Безакоњем инсталирају „државу“ Косово

Шта је све згажено од међународних докумената и споразума до формирања тзв. државе Косово 17. фебруара 2008. године

Америка и земље Запада су с проглашењем такозваног независног Косова згазиле Повељу ОУН и њену Резолуцију – 1244, Хелсиншки договор из 1975, начела ОЕБС-а, која се заснивају на декалогу (десет тачака) Хелсиншког споразума, те посебну одлуку ОЕБС-а из 1991. године, којом се прецизира да мањине у земљама чланицама ОУН немају право на отцепљење и самоопредељење, Бандитерову комисију, Бечку конвенцију о дипломатији из 1961, Устав суверене државе Србије…
Докле год постоји Резолуција 1244, она брани да Косово постане међународно призната држава. По овом документу, Косово је протекторат, што је за Србију подједнако важна одредба као и она да је саставни део Србије. Уз то, Резолуција 1244 има две важне карактеристике – трајност и правну обавезност, који не иде у прилог Приштини.

НЕПОШТОВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ СПОРАЗУМА Резолуција 1244 у први план ставља њену одредбу о територијалној целовитости СР Југославије, односно њене сукцесорке Србије, у чијем је саставу Косово и Метохија. Косово је Србија све док Београд чува Резолуцију 1244. Друга добра ствар у Резолуцији 1244 је то што она, за разлику од свих других, није донета на годину дана него трајно, ad infinitum, што значи да може бити укинута или промењена само уз сагласност свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, или у договору са Србијом.
Један од кључних докумената ОЕБС-а из 1991. године, који регулише права националних мањина у државама чланицама ОУН, искључује могућност било каквог самоопредељења и сецесије.

МАЊИНЕ БЕЗ ПРАВА НА ОТЦЕПЉЕЊЕ Западу и Америци је познато да никада ниједна национална мањина у Европи није добила државу. Ни Баскија, ни Каталонија, ни Корзика, ни Северна Ирска, ни Курди…. Баш нико, јер им такво право не припада. Нико није добио, само се то десило са Косовом, правним и физичким насиљем и по диктату Америке и земаља Квинте. Према свим међународним документима, припадници националних мањина имају право у области културе, образовања, а највише што могу добити у једној земљи је територијална аутономија, уз услов ако на то пристане та земља. Апсолутно нигде се не даје овлашћење да нека мањина може да се користи правом на самоопредељење у посебној држави.
Србија је у чланство ОУН (од 1. новембра 2000) примљена као посебна држава у АВНОЈ-евским границама и то на основу одлуке Међународне мировне конференције у Хагу 1991. године, када су позване све југословенске републике да захтевају пријем у ОУН као нове државе у својим републичким границама. Чак је Стејт департмент званично захтевао од Србије да она у свом писменом захтеву за пријем у ОУН изричито нагласи да Уједињеним нацијама приступа у АВНОЈ-евским границама, са Косовом и Метохијом као њеним саставним делом. Те АВНОЈ-евске границе оспоравају се само када је у питању Србија.
Подсетимо да земље Запада и Америка газе и Хелсиншки договор, дипломатски споразум који су 1. августа 1975. у Хелсинкију потписали највиши представници свих европских држава (осим Албаније, која га је ратификовала тек у септембру 1991), те уз њих и представници Сједињених Америчких Држава и Канаде. Договором је призната: неповредивост граница након Другог светског рата у Европи, а 35 држава потписница се обавезало да ће поштовати људска права и темељне слободе, те да ће сарађивати на економском, научном, хуманитарном и другим подручјима.
Апсолутни аргумент Србије, да је Косово и Метохија саставни њен део, јесте и то да Повеља УН забрањује „претњу или употребу силе против територијалног интегритета или политичке независности било које државе“.
И на крају Америци и Западу се мора рећи, онима који желе силом да скраћују Србију, да Србија неприкосновено поштује свој устав (усвојено 2006) издвајајући део преамбуле да је ,,Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и члан 8 који гласи да је ,,територија Републике Србије јединствена и недељива“.

ШТА ЈОШ НИЈЕ ИНТЕГРИСАНО У КОСОВСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ Под косовским системом нису још: српско Здравство, Просвета, Пензијско и инвалидско осигурање, ПТТ, Тржиште рада, Спортски савези, Ловачки савез КиМ, Платни промет и Црвени крст Косова и Метохије. Све ово нема елементе државности, док су као кључни елементи државности полиција и судство интегрисани у тзв. косовски систем.
Протеклог октобра навршило се пет година од када је фактички почела интеграција правосуђа на Косову предвиђена Споразумом из 2013. године. Тај процес је подразумевао интеграцију српских судија и тужилаца, који су до тада радили у судовима Републике Србије, у правосудни систем Косова.
Примена споразума који су у Бриселу, 19. априла 2013, постигли Београд и Приштина подразумева да ће припадници МУП-а бити интегрисани у Косовску полицију (КП). До краја марта 2014. године 285 бивших припадника МУП-а Републике Србије на северу КиМ укључено је у састав Косовске полиције.

OПШТИНЕ НЕ МОГУ ДА ДОБИЈУ БОШЊАЦИ НИ ГОРАНЦИ Од самопроглашене независности на Косову, осим Албанаца, ниједан други народ, заједница, етничка мањина… нема права. Тако Приштина јавно говори да неће формирати Заједницу општина са српском већином, да неће дати Бошњацима општине Речане и Витомирицу, да неће дати ни општину Гора Горанцима иако сви испуњавају услове за локалним самоуправама. До 1999. године на КиМ је било 30 општина а данас их има 38, међу којима су 10 српских општина и општина Мамуша с турским становништвом. Остале су албанске општине.