Писма из Тамног вилајета – Игрокази

Да ли се у данима који следе ломи питање ко ће у наредним годинама водити РС или да ли ће она постојати на геополитичкој карти света?

Ниједни избори у БиХ, а било их је заиста бурних у протеклим годинама, нису до те мере узурпирали јавно мњење, и ангажовали стране супервизоре на послу оспоравања изборне воље, као недавно одржани за председника Републике Српске. После размене кривичних пријава између Милорада Додика и Централне изборне комисије, те знаковитих порука које је Јелена Тривић слала што са уличних говорница, што из београдских медија а на тему несимпатија према Владимиру Путину, јасно је да се у данима који следе не ломи само питање ко ће у наредним годинама водити РС већ да ли ће она на геополитичкој карти света уопште постојати.

МАГЛОВИТА ЗНАЧЕЊА У сенци драматичних превирања на политичкој сцени РС, а по својој симболичкој поруци, не мање важно, протекло је никад тише обиљежавање 19 година од смрти Алије Изетбеговића. Понижавајући политички суноврат Бакира Изетбеговића на овим изборима показао је да чак и митови имају свој рок трајања.
У држави која је послије Алијине смрти остала дубоко подјељена и етнички сукобљена, са крхким институцијама и трећеразредним западним управитељима, није преживјело ништа, општим ставом потврђено као непорецива вриједност људског рода, а да није вишеструко поништено и брутално исмијано. Међународни споразум о миру из Дејтона потписан Алијином руком обесмишљен је од стране Велике Британије и Њемачке, а уз одобрење Сједињених Америчких Држава. Устав, закони, правна традиција, судска пракса, баш као и мит о Алији у БиХ већ одавно имају само магловита значења.

ОБЕСМИШЉЕНИ Када је реч о изборима за званичнике у БиХ, још их је мостарски случај показао сувишним, а након општих избора 2018. и сасвим бесмисленим, будући да након њих никада није изабрана Извршна власт у већем делу БиХ. Тачније, унутар муслиманско-хрватске Федерације јер је Влада тог ентитета остала функционална у тзв. техничком мандату све до Општих избора 2022. године – упркос корупцији, криминалу и судским процесима који су вођени пред судом БиХ. Размерама карикатуралности демократских процеса у БиХ велики допринос дају и нови избори, а све заслугом човјека који је своје знање стекао на курсу за изборне званичнике у Бечу 2011. Титов официр, Алијин полицајац и британски штићеник Суад Арнаутовић, текући предсједник Централне изборне комисије, на питање из њему блиске, чаршијске структуре хоће ли ЦИK поништити изборе у Републици Српској, одговара: „Теоретски, закон је то предвидио. Ако је на бирачком мјесту током гласања или током пребројавања гласова дошло до таквих неправилности које утичу на резултате избора, онда је ЦИK дужна да то поништи.“
На то је реаговала српска интелектуална јавност покретањем Петиције за Републику Српску и Додика и „упозорењем да нико не смије мијењати изборне резултате“.

ТИХА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈА На нивоу Федерације, ствари стоје драстично другачије. Уместо распарчавања и рата до истребљења, побједници избора, како и приличи „прокламованим грађанским принципима“, пружили су руку спаса Бакиру и његовој СДА, па се на дјелу Босне, на којем нема живих Срба, виде обриси нове, велике коалиције грађанских странака и СДА и ХДЗ, али без Жељка Комшића. У позадини престројавања победника и побеђених, али не и без координације, тече гомилање НАТО трупа у БиХ, и војна вјежба под окриљем Еуфора, симболичног назива – „Брзи одговор“. Ако је неко помислио да ново бројање гласова нема везе с поменутом војном вежбом, онда није добро упознат с приликама у БиХ.
Нелегална контрола гласова извршена прије објављивања прелиминарних резултата избора, најављује улазак у жалбене процедуре и процес одлучивања о жалбама политичких субјеката на поједине поступке и одлуке изборних званичника, као и понашања на одређеним гласачким мјестима. Количина уложених жалби и некомпетентност Централне изборне комисије, њихова увезаност с прозападним политичким странкама и западним тајним службама, указују да ће се овај процес тихе дестабилизације наставити.

СА ИСТЕ АДРЕСЕ Закони у Босни нису поуздан савезник у овом процесу у којем своје место и улогу имају и поједини илегални, али и легитимни представници дипломатских структура Запада, војне структуре задужене за одржавање мира у БиХ и специјалци, командоси и обавјештајне службе у БиХ и Републици Српској, што указује да процес може бити дуг и мучан. Томе треба додати лажни мигрантски талас и убрзавање евакуације терористичких организација с Блиског и Средњег истока, које, уз помоћ западних служби и отворених европских граница, хрле пут крвавог Елдорада: у Украјину. Повећана терористичка пријетња, на простору источне Европе, видљива у акцијама САД, покушава се прикрити нарученим, примитивним анализама.
Чувајући унутрашње јединство глобалне „НАТО нације“, посебно на украјинској позорници, НАТО глумци играју добро увјежбану улогу убица, агресора и терориста, са циљем ограничавања могућности утврђивања истине као најважнијег услова, нужно потребног помирења и будућег заједничког живота Руса и Украјинаца. Нескривена, ирационална русофобија постала је данас нови аргумент и основ угрожавања безбједности Републике Српске и опстанка народа који већ деценијама трпи притисак. Увијек са исте адресе.