Решето за визе

Србија и мигранти

Увођење рестриктивног визног режима неким земљама чији су грађани до сада слободно путовали у Србију, наводно због непризнавања „Косова“, тумачи се као изнуђен одговор на све јаче притиске које Србија трпи од својих западних партнера

Ни термовизијске камере, ни жице не успевају у потпуности да спрече илегални улазак очајника миграната, који због грађанских ратова и промена режима у азијским и афричким земљама покушавају преко Србије да се дочепају Европске уније. Њихово кретање је као кретање воде јер је немогуће „зачепити“ све пропусте и препреке. Нарочито што им у томе често помаже софистицирана технологија с мобилних телефона или лукави кријумчари, водичи који за несразмерно много новца нуде мало изгледа за успешан ирегуларан прелазак границе. У специјалној полицијској акцији пре неколико дана у Српском Крстуру, у једном илегалном кампу поред Тисе, затечено је око 200 миграната а припадници Жандармерије и оперативне ударне групе запленили су и оружје и одређену количину новца.
Насупрот њима, има миграната који сасвим легално улазе у Србију и то преко београдског аеродрома „Никола Тесла“. У пристанишној згради, на пасошкој контроли могу се уочити групе црнпурастих путника које наш полицајац у групама „скида“ са контролног пасошког шалтера и води на страну према просторији у којој се налази још неколико полицајаца, али у страним униформама (немачка, аустријска…). Шта се даље с њима дешава јавност не зна, али се зна да су то углавном грађани земаља које су повукле признање „Косова“ и заузврат награђене слободним визним режимом у Србији. Тако је, рецимо, Србија средином 2018. грађанима Бурундија дозволила улазак у нашу земљу без визе, након што је та држава повукла признање Косова. Од тада у Београд свакодневно стиже много људи оданде, и туриста и оних у потрази за бољим животом, али и оних који имају озбиљне политичке проблеме – јер су припадници мањинског народа Тутси или опозиционих партија. Неретко се неки од њих, без папирологије, експресно депортују назад у земљу порекла, без обзира на последице које их тамо чекају.

[restrict]

