Зимско буђење „медведа“?

Руска иницијатива обележила је прву и другу етапу Специјалне војне операције (руски званични назив). Тренутно је иницијатива на украјинској страни, а евентуални повратак у руске руке означио би почетак треће етапе, која би се разликовала од претходне две

Оружане снаге Руске Федерације започеле су 24. фебруара 2022. године прву етапу операције стратегијским изненађењем које су током шестомесечног периода експлоатисале иницијативом на оперативном и тактичком нивоу, што је била предност руске и уједно проблем украјинске стране. Руске снаге током прве етапе операције нису заузимале територију и поседале зоне и линије, већ су вршиле дубоке продоре по правцима и објектима. Циљ им је био да великим маневрима – Z, дубоким уклињавањима – V и широким обухватима – О развуку украјинске снаге на фронт ширине 3.000 km, да уз тактичке десанте и високопрецизне ракетне ударе, уз заузимање Маријупоља и обмањивање са намером напада на Кијев, створе услове за другу етапу операције, која је почела 19. априла. Тежиште руског ангажовања у другој етапи било је на североисточном делу ратишта, на фронту ширине скоро 1.000 km, по сличној идејној замисли као у првој етапи.

Специфичности операције

По оригиналности и доприносу теорији наука одбране стратегије, оператике и тактике Специјална војна операција постаће део њиховог предмета изучавања. То није класична војна операција и као таква до сада није извођена. Дуго је планирана и реализује се поступно, уз уважавање великог броја невојних фактора. Руководство Руске Федерације је става да се не ратује само оружано у Украјини већ је реч о свеобухватном хибридном одбрамбеном рату против колективног Запада. Руски државни напори подједнако су усмерени и на украјинско ратиште, и на унутрашњу хомогенизацију јавног мњења („буђење медведа из зимског сна“), уз превенцију обојених револуција. Руска страна сматра да се ради о proxy рату, док америчка у најновијој Стратегији националне безбедности демантује да ратује у Украјини туђом руком, већ свој ангажман назива комуникацијом ради промоције заједничких интереса.
Друга етапа Специјалне војне операције могла би бити мост између прве и треће, чији би се формат у знатној мери разликовао од формата претходне две, уколико до ње дође. У том случају би суштина треће етапе, због правног оквира насталог након одржаних референдума о присаједињењу четири области Руској Федерацији, највероватније могла бити комбинација контратерористичког и ослободилачког карактера. За отпочињање треће етапе руска страна мора да стабилизује одбрану и уведе додатне снаге. Међутим, још увек траје моментум с почетка септембра, који је на украјинској страни, а што је за руску страну велики проблем. До њега је дошло због недовољности руских снага и нарастања украјинског војног потенцијала.

[restrict]

Однос снага

Несвојствено начелима, однос снага нападач – бранилац, уместо три према један, на почетку рата био је један према један, да би крајем августа достигао однос један према четири. То је била тачка кулминације досадашњег формата Специјалне војне операције, а за Генералштаб Оружаних снага Украјине тренутак за преузимање иницијативе. Укупно је до августовске оперативне паузе на украјинском ратишту било око 250.000 руских војника. План је био да се током лета на територији Руске Федерације формира 85 батаљонских тактичких група – из сваке федералне јединице по једна – а чинили би их добровољци с претходно одслуженим војни роком. Даљи развој догађаја о овом питању широј јавности није познат. Користећи превласт у ваздушном простору и знатну премоћ у артиљерији, чија су дејства обележила другу етапу операције, руска страна, осим што јој до сада није био приоритет заузимање територија већ уништење украјинског оперативног потенцијала, настојала је да њени губици буду што мањи. Процена је да је у досадашњем току рата погинуло између 10.000 и 15.000 припадника руских снага, а да је преко 35.000 избачено из строја. Оружане снаге Украјине су тек после шест месеци рата успеле да испоље иницијативу изгубљену на почетку прве етапе. Након последњег таласа мобилизације њихово бројно стање је било око 1.000.000 војника, од тога 700.000 у Оружаним снагама. Процена је да је у досадашњем току рата погинуло између 80.000 и 90.000 припадника, односно да је преко 150.000 избачено из строја (подаци о губицима нису званични јер их дуже време нема, већ се заснивају на ранијим проценама и динамици дејстава).
Досадашња ангажовања Руска Федерација је у првих шест месеци рата демонстрирала снагу између осталог и тиме што није прогласила ратно стање, није вршила мобилизацију, нити је прешла на ратни режим производње, већ је све решавала у мирнодопским оквирима. Тренутно се спроводи делимична мобилизација, и то људства с ратним искуством. У току је обука мобилисаних, а део њих је већ упућен на ратиште. Раније процене да је Руска Федерација током лета кориговала ратне циљеве и да је линија која би до краја јесени могла бити достигнута Харков – Запорожје – Николајев – Одеса – Придњестровље и даље су реалне, с тим да се тај рок мора померити за крај зиме. Украјински војни врх је у последњих месец и по дана вукао одличне потезе, укључујући и продор на харковском правцу. Тиме је руска страна, осим што је приморана да пређе у одбрану, морала да прибегне убрзаном расписивању референдума у четири области пре њиховог потпуног заузимања. Дошло је до раскорака у политичком и војном тајмингу проглашења мобилизације – први је с руске стране одлично одабран, док други касни два месеца. Државе НАТО-а и даље интензивно подржавају Украјину наоружавањем, политички, финансијски и обавештајно. Украјинске снаге су, са интензивним увозом оружја и опреме, тренутно по бројности и оперативном замаху у предности, али и даље трпе велике губитке.

