашингтона, наставити да недипломатским речником нападају Додика и његове сараднике, те у сарадњи са „конструктивном опозицијом“ „плету мрежу“ око неподобног руководства у Бањалуци са жељом да дођу до планираних циљева – фактичког укидања Републике Српске и „усисавања“ Босне и Херцеговине у НАТО.
Жељка Цвијановић је прва жена изабрана у Председништво БиХ, а у наредном периоду ће обављати дужност председавајуће овом телу. Да је на новом послу у Сарајеву, баш као и њеног претходника, очекују искушења и подметања, показало се већ на инаугурацији када је путем медија пласирана лажна информација да досадашња председница Српске није допустила да конститутивној седници Председништва БиХ присуствује Серхиј Миниаило, отправник послова украјинске амбасаде у Босни и Херцеговини.
„Позвани су само резидентни амбасадори који своје седиште имају у Сарајеву. Немамо ништа против присуства представника Украјине конститутивној седници Председништва БиХ, али имамо против лажних и злонамерних медијских текстова који имају за циљ да дезинформишу јавност и дестабилизују политичку ситуацију у БиХ“, саопштено је из кабинета Жељке Цвијановић.
За разлику од Цвијановићеве, која је у инаугурационом говору нагласила да су „јој на протеклим изборима грађани Републике Српске дали мандат да заступа њихове интересе“, двојица чланова „босанског тандема“ у „поздравним беседама“ захвалили су „само грађанима“, избегавајући да апострофирају бираче из Федерације БиХ који су их довели у Председништво БиХ. Такво обраћање Бећировића и Комшића не треба да изненађује пошто је у функцији њиховог третирања Босне и Херцеговине као унитарне „грађанске“ државе без ентитета и унутрашњих административних граница, тачније по мери „раје“ из најбројнијег народа садашње дејтонске творевине. Да би се остварила жељена „трансформација“, потребно је што пре увести „Босну поносну“ у Северноатлантску војну алијансу, па је зато Жељко Комшић у свом обраћању на конститутивној седници Председништва поручио да ће му реализација тог циља „бити приоритет“ у наредном мандату, односно обећао „да ће учинити све што је у његовој моћи да се начини последњи корак ка пуноправном чланству у НАТО-у“.
Милорад Додик је, незадовољан Комшићевим говором, напустио конститутивну седницу Председништва БиХ, којој иначе нису присуствовали представници хрватских политичких партија, као и дипломате из амбасаде „лијепе њихове“ у граду на Миљацки. Нови председник Републике Српске не дели мишљење Хрвата босанске политичке оријентације да се некадашња централна југословенска република налази на само корак од пријема у војну алијансу из Брисела, али је свестан да ће у Председништву у наредном периоду преко већинског „тандема“ Бећировић–Комић бити чињени покушаји да се БиХ „усиса“ у НАТО, те наметну још неке одлуке на штету интереса мањег ентитета. Због тога настоји да у нову владу – за чије је формирање мандат добио досадашњи премијер Радован Вишковић – уђе што више странака који нису биле чланице претходне коалиције и тако обезбеди неопходну двотрећинску већину посланика у Народној Скупштини РС за потврду готово извесних „вета“ Жељке Цвијановић у Председништву БиХ.

Мирко Шаровић, после изборног дебакла, поднео је оставку на место председника СДС-а, а врх ПДП-а потреса сукоб између Јелене Тривић и градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића

НАСТАВАК УНУТАРСТРАНАЧКИХ ТРВЕЊА Већ сада је извесно да у овој евентуално проширеној владајућој коалицији неће бити најјачих опозиционих партија СДС и ПДП, које се након изборних неуспеха суочавају са оставкама челника и персоналним сукобима. Мирко Шаровић је „плативши цех“ за изборни дебакл поднео оставку на место председника Српске демократске странке, те своја лидерска овлашћења пренео на председника Главног одбора Милана Миличевића, који ће ову партију водити до избора новог руководства. Миличевић је пожурио да одбаци било какву могућност уласка СДС-а у владајућу коалицију поручивши да његова партија „нема намеру да на било који начин буде сарадник режима против којег се борила“. Тешко је очекивати да ће предстојећи унутарстраначки избори донети суштинске промене у политици партије која има огромне заслуге за стварање Републике Српске јер је мало вероватно да ће вишегодишње челнике спремне да ради реализације властитих интереса спроводе директиве западних центара моћи у скорије време заменити кадрови способни да врате СДС на „патриотски пут“.
Жестоки сукоби потресају врх ПДП-а пошто је Јелена Тривић, за свој пораз у надметању с Милорадом Додиком, оптужила део партијског руководства, а првенствено градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића. Досадашњем партијском саборцу пребацила је да „сарађује с Додиком“, што је он јасно демантовао уз објашњење да „кад водите град као што је Бањалука, морате бити Обреновић у дипломатији преговора како да добијете буџет“. Могуће је да ће амбициозни Станивуковић наредне године на страначким изборима покушати да из председничке „фотеље“ изгура Бранислава Бореновића, међутим, евентуалне персоналне промене у врху ПДП-а неће суштински променити прозападни курс ове странке, која је, по процени добро обавештених људи, под доминантним утицајем британске политике и њених обавештајних служби.
Изборни победник Милорад Додик најављује интензивирање процеса враћања отетих уставних надлежности Српској, али и могућност спровођења референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, који егзистирају као институције без правног основа у Дејтонском уставу. Остаје да се види да ли ће и у којој мери ова његова обећања бити реализована у неповољним међународним околностима, као и да ли ће се за изборне победнике у РС наћи места у новој коалиционој власти на нивоу Босне и Херцеговине.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *