ОДЛАЗАК ПО МИШЉЕЊЕ

СТРАНКА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ У ВАШИНГТОНУ

Која је била сврха одласка највише делегације Странке слободе и правде у Вашингтон? Да они тамошњим званичницима нешто саопште, да од њих чују неку мудрост, или нешто треће?

Мариника Тепић, Драган Ђилас, Карен Донфрид, Борко Стефановић и Габријел Ескобар
Предаја акредитива новоименованих амбасадора у једној земљи је вероватно најпротоколарнији могући догађај од којег тешко да било који састанак може да буде блеђи и несадржајнији. Нова амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад успела је, међутим, чак и од тога да направи спектакл понашањем које се у најмању руку може сматрати недипломатским, а реално је крајње безобразно и бахато. Много бахатије од било чега што је икада себи дозволио бивши амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел, чије је понашање немачки политички естаблишмент критиковао до мере да се захтевало да буде проглашен непожељном особом и протеран. Она је ту церемонијалну прилику искористила да одмах затражи од Србије да уведе санкције Русији које су њеној земљи онолико добро донеле. Могуће да она сама то не би, већ да је морала по директиви своје шефице Аналене Бербок, која више брине о помоћи украјинској војсци но о својим грађанима и бирачима.
У контексту овог текста, није битно то недипломатско понашање него овај пример узет да би се показало да и са, у нормалним околностима, стерилног сусрета може нешто да се саопшти јавности. Вест о амбасадоркином захтеву не би угледала светлост дана да Кабинет председника Србије није тај детаљ навео у саопштењу за јавност наводећи ко је коме шта рекао током тог сусрета.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.