Донбаски лук

Након пролећних продора на североистоку у захвату више тактичких праваца, уз заузимање Лисичанска, током лета вођене су борбе за пробијање првог оперативног појаса украјинске одбране на линији Северск – Соледар – Артјомовск. Руски циљ био је продужетак нападних дејстава према Славјанску и Краматорску ради окружења главнине украјинске оперативне групе „Свобода“. Руска офанзивна дејства у овој зони ратишта, изузев на правцу који са југоистока изводи ка Артјомовску, у међувремену су заустављена. Руска страна је у Донбасу у другој етапи операције ангажовала половину својих укупних снага на ратишту (54 батаљонске тактичке групе). Овладавање украјинском одбрамбеном вертикалом (зоне Славјанск – Краматорск – Артјомовск – Соледар и Авдејевка – Константиновка – Курахово – Маринка) био је и остаће главни циљ руске стране. Уколико га достигне, биће то успех оперативног значаја и почетак слома украјинске одбране на истоку, са последицама стратегијског значаја. Међутим, поменута англомерација у Донбаском луку била је и остаће кључ украјинске одбране и уколико буде успешна, представљаће услов за стратегијску контраофанзиву. Све што зараћене стране на украјинском ратишту чине у вези је са овом зоном.

Северни део фронта

Руска дејства у захвату праваца који изводе ка државној граници имала су дефанзивни карактер ради спречавања тактичких испада украјинских снага на територију Руске Федерације. У зони одбране државне границе, са предњим крајем на линији Козачја Лопањ – Липца – Веселоје – Терноваја Старица, коју је у другој етапи бранило 16 батаљонских тактичких група, ситуација је упркос великим искушењима почетком септембра остала стабилна. Последњих дана актуелно је и код западних обавештајних служби алармирајуће груписање руских снага у Белорусији и формирање регионалне војне групације која треба да буде одвраћајућа снага у геопростору између Украјине, Пољске, Литваније и Летоније. Њено формирање може бити и у сврху развлачења украјинских снага. Уколико би ова групација кренула у напад на кијевском правцу, ситуација на украјинском ратишту била би знатно измењена, а руска страна би опет имала иницијативу.

Продор код Харкова

Највеће проблеме у протеклих месец и по руске снаге имале су у харковској зони, у којој су током друге етапе са три батаљонске тактичке групе углавном изводиле дефанзивна борбена дејства. Прво је у полуокружење упао малобројни и најистуренији гарнизон у Балаклеји тако што су украјинске снаге, искористивши пошумљеност терена, продрле дуж широких међупростора. Да би избегла окружење јединица, руска страна се одлучила за одступање. Под сталним притиском, у појединим тренуцима и при гоњењу, руске снаге су напустиле Изјум и Купјанск и образовале одбрану на источној обали Оскола. Украјинска страна је вешто одабрала следећу тачку напада – Красни Лиман, а с њим и Јампољ, које су после тешких борби, у ситуацији када су браниле фронт три пута шири од правилских одредби, руске јединице такође морале напустити због разуђености и плитке одбране. Украјински успеси су за сада тактичког значаја, са тенденцијом достизања оперативног. Запоседнуто је нешто више од 5% од укупних 100.000 km2, колико је руска страна заузела у овом рату. Могуће прерастање у успех оперативног значаја огледа се у спречавању руских снага да са северозапада угрозе Славјанск, што је потискивањем руске изјумске групације на исток тренутно одложена, али не и отклоњена могућност. Процена је да на харковском правцу није постигнуто изненађење у смислу да руска страна није знала за намере нападача, али свакако је украјинска страна предухитрила непријатеља и искористила његове грешке. Такав закључак се намеће јер је руска страна отпочела са ојачавањем овог дела фронта тек након првих украјинских успеха. Свеже снаге довођене су хеликоптерима, што указује да су припремане у дубини већој од 100 km, са високим степеном тајности, која очигледно није сачувана. Да су у питању свеже снаге припремане за нове задатке, указују, између осталог, и нове ознаке на борбеним возилима. Поред тога, изразитом руском премоћи у артиљерији и авијацији при одбрани у степи надокнађује се инфериорност у живој сили, али се то не односи и на пошумљено земљиште какво је на харковском правцу, где се уочава и вероватна грешка браниоца. Руска страна је била принуђена да скрати, изравна и, што је најважније, стабилизује фронт, што уз постепено слабљење украјинског офанзивног потенцијала на том правцу последњих дана и успева.

