Шоу Илона Маска показао је Украјини ко је газда

Пише Виктория Никифорова

У почетку се чинило да ништа није наговештавало скандал. Управо је Елон Маск, плејбој, милијардер, истраживач Марса, аутор хиперлупа, отац бројне деце и љубитељ разних лепих жена, објавио још један смели твит.

Он је позвао своје читаоце да гласају о питању да ли да грађанима Донбаса и других бивших украјинских територија дају могућност да сами одлуче са ким ће бити – са Русијом или са Украјином. Већина претплатника (он их има више од сто милиона, за тренутак) се сложила да локални становници сами, на референдуму, донесу одлуку.
Истовремено, Маск је у информативно поље бацио још једну идеју: вашингтонски режим гура свет ка глобалном нуклеарном рату – и ту би нешто требало учинити. На пример, да се договоримо око окончања сукоба у Украјини. Нека буде неутрално. Признајте Крим као руски. Мишљење се не може назвати ексцентричним. У целом свету је примљено са разумевањем.

Али Боже мој, шта су замислили у бившој украјинској ССР! „Пуштај сателите и зачепи!”, био је одговор из Кијева са његовом карактеристичном дипломатском грациозношћу. „Терај се у ….. са својим ……. Теслом!“ – одговорио је бивши амбасадор бивше Украјинске ССР у Берлину Мелник (исти онај који је смислио да канцелара Шолца назове „увређеном јетреном кобасицом”).

Па, Муск је кротко отишао тамо где је послат. Званично је најавио да ће престати да финансира Старлинк и о томе обавестио Пентагон. То је значило да би Украјина и њена војска могле остати без комуникације на бојном пољу. Старлинк је тај који обезбеђује интеракцију свих јединица и јединица Оружаних снага Украјине, извиђање и прилагођавање ватре.
Маск је имао је своју пословну логику. У фебруару је уложио велика средства у постављање свог Старлинка за Украјину. Од тада је потрошио осамдесет милиона тешко зарађеног новца. Очекивала се – што је за бизнисмена природно – нека зарада.
Међутим, домаће трупе су се реално лоше бориле, а сателити им овде нису помогли. Заоштравање на западним границама Русије није постигло никакве декларисане циљеве. Русија није пропала, бесплатни ресурси нису потекли као река. А новац је ћао-ћао. У свом писму Пентагону, Муск је прецизно израчунао да ће његова потрошња на Старлинк порасти на 120 милиона долара до краја године. Следеће године ће морати да потроши укупно четири стотине милиона. Е, па, нисмо се тако договорили.
За бизнисмена који блиско сарађује са америчким војним ресором, посебно је разочаравајуће што све америчке новчане ињекције вредне више милијарди долара у Украјину теку мимо њега. А сами Украјинци не плаћају Старлинк. Независна више воли да враћа дугове у свом јединственом стилу. Французи су уместо новца за „Сезаре” од њих добили еротски видео клип. А Илона Маска су Украјинци једноставно послали на еротско путовање пешке. Наравно, олигарх је одлучио да сасече у корену.
Мало касније, Муск је, очигледно, ипак успео да испреговара са Пентагоном. Све је театрално послао до ђавола и обећао да ће „наставити да бесплатно финансира владу Украјине“. Ипак, Украјинци не би требало да се опуштају. Власник Старлинк-а је задржао контролу у својим рукама

Протеклих дана, паралелно са Масковим револтом, повећава се учесталост прекида у раду његових сателита у Украјини. Више пута је АПУ морала да даје команде на слепо. Можда је то резултат рада наше опреме за електронско ратовање. Али могуће је да сам Илон показује Украјинцима ко је газда у кући.
У Независној су и даље огорчени и пишу на Твитеру. По налогу одеских власти са улица се уклањају плакати са портретима Маска. Изгледа – као и све у бившој Украјинској ССР – јадно и смешно.
Да бисте боље разумели ситуацију, вреди имати на уму једну једноставну ствар. Плејбој из Преторије вреди преко 200 милијарди долара. Приход Украјине за ову годину је око 35 милијарди долара. Још четрдесетак – спољно финансирање, зајмови и кредити за одржавање ликвидности. Далеко од покривања дефицита државног буџета. Односно, Украјина је као привредни субјект много сиромашнија од Елона Маска. И није чудно што ју је прилично оштро подсетио: ко вечера са девојком, и плеше с њом.
Кијевски режим је све своје наде усмерио у то да ће нам, кажу, Америка помоћи. Јадници нису водили рачуна да одавно нема уједињене Америке. Глобално реструктурирање које је у току брише и деактивира многе познате владине структуре и институције моћи. Пословне ајкуле, опозиционари, несистемски политичари свих врста издижу се на површину америчке политике. И сви се упињу да управљају и решавају проблеме – укључујући украјинске. А куда то води, није јасно ни њима..

Од фебруара званични Вашингтон покушава да се претвара да има потпуни двопартијски консензус на тему Украјине – и демократе и републиканци су спремни да се за њу боре до смрти. Међутим, то баш и није тако.
Међу демократама има много оних који сматрају неприхватљивим бујање украјинског нацизма. А међу републиканцима који долазе да их замене – готово је немогуће сумњати у њихову победу на новембарским међуизборима – млади републиканци добијају гласове. То су љубимци Трамповог гнезда, личности чије је виђење украјинског сукоба језгровито изнео писац Џеј Д. Венс: „Лично ме брига за Украјину“. Илон Муск је један од тих младих републиканаца.
Изгледало би чудно да судбином независне, да тако кажемо, новоформиране Украјине тако слободно располаже један амерички бизнисмен. Али тако данас изгледа глобална политика. Владе слабе, једну по једну их обара народно незадовољство. Земље губе свој суверенитет – и то скоро све земље, укључујући и САД.
А на сцену светске политике ступају они супербогати који су седели у бекстејџу и вукли конце. И сви они имају различите интересе, и потребно је заузети праву оријентацију. Али како? Укројадницима једино преостаје  да проклињу на Твитеру – где је, заиста, Америка која ће им помоћи? Нема је, и то је све.

„Очигледно, он (Маск) не представља америчку владу“, рекао је Џон Кирби, координатор за стратешке комуникације у Савету за националну безбедност Беле куће. Ова изјава је очигледно била врхунац аналитичке способности вашингтонске администрације.
Муск заправо не представља владу. Говорио је чисто из себе – као конкретан ауторитативни бизнисмен са сопственим интересима широм света, укључујући и територије бивше Украјине. У том смислу, прилично је транспарентан.

Али кога представља координатор за стратешке комуникације Џон Кирби? Како данас изгледа америчка влада? Полулуди председник, потпредседник који се бесмислено кикоће, остарели говорник у Конгресу који директно крши председникова наређења. Неке генерално неразлучиве фигуре као што су Блинкен или Саливан под микроскопом. Цела ова компанија очигледно не ради свој посао. Ноћна мора у Украјини само је једна од последица њиховог копања великих размера.
Свет је агресивно гурнут ка нуклеарном холокаусту од стране шачице алтернативно надарених личности из Вашингтона. Наравно, међу америчким народом расте глад за нормалним политичким лидерима. Људи радо прихватају било кога у том својству – чак и Маска, чак и Алекса Џонса, потпуно и без обзира на њихов званични статус.
Током протекле две године, пола земље наставља да самоуверено подржава Трампа, иако не знају ко је Трамп у суштини! Чак ни председнички кандидат званично. Истовремено, многи грађани – милиони Американаца, заправо – уопште не сматрају Бајдена легитимним председником Сједињених Држава.
Политика у САД се регионализује, званичне институције власти више не уливају поверење, не могу и не покушавају да нормално функционишу. У општем хаосу, Американци имају тенденцију да више верују лидерима на терену – харизматичним градоначелницима, гувернерима, угледним бизнисменима него Вашингтону. Да, сваки крштен човек је у стању да учини више за одржавање реда на улицама града од званичних демократских власти – који знају само да смање полицијске снаге

Трамп није успео да „исуши мочвару“, која је данас преплавила Америку. Па, где тражити подршку кијевском режиму? Масков корак је, мислим, далеко од последњег.
Али ни ми у Русији не смемо да се опуштамо. Прво, што је више самоименованих политичких лидера у САД, њихов курс постаје хаотичнији. Како опстати ако се десетак лидера петља око кормила, гурајући се међусобно?
Друго, државе се врте около у политичком хаосу који желе да наметну као модел свуда где могу да допру. По њиховој замисли, свет би требало да се распадне на безброј територијалних формација. Шкотска и Каталонија, Украјина и Косово, Тајван и Ингерманланд – и све то кипи, бори се, одваја се од матичних земаља, уједињује међу собом, дели територије, води бескрајне сукобе. На рушевинама држава владају харизматични лидери, жустро нападајући једни друге. И све ово контролише Вашингтон преко океана – или шта год ће од њега до тада остати.
Сви треба да се потрудимо да овај филм са специјалним ефектима буде реализован само у Сједињеним Државама. Овде ћемо некако већ преживети на стари начин – задржавајући свој суверени статус, и своју поново стечену независност, и централну власт, и народ, и земљу. Неће бити лако, наравно, али куда ићи? “Многи још лутају.”

Извор: https://ria.ru/20221017/mask-1824447510.html