ЖИЦА НИЈЕ ПРЕПРЕКА Наравно, највише миграната улази илегално, преко наших јужних граница. Србији при контроли границе с Бугарском помаже Агенција за европску граничну и обалску стражу (Фронтекс), док у контроли границе са Северном Македонијом несебичну помоћ у управљању границом пружа ЕУ. С обзиром на то да у Србији данас има дупло више миграната него у истом периоду прошле године, актуелна и будућа премијерка Србије Ана Брнабић навела је да ће припадници Фронтекса, осим на граници с Бугарском, бити распоређени и на граници са Северном Македонијом. Српским граничним полицајцима у надзору државне границе помажу колеге из Аустрије и Мађарске, а помоћ је долазила и из Словачке, Чешке, Словеније, Немачке и Француске.
Избеглице у Србију махом долазе копненим путем, из правца Грчке, Турске и Бугарске, дневно и до 300 људи, али они углавном желе да наставе даље и ретко се задржавају у Србији. Колико је комплексан задатак Граничне полиције у спречавању ирегуларних миграција можда најбоље говори податак да је државна граница Србије дуга 2.362 километара и да се на њој налази 77 граничних прелаза. Делови граница су делимично запречени, али није могуће у потпуности физички спречити преласке ирегуларних миграната. Запреке су заправо неколико метара високе жичане ограде које кривудају дуж граничне линије а прелазе их мигранти и по цену озбиљних повреда јер им је то једини пут.
Мађарска је међу првима на целој граници са Србијом поставила 150 километара дугу жичану ограду, опремљену видео и термо камерама, али у региону и на другим местима ничу и жичане препреке. Исте године (2015) никла је и ограда између Словеније и Хрватске, а неколико година касније, иако је првобитно критиковала потез Мађарске, и Србија је направила исти корак – ожичавањем границе са Северном Македонијом.
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције, кроз Србију је од јануара до августа 2022. прошло више од 60.000 миграната, што је уједно био и просек у претходне две године, а процене су да ће до краја ове године кроз Србију проћи до 85.000 људи. У прихватним центрима тренутно има седам-осам хиљада људи, а ван њих бар још упола толико. Ови подаци показују да мере и препреке и не дају баш пожељан резултат. Највише људи долази из Авганистана, 40 одсто, док су Сиријци други по бројности.
Србија је била веома благонаклона према избеглицама, нарочито у периоду који се поклапао са „отвореним вратима“ за избеглице немачке канцеларке Ангеле Меркел, све уз правдање да су избеглице у Србији „само у пролазу“ и да не представљају опасност за нашу земљу. Међутим, у последње време та политика се дијаметрално мења и Србија почиње да следи курс свог суседа Мађарске.
Поред поновног активирања миграната са севера Африке и Азије очекују су и јачи таласи са територије Украјине, што је додатно забринуло европске земље, нарочито Аустрију, као изабрану земљу коначног одредишта (из које се с лакоћом улази у Немачку). Или Мађарску као капију за ЕУ и, најзад Србију, преко које све то иде.
Управо је то био повод трилатералног састанка председника Србије Александра Вучића, председника Владе Мађарске Виктора Орбана и савезног канцелара Аустрије Карла Нехамера. Сусрет је иницирала Аустрија под паролом – ако ЕУ не делује, морамо сами нешто предузети.
Закључено је да ове три земље морају мобилисати снагу за одбрану својих граница, јер Европска унија не жели да буде партнер у решавању проблема, већ га кочи, несвесна чињенице да управо ове три земље сада штите границе ЕУ од илегалних миграција.
Највећи проблем је заправо у томе што Европска унија, која је на почетку мигрантске кризе пре седам година донекле и била отворена за мигранте, још није променила своје фундаменталне документе, односно политичку вољу да се суочи с проблемом. То се односи на документа која говоре о слободи кретања, отвореним границама, промени права пребивалишта уз благу контролу држава ЕУ, заштити људских права миграната уопште. Овај правни оквир је умногоме другачији од праксе која се спроводи на терену.
Рекло би се да је ЕУ амбивалентна јер с једне стране држи до либералних и лабавих правних норми, а с друге одваја велика новчана средства за обуздавање мигрантске најезде. Огроман новац је дат Турској да би задржала милионску армију миграната и избеглица, а одређена средства се дају и државама на мигрантској траси, где је и Србија.
Потпредседник Европске комисије Маргаритис Скинас био је у дводневној посети Србији и при томе посетио Центар за азил у Обреновцу, одакле је поручио да нико не може сам да одговори на изазове које носе миграције, већ да су неопходни сарадња и заједнички рад. Током Скинасове посете, потписан је и нови пакет помоћи у области миграција који је Европска унија наменила Србији, а који износи више од 57,25 милиона евра. Део директне помоћи добиће Комесаријат за избеглице и миграције, у износу од 36 милиона евра, док ће остатак отићи за потребе обезбеђивања здравствене и социјалне заштите миграната, образовања…
Европска унија је највећи донатор Републике Србије у управљању миграцијама. Од средине 2015. године, када је почео повећан прилив миграната на територију Србије, ЕУ је донирала више од 130 милиона евра и тако је обезбедила хуманитарну помоћ и заштиту миграната, а посебно деце, адекватне услове смештаја и живота у прихватним и центрима за азил, укључујући храну, здравствену негу и образовање, помоћ локалним заједницама где су смештени мигранти како би се ојачала социјална кохезија, помоћ Републици Србији при управљању границама и борби против трговине људима, као и помоћ за изградњу капацитета институција Републике Србије које су укључене у управљање миграцијама. Такође, ЕУ је подржала Србију са више од 28 милиона евра да ефикасно контролише границе и тако допринесе безбедности грађана Србије, унапреди безбедност на граничним прелазима и спречи криминалне активности, и тако омогући брз проток путника и робе (интегрисано управљање границом).