Јужни део фронта

У другој етапи операције на јужном делу фронта од Горловке до Николајева руске снаге јачине 22 батаљонске тактичке групе такође су биле у дефанзиви и спречавале уклињавање украјинских снага на правцу Гуљај Поље – Велика Новоселка. Тиме је обезбеђиван бок јединица које блокирају Курахово и Красногоровку и које настоје да у полуокружење ставе Авдејевку. У овој зони највећа опасност за руску страну и даље је могућност офанзивних дејстава непријатеља на правцима Запорожје – Мелитопољ и Курахово – Волноваха. У захвату првог правца брзим продором могло би се извршити расецање снага браниоца и излазак на Азовско море, што би било и ризично за нападача јер би био изложен бочним ударима браниоца. На другом правцу напад би се могао реализовати ради избијања на комуникацију Доњецк – Маријупољ, са наставком дејстава ка ова два града. Процене су да је у овом делу фронта током септембра руска одбрана ојачана довођењем свежих снага с Крима.

Херсонска зона

Стање у херсонској зони украјинског ратишта је динамично, а за руску страну и озбиљно. У другој етапи операције руске снаге јачине 13 батаљонских тактичких група браниле су зону северозападно од Дњепра, у којој је украјинска страна најављивала контраофанзиву дуж два могућа правца: Николајев – Херсон и Гуљај Поље – Нова Каховка. Позиција у којој се налазе руске снаге даје им и предности и слабости. Град Херсон у залеђу добар је ослонац за одбрану, али се осетљивост огледа у постојању само три места преласка преко Дњепра – Антоновски друмски (тренутно оштећен) и Антоновски железнички мост код Херсона и хидроелектрана са друмско-железничким мостом код Нове Каховке. Покушаје украјинских снага да поруше мостове и избију на Дњепар руска страна је за сада спречавала, с тим да су се поједине руске јединице, из истих разлога као и на харковском правцу, морале повући ка Дудчину. Општи план украјинског напада у овој зони могао би бити да из правца Николајева прво блокира, а затим заузме Херсон и два моста на Дњепру, а да истовремено из правца Кривог Рога заузме хидроелектрану и мост преко ње. У наредној фази нападна операција највероватније би се продужила увођењем свежих снага и дејствима ка југоистоку. У овој зони украјинске снаге имале су одређени број успеха тактичког значаја, с тим да је ситуација и даље под контролом руских снага. У августу украјинске снаге форсирале су реку Ингулец код Андрејевке формиравши мостобран, на коме се и даље, као и у рејону села Сухој Ставок, воде позиционе борбе. Процене су да је и на овом правцу руска страна током августа појачала одбрану довођењем свежих снага са Крима. Може се очекивати да украјинска страна у наредним данима у овој зони покрене контраофанзиву већих размера.

Ракетни удари и покретање „медведа“

Руски политички врх дуго је био под притиском патриотских структура за оштријим мерама према Украјини. Истовремено на Западу су се множиле спекулације о употреби руског тактичког нуклеарног оружја. Након напада на Керчански мост руска страна отпочела је са ударима далекометним ракетама Х-101 и Х-555, лансираних из стратегијских бомбардера Ту-160, при чему је раније било више упозорења руских званичника да ће се, уколико се настави са сличним активностима, прибећи овим мерама. Први пут од почетка рата ракетирани су центри одлучивања, електроенергетска постројења, железничка инфраструктура итд. Процене су да је руској страни потребно око 500–600 ракета за уништење приоритетних циљева, па се може очекивати да ће се ових дана та дејства завршити. Међутим, остаје питање када ће се руска страна одлучити за рушење мостова на Дњепру (има их 25), тунела у Карпатима, комуникација којима се из Пољске дотура наоружање и сл. Тај тренутак, по свему судећи, није далеко. Циљ руске стране је, пре свега, стабилизација одбране и сламање украјинског офанзивног потенцијала ради стварања услова да се у наредне три до четири седмице у борбени распоред уведе мобилисано људство и да се надокнади двомесечно кашњење мобилизације. Тиме би се омогућили одмор и попуна главних офанзивних снага састављених од професионалних припадника, који већ пола године ратују на фронту ширине 1.000 km. У међувремену, након отпочињања јесењих киша по маневарском земљишту до првих мразева неће бити могуће изводити офанзивна дејства (неки аналитичари прве мразеве поистовећују са предстојећим америчким изборима као узрочно-последичну везу политичких и војних разлога, због чега би ситуација у наредних месец дана могла да постане јаснија). Уколико руске јединице издрже предстојеће нападе украјинских снага, ракетирањима сломе њихов морал и зауставе дотур са Запада, уз прве мразеве може се очекивати нова руска офанзива. Током протеклих осам месеци могао се стећи утисак о свесном толерисању многих поступака украјинске стране до одређене границе, а све ради хомогенизације јавног мњења, подизања патриотизма и јачања свести о угрожености земље. Као да је опет у питању више пута у војној историји виђено споро покретање свеукупних руских ресурса у рат.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *