УОЧИ ШЕСТИХ СРПСКИХ ДАНА ОСИГУРАЊА
Српски дани осигурања су кровни скуп сектора и најбоља прилика да се направи пресек стања, да видимо где смо у односу на регион и развијена тржишта и да се упознамо са неопходним променама, у корист грађана Србије. Овако за Печат причу о конференцији Удружења осигуравача Србије започиње генерални секретар Душко Јовановић. Он додаје и да је главна предност Српских дана осигурања то што су за истим столом страни предавачи, регулатор домаћег тржишта, представници струке и осигуравајућих друштава.Који је циљ Конференције?
Циљ Српских дана осигурања је едукација грађана, којима осигурање треба представити као савезника у невољи, али и запослених у сектору, јер њима треба омогућити праћење модерних трендова и нових изазова. Конференција је за релативно кратко време постала један од највећих стручних скупова у региону, који је у целини посвећен осигурању. Унапређење тржишта и развој и афирмација струке су наши главни циљеви, јер желимо да дођемо до нивоа на којем нећемо постављати питање да ли да се осигурамо већ ко нуди најбоље услове.
За назив сте одабрали речи Мирослава Мике Антића. Са којом поруком?
„Није све у своје време, већ све у твоје време“ је порука свима јер желимо да укажемо на потребу преузимања личне одговорности и иницијативе за очување вредности које имамо у животу. Године кризе изазване пандемијом вируса корона подигле су одговорност и свест људи о значају осигурања и потреби да будемо заштићени, али на томе треба још радити.
У прилог расту осигурања, податак да је укупна премија, у првој половини ове године, порасла за око 13% у односу на исти период прошле године.
„То значи да су и у овој години настављене позитивне тенденције из 2021, када је укупна премија премашила милијарду евра и остварен раст од скоро 9% у односу на претходну годину. И даље највише расту добровољно здравствено осигурање, 35% и имовинска осигурања која су повећана за 15% у односу на исти период прошле године“, каже Јовановић.
То је потврда, каже генерални секретар УОС, да поверење грађана у сектор расте и да се осигурање показало као сигуран партнер у кризним годинама. Јовановић подсећа и да грађани не трпе никакве последице кризе када је осигурање у питању, јер нема застоја у исплати штета нити ће их бити зато што су техничке резерве на високом нивоу. Додаје и да је сектор осигурања један од стубова финансијског система и да је зато неопходна конференција попут ове. Иако је пандемија свима донела проблеме и минусе, осигурање је стабилно и бележи раст. Све то највише захваљујући доброј сарадњи и подршци гувернера Јоргованке Табаковић, као и примени препорука НБС на почетку пандемијске кризе.
Да ли се и колико мења сектор осигурања?
Осигурање се стално мења и прилагођава потребама корисника. Пандемија је довела до другачијег начина пословања и појаве нових полиса, јер су и потребе грађана сада другачије. Осигуравачи су на кризу реаговали брзо, па је корисницима пружено оно што им је било најпотребније, а то је куповина полиса путем интернета. Доста тога што је уведено као новина у претходне две године примењиваће се и убудуће. Ако говоримо о Српским данима осигурања, утицај Конференције полако расте. Много смо причали о осигурању пољопривреде, па је и под утицајем тих ставова држава повећала субвенције у појединим регионима са 40 на 70%, што је стимулативно деловало на раст броја осигураних. То је корак у правом смеру, јер пољопривреда треба да буде ослонац економије.
Да ли су већ дефинисане теме о којима ће се причати ове године?
Разматраћемо најважније теме које се тичу осигурања и упознати се с најновијим трендовима из те области. Највише ће бити речи о утицају светске инфлације на осигурање и о томе да ли се и колико изменио положај и значај различитих врста осигурања, пре свега оног животног.