ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Редни број УСА ЦТВ Ф136-Д55-5А

Да ли је у РС све спремно за Мајдан и шта о томе кажу обавештајни подаци?

Љутње, оспоравања, протести и немирење с резултатима општа су места без којих не пролазе ни много мање значајни избори од ових одржаних у РС 1. октобра. Због чега онда незадовољство исказано на Тргу Крајина привлачи толику пажњу, наглашавам, више стране него домаће јавности?

ШМИТ УМЕСТО ЦИК-а Гостујући код Сенада Хаџифејзовића, на Фејс ТВ у Сарајеву, путописац и нелегални управник концентрационог логора „Босна и Херцеговина“ Кристијан Шмит коначно је обавјестио јавност да резултати избора у Републици Српској нису познати, те да је са том чињеницом упознао и предсједника Србије Александра Вучића. Подаци Изборне комисије БиХ неформално и са тог места проглашени су неверодостојним, или тачније неприхватљивим. Према званичним подацима Изборне комисије у Републици Српској побједио је Додиков СНСД са освојених 240.000 гласова: Додик је за предсједника Републике Српске освојио 300.000 гласова и тиме и побједио, а са 320 хиљада гласова избор Жељке Цвијановић био је неупитан. Оспоравити очигледну победу чини се да је залудан посао, али то мишљење не деле страни супервизори и њихови кројачи обојених револуција, посебно у околностима када, речима Шмита, мали Путин (мисли на Додика) дрско осујећује све планове Запада на парчету земље које у светској геополитичкој утакмици нема тако мали улог како би се могло учинити на први поглед.

[restrict]

ЈЕЛЕНИНЕ ГАРАНЦИЈЕ Зато је активност британско-америчких људи с поља тајне дипломатије прешла у сферу јавног ангажмана. Можемо их видети у комуникацији са младима људима који се страствено залажу за „укидање блокада у Босни и Херцеговини“. Мало њих зна да те блокаде јесу једина одбрана РС у ситуацијама када Сарајево, Уставни суд и високи представник прогласе уставне промјене, законе или одлуке о одузимању надлежности и имовине Републици Српској. За блокаде се не залаже ни „покрадени англоамерички“ кандидат Јелена Тривић већ даје чврсте гаранције да ће све одлуке из ОХР-а и Сарајева поздравити и проводити. Да ли је овде реч о политичком или пак обавјештајном пројекту страних служби и који детаљи ово питање чине сасвим умесним?
Јелена Тривић од америчке владе добила је 19.500.000 марака, односно 10 милиона долара након што је трансакција одобрена 11. јула 2022. договором постигнутим на састанку Габријела Ескобара и Метјуа Палмера с Јеленом Тривић и Младеном Иванићем. Одлуку о исплати потписала је Карен Донфрид. Новац је, на аеродрому Бутмир у Сарајеву, Јеленином тиму уручио генерал америчке војске Ноулс. Још један документ ових дана, процурио из Америке, нуди објашњење када, како и зашто је успостављена „сарадња“ САД и Јелене Тривић.

ОПЕРАТИВНИ ИЗВЕШТАЈИ Ријеч је о Оперативном извештају НСА – Националне безбједносне агенције САД, њене управе Централне службе безбједности, протоколисаном под редним бројем УСА ЦТВ Ф136-Д55-5А у књизи оперативних извјештаја. Шта стоји у овом документу заведеном под ознаком ниског нивоа тајности – ЦИД 818956?
С највећом америчком обавјештајно-безбједносном агенцијом НСА Јелена Тривић је успоставила контакт 2011. на Бечкој међународној конференцији „Стратегија ЕУ и Дунавски регион: перспектива и будућност“. Белешка: амбициозност и погледи који нису у колизији са НСА. У документу НСА се констатује: „Могла би се ефикасно искористити у транзицији владе Републике Српске о питању текућих проблема које иста ствара органима БиХ. Јелена је спремна на ангажовање, прихвата изазове, свјесна је ризика преузимања власти, те је током наредних контаката упућена у методе, протокол и оперативно спровођење финансијске подршке Владе САД и Британије.“
У извјештају НСА који потписује Џорџ Дејвис, помоћник директора за политику и евиденцију Централне службе безбједности у НСА, пише и ово: „Због лошег рејтинга ПДП, странке којој припада, тражи учешће у реторици владајућег СНСД-а уз експлицитну потврду да неће разочарати тиху подршку дипломатије САД.“

ГОСПОДО, СПРЕМИМО СЕ ЗА МАЈДАН Да ли ови извештаји најбоље илуструју суштину онога што опозиција назива својим правом на истину, те је ли то право у ствари руковођена операција са циљем стварања услова за западни интервенционизам.
Простор за специјалне операције је отворен. Налози који стижу из Вашингтона и Лондона, ма како их обрађивала српска медијска сцена, нису ништа друго него директиве за фактичко рушење статуса, институција и носилаца најважнијих државних овлашћења и одговорности Републике Српске.
Инфраструктура преврата у Бањалуци, по угледу на кијевски Мајдан 2014, постављена је и ту нема простора за сумњу. Операција је прецизно и до детаља испланирана; актери регрутовани, истренирани и ангажовани; жртва маркирана за одстрел. Кристијан Шмит све то зна. Зато пажљиво бира моменат и изјављује: „Ускоро ћу урадити нешто у вези с државном имовином, односиће се на РС.“
И не стаје на томе, већ ужурбано обавјештава јавност да је о територијалном интегритету разговарао и с председником Србије, додајући, као отровну жаоку: „Вучић има потпуно другачије мишљење од Додика. Додик и Путин слично размишљају.“ Закулисна игра и мешетарење у којем лажни високи представник рачуна на сигуран добитак. После Трампа, чак и он зна – није истина у броју гласова него у неисцрпним начинима оспоравања.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *