ПАРИСКИ ЖИВОТ У МАДЛЕНИЈАНУМУ

Весело, шармантно и лепршаво, зачињено каламбурима, љубавним заплетима, уз тајфунски сценски ритам, изванредне плесне тачке ансамбла који и пева и игра, разиграна дружина на сцени је забавила публику од почетка до краја. Уживали су сви, и извођачи и они у гледалишту

Нова сезона Опере и театра Мадлениjанум отворена је весело, премијерама (1. и 8. октобра) оперете Париски живот Жака Офенбаха. У режији Роберта Бошковића, сценографији Весне Режић и маштовитим костимима Душке Нешић, с веома захтевном кореографијом Милице Церовић, наступили су солисти, оркестар Опере и театра Мадлениjанум и хорски и балетски ансамбл, све под управом Весне Шоуц.
Весело, шармантно и лепршаво, зачињено каламбурима, љубавним заплетима, уз тајфунски сценски ритам, изванредне плесне тачке ансамбла који и пева и игра, разиграна дружина на сцени је забавила публику од почетка до краја. Уживали су сви, и извођачи и они у гледалишту. Париски полусвет 19. века, илити златна младеж, лаже, вара, краде и подваљује с толико шарма да не можете да им одолите. Офенбах је ипак, и поред све лакоће постојања ове оперете, успео да провуче и лагану критику париског друштва, али Париски живот свакако не сецира савремено друштво да би га казнио него да би се насмејао на његов рачун. Ко кога вара и из ког рачуна, како се те преваре развијају, какве су последице и ко је ту прошао кратких рукава, публика прати без даха, уживајући у коначно нечем веселом, и смејући се на гегове са сцене. Најтеже је написати и глумити комедију, а овде су се и солисти и ансамбл показали на највишем нивоу.

Изврсно су текстове препевали да одговарају нашем језику до савршенства Игор Вајдлих, Весна Шоуц и Барбара Кајин, и то је због одличне дикције глумаца и певача била победничка комбинација, јер су титлови изнад сцене из неког разлога били на енглеском. Ускоро су сви у сали престали да их прате и посветили се чаролији на сцени.
Фуриозна представа почиње фуриозно на париској железничкој станици, где пристиже воз из Рамбујеа (sic!), путници трче да стигну свој превоз, а невероватно погођена најављивачица, као да су је довели с неког нашег шалтера (Марија Пантин), досадним уњкавим гласом најављује возове и малтретира путнике. Све као данас. Цео заплет се врти око две главне личности Раула де Гардефуа (Димитрије Цинцар Костић) и Бобинеа (Ђорђе Виктор Влајић) и њихове опкладе и везе с глумицом Метелом (очаравајућа Бранислава Подрумац). Овај лакомислени и нераднички двојац у друштву својих пријатеља и послуге губи дане у опкладама које укључују растављање срећних парова, разарање веридби или чак бракова. Опклада ко ће завести кога свакако не спада у ред моралних актова, али у оперети све је дозвољено и изгледа забавно. На станици и у лажном хотелу Гранд промичу у разним интеракцијама барони, слуге, обућари, луцкасте девојке, лажни богаташи, певајући и играјући, пре свега глумећи своје ликове у којима изгледа да сви уживају. Квалитет певаног тона ни у једном моменту није угрожен покретом и игром, али ни костимима, раскошним и маштовитим.

Одлични наступи Бобинеа, шашавог и смешног Барона де Гондермарка (Милош Ђорђевић), и његових такође луцкастих ћерки (Ана Бартоли и Сара Бојић), свакако главне звезде Метеле, али и чизмара Фрика (Владимир Андрић, изврсна мала-велика улога) и дизајнерке Габриел (Весна Ђурковић), уз латински шарм Бразилца Жозеа (Ђорђе Стојковић) са својих осам вереница, показали су да Београд има певачки и глумачки потенцијал за велике реализације малих формата, у које се убраја оперета. Офенбах није жалио своје солисте, те понеке арије могу да стану у ред оних најтежих оперских. Оркестар је одлично пратио, уз сигурну диригентску руку Весне Шоуц, хор је био увежбан, као и балетски ансамбл. Насмејана и расположена публика знак је одличног почетка сезоне, уз канкан и обиље шарма и добре музике у чему су уживали сви присутни. Представа која разгаљује, тако потребна у овим тмурним временима. Предвиђамо успех у долазећој сезони.