ЗАХТЕВИ ЗА РЕСТРИКТИВНИ ВИЗНИ РЕЖИМ Министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг упозорио је, после Будимпеште а пред састанак у Београду, као наставка недавног трилатералног самита, да ако се под хитно не предузму мере, наредни талас миграције може засенити онај из 2015. године. На састанку у Београду било је речи о детаљима и конкретној промени планова за сузбијање ирегуларне миграције дуж балканске руте, о појачаној заштити српске границе према Северној Македонији, али и усаглашавању визног режима Србије. Министарство унутрашњих послова Аустрије главни разлог за јасан раст броја захтева за добијање азила у Аустрији протеклих месеци види у слободном визном режиму који Србија има с неким земљама оадле је велики прилив миграната. Од јануара до августа у Аустрији је поднето 56.149 молби за азил, а нарочито је повећан удео Индијаца и Тунишана, и то за 20 пута.
Последњи извештај Европске комисије констатује да визна политика Србије није усклађена с европском и да се у овом тренутку разликује за око двадесетак земаља. То значи да док је грађанима ових држава потребна виза да би ушле у Шенген зону, са Србијом имају слободан визни режим. Држављанима следећих земаља потребна је виза за улазак у Шенген зону док то није случај и за Србију: Јерменија, Азербејџан, Бахреин, Белорусија, Боливија, Бурунди, Кина, Куба, Гвинеја Бисао, Индија, Индонезија, Јамајка, Киргистан, Кувајт, Казахстан, Монголија, Оман, Катар, Русија, Суринам, Тунис и Турска – наводи се у извештају и даље додаје да је Комисија препоручила увођење виза пре свега оним земљама из којих долази велик број илегалних миграната или које представљају безбедносни ризик. Међу поменутим земљама већина није признала или је у међувремену повукла признање независности Косова.
Према најавама председника Србије Александра Вучића, то би ускоро могло да се промени како Србија не би била земља коју мигранти користе да би дошли до Западне Европе. Ова Вучићева најава је искорак пошто дужи низ година нисмо деловали у складу са захтевима о визном усклађивању из ЕУ.
Вучић је казао у Будимпешти да поново имамо повећан долазак сиријских, пакистанских, авганистанских избеглица и додао да је до сада регистровано и око 17.600 миграната из Русије и Украјине заједно. „То је све немали терет за једну релативно малу земљу“, рекао је Вучић, истакавши да ће Србија до краја године значајно ускладити своју визну политику с визном политиком ЕУ, тако да Србија „неће моћи да се користи као улазна земља за илегалне миграције“.
Вреди подсетити на пример од пре неколико година када је Србија успоставила слободни визни режим са Ираном након чега је уследио велики прилив грађана из ове земље па су визе убрзо враћене. Визе за Иран су укинуте 2017, а тада је то образложено економском сарадњом мада су поједини аналитичари то доводили у везу с непризнавањем независности тзв. Косова.
Отуд и помињање оних миграната с почетка који у Србију долазе преко аеродрома и тако покушавају да наставе даље ка Европи. То су људи из Туниса, Индије, Бурундија и Србија управо за њих треба да усклади визни режим који имају и земље ЕУ.
Мало је вероватно да би то усклађивање могло да буде спроведено до краја године, како је најављено, јер се ради о компликованој процедури, а потребно је и закључивање споразума о реадмисији са земљама из којих мигранти долазе.
Дежурни критичари ће и данас рећи да иза најаве укидања слободног визног режима не стоји намера да се зауставе илегалне миграције већ да се колико-толико изађе у сусрет захтевима Европе, која све гласније тражи усаглашавање са својом спољном политиком, посебно након што је Русија напала Украјину.
Председник Вучић није прецизирао коме ће визе бити уведене до краја године, а многи верују да међу њима неће бити и Русија. Мада, никад се не зна.

[/restrict]