Бајденов „зелени“ фијаско

Генеза енергетске кризе САД

Низ погрешних корака у сфери енергената – од дерегулације тржишта електричне енергије, преко рестриктивне политике према фосилним горивима, до фијаска са „зеленом трансверзалом“ – Америку су увели у енергетску кризу и то баш уочи важних избора за амерички Конгрес

Уредници дневне штампе немају претерано тежак посао. Све кључне вести дана могу се пробрати из једне области – енергетике. Саботаже на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ који повезују Русију с немачким тржиштем. Одлука земаља групације ОПЕК плус да срежу производњу нафте за негде око милиона барела дневно. Санкције Европске уније које онемогућују Србији да увози руску нафту преко нафтовода ЈАНАФ. Повећана потражња за дрветом у Пољској и другде у Европи. Наговештаји да ће Сједињене Државе ублажити санкције Венецуели како би „Шеврон“ могао да црпи нафту из њених налазишта…
Ипак, средишње место у енергетској кризи заузима највећи произвођач и потрошач енергије – Сједињене Америчке Државе, њихови унутрашњеполитички и геополитички избори претходних година и деценија. У питању је још један упечатљив показатељ како америчка унутрашња политика – сада усредсређена на изборе за чланове Сената и Представничког дома у новембру – има директне и често неповољне последице на спољнополитичке односе – овога пута са Саудијском Арабијом. Језгровит пресек стања дао је Хавијер Блас, коментатор трговине основним добрима и колумниста „Блумберга“: САД немају пријатеља у ОПЕК-у, картелу земаља произвођача нафте, први пут од када постоји ова организација. О дубини кризе упечатљиво сведоче речи Бернарда Мекнејмија, некадашњег члана Федералне комисије за регулисање енергије из редова републиканске странке, за „Волстрит џорнал“: „Садашња криза много је гора од оне из седамдесетих. Сви гледају наоколо – и нико не зна шта да ради.“

ИЗМЕЂУ ФИЗИКЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ Енергетска криза с којом се суочавају САД сплет је наизглед међусобно неповезаних одлука – дерегулације тржишта електричном енергијом у САД која је добила замајац услед енергетске кризе седамдесетих да би врхунац достигла усвајањем Акта о енергетској политици (Energy Policy Act) 1992, спољне политике Обамине администрације на Блиском истоку, превеликог броја расхладних уређаја у Калифорнији током врелог лета 2020. године, предизборне кампање за америчког председника у јесен 2020. и олако обећане брзине „зелене транзиције“ и – тржишних поремећаја изазваних санкцијама уведеним Русији.
Амерички политичари у обема странкама се, према оцени „Волстрит џорнала“, нису припремали за овакву кризу. Током Бајденове предизборне кампање 2020. један од иконичних момената је била размена удараца у дебати с Доналдом Трампом када је кандидат демократа рекао како се залаже за забрану хидрауличног фрактурирања – кључне технологије која је омогућила велики успон америчке нафтне индустрије после 2010. године. Медији су, знајући колико је осетљива ова тема у појединим америчким савезним државама, посебно Пенсилванији, покушали да измене значај изреченог. Но без обзира на финесе око издавања нових дозвола и разна процедурална питања, Бајденова опаска је потцртала суштинску агенду његове администрације од јануара 2021. године – опредељеност против фосилних горива и изразити активизам оријентисан према тзв. чистој енергији. У првој недељи боравка у Белој кући Бајден је онемогућио довршетак градње нафтовода „Кистоун“, готово три и по хиљаде километара дугог система преноса нафте који је требало да повеже изворишта у североисточним деловима Канаде с рафинеријама на америчкој обали Мексичког залива. Замрзнуто је издавање нових дозвола за црпљење нафте и гаса на федералном земљишту, а у мају 2022. Бајденове политичке одлуке онемогућиле су знатно проширење рафинеријских капацитета на Аљасци.
На последице није требало дуго чекати – повећана потражња настала због привредног опоравка након година пандемијских ограничења и реакције тржишта на санкције Русији довели су до знатног скока цене сирове нафте на светском тржишту – у лето 2022. просечна цена галона горива у САД износила је пет долара (један галон отприлике има 3,7 литара) док је цена гаса за грејање досегла највиши ниво у последњих четрнаест година. Да ствари буду још горе, то је довело до снажног инфлаторног притиска који су неугодно осетили бројни амерички гласачи и то непосредно уочи избора који значајно могу да измене распоред у оба дома америчког Конгреса.
Администрација је покушала да ублажи раст цене енергената, превасходно стављањем на располагање тржишту америчких стратегијских резерви нафте. У том смислу је и постигла извесне успехе: заједно с рецесионим притисцима у светској економији који су довели до пада тражње за енергентима и последичног пада цена. Међутим, у питању су краткорочне мере и ефекти – док механизама који би брзо променили ситуацију нема. Наиме, тренутно стање америчке енергетике последица је знатног пада инвестиција претходних неколико година. Инвеститорима су пристизали снажни сигнали да је индустрија нафте на заласку, те новац није улаган у рафинеријске капацитете који тренутно представљају кључно уско грло. Тешко је очекивати да се инвеститорско расположење промени када је цена задуживања знатно скочила: исплативост енергетских пројеката осетљива је на цену енергије на међународном и домаћем тржишту, а чак и у доба обиља ликвидности после 2010. године многи пројекти су били на граници рентабилности. С друге стране, очекује се раст потражње за нафтом и у наредној деценији. Укратко, лаких решења нема. Барем не у САД.

ПОЗДРАВ РИЈАДА Бајденова администрација се затим определила за спољнополитичко решење. Али акције америчког председника на Блиском истоку не стоје посебно добро. Многи кључни блискоисточни делатници – укључујући Саудијску Арабију – виде Бајденову администрацију као трећи мандат Барака Обаме. Средишње место у Обаминој спољној политици, нешто око чега је, према писању магазина „Атлантик мантли“, обликовао своју државничку самоперцепцију, јесте нуклеарни споразум с Ираном. За блискоисточне владе присне са САД овај потез је представљао жестоко нарушавање целокупне безбедносне архитектуре. Бајден је Саудијску Арабију означавао као „парију“, државу изопштеника, због смакнућа новинара, политичког активисте и америчког резидента Џамала Кашогија 2018. године. Но јулско Бајденово путовање у Џеду током којег је покушао да се приближи контроверзном саудијском престолонаследнику – није дало резултате. Штавише, то није била једина дипломатска акција Вашингтона усмерена према Саудијцима: Бајденови званичници објавили су тајну поруку упућену Саудијској Арабији у којој се наводи да су САД спремне да купују нафту од Саудијаца за попуну својих стратегијских резерви по цени од 84 долара по барелу.
Америчко-саудијски односи постали су компликованији после састанка представника земаља ОПЕК плус у Бечу 5. октобра. На првом састанку уживо од почетка пандемије представници организације држава извозника нафте сагласили су се да умање дневну производњу за око милион барела. У појединим медијима се, погрешно, спомиње да ће умањење бити и до два милиона барела, но многе земље чланице ОПЕК-а не домашују ни до раније усвојених производних квота. То није превелико умањење – Саудијска Арабија уобичајено црпи преко десет милиона барела дневно – нити је у први мах имало веће тржишне последице. Међутим, одлука је значила да неће бити повећања производње, што указује да ће се релативно високе цене задржати и у догледно време. Према званичном саудијском ставу у питању је одлука подстакнута економским и искључиво економским разлозима: циљ је уравнотежење енергетског тржишта. Мохамед Алјахија, уредник „Ел Арабије“ и медијски посленик близак владајућим саудијским круговима, објашњава да није у питању само интерес Саудијске Арабије већ да су слично умањење затражиле и друге заливске земље, како би им остали на располагању капацитети који би омогућили већу флексибилност уочи надолазеће зиме.

Реакције пробајденовски оријентисаних коментатора, медија и појединих политичара из Демократске странке биле су жестоке. „Мислим да је време да преформулишемо спољну политику тако да у њој не рачунамо на Саудијску Арабију“, рекао је сенатор из редова демократа Ричард Дарбин. „Јасна обзнана Саудијаца да су на другој страни историје“, закључио је Дарбин. Сенатор Боб Мендез, председавајући Комитету за спољне послове америчког Сената, оптужио је Саудијце да су одабрали погрешну страну у рату између Русије и Украјине и запретио је да ће бити преиспитана продаја америчког наоружања Саудијској Арабији. Мендез је изјавио 10. октобра да нема простора да се буде на обе стране у текућем сукобу – или ћете бити на страни слободног света који настоји да се супротстави диктатору и ратном злочинцу или ћете га подржати. Џозеф Бајден указао је да ће односи са Саудијском Арабијом бити преиспитани.
Ове најаве, дате у последњим предизборним недељама, не морају много тога да донесу у домену практичне политике.
Саудијски министар спољних послова Абел ел Џубеир изјавио је у интервјуу за Си-Ен-Ен да Саудијци нису стали на страну Русије већ на страну стабилности енергетског тржишта. Но без обзира на саудијска уверавања тешко је поверовати да је реч о одлуци искључиво заснованој на економским интересима. Делује да је у питању наставак процеса диверзификовања међународних односа Саудијског краљевства који је пре неколико година отпочео принц Мохамед бин Салман.
У коментару за „Волстрит џорнал“ споменути Мохамед Алјахија жестоко одговара на америчке оптужбе и износи низ разлога за саудијско незадовољство. Оптужује САД да су склоне да политизују производњу нафте и наводи да су амерички званичници тражили од Ријада да се одлука ОПЕК-а одгоди за месец дана – рачунајући на утицај на америчко тржиште и последично предстојеће изборе у САД. Саудијци су то, међутим, одбили. Демонизација Саудијске Арабије, према његовим речима, само је тражење жртвеног јарца и то пошто су САД – подсећа на нуклеарни договор из 2015 – Ирану омогућиле доступност средстава за развој ракетног програма који директно угрожава саудијска нафтна постројења. На крају поручује да уколико САД желе више нафте, требало би да црпе више нафте.
Америчка праведничка самозаљубљеност подсећа блискоисточне савезнике – чак и најпостојаније међу њима – да у геополитици није мудро на располагању имати само једну карту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *