НАТО ШЕЈТАНИ

Може ли се за неку државу и њено устројство, као ближе системско одређење, усвојити појам „терористичка“, тачније, да ли је разложно да се „организована сила ради заштите поретка“ – обележи као терористичка заједница? У теорији, одговор је потврдан, неке земље и јесу проглашене терористичким, али у пракси остаје проблем смислености хипотетичке етикете: суверена терористичка сила која има своје место, углед и фотељу међу нацијама које нису насилне на поменути, јединственим термином означени, начин?
После недавне саботаже на гасоводима Северни ток 1 и 2 наведене недоумице извесно нису тек реторичка игра. Трагање за земљама кандидатима које испуњавају услове да се прогласе терористичким, тј. злочиначким, важан је задатак светске заједнице, посебно оног њеног дела који себе сматра цивилизованим, упирући прстом на друге које проглашава, званично или неформално – варварским. Размере и карактер поменуте чудовишне ратне операције стотину метара под морем указују на моћан, изванредно организован и софистициран систем који тешко да може бити остварен мимо државне војне организације и тешко да га могу покрити појединачне, ма како добро обучене офанзивне групе.
„Саботажа Северног тока и Северног тока 2 у Балтичком мору је дала сасвим ново, токсично значење синтагми катастрофични капитализам“, упозорава аналитичар Пепе Ескобар, прецизирајући да је „ова епизода хибридног/индустријског/комерцијалног рата, у форми терористичког напада на енергетску инфраструктуру у међународним водама знак тоталног колапса међународног права науштрб приступа с нама или против нас који намећу заговорници светског поретка заснованог на правилима“.
Ко су гусари с Балтика? Како их препознати, будући да не само што избегавају јавно представљање, симболе и амблеме, те да се изнад њихових пловила, амфибија и смртоносних пакета експлозива вероватно никада неће завијорити нешто као црна тканина с мотивом „лобања и кости“, већ да су и брижљиво замели трагове, избегавајући и одбијајући да „преузму одговорност“?
Ближе назнаке и идентификација „нуклераних“ гусара нису међутим немогуће. Увек важи песникова кажа „трагови су многи до пећине“, па је после шока који је уследио непосредно по објави вести о овом мега злочину, свет почео да уочава и закључује најпре пропитујући ко је капитализовао добит од погане подводне операције и њеног злокобног учиника на будуће страдање десетина милиона Европљана?
Према закључивању које је плод трагања практичног и логичког ума, ово зло има расни потпис. Подухват је неколико нација које из њега „вуку бенефите“. У том смислу, јасан је био и Владимир Путин у свом недавном гласовитом кремаљском говору: „Англосаксонцима је мало санкција, они су прешли на диверзије – невероватно, али истинито – организујући експлозије на међународним гасним магистралама Северног тока које воде по дну Балтичког мора, фактички су приступили уништавању општеевропске енергетске инфраструктуре. Свима је очигледно коме је то корисно. Коме иде у корист, тај је и учинио, наравно.“
Изванредни, бритки аналитичар Ескобар, неспутан налозима пропагандне лажне коректности и медиокритетског отупљивања чињеница, уз превиђање аргумената који воде узнемирујућим закључцима, каже: „Саботажа на северним токовима је саставни део империјалног влажног сна о разбијању евроазијске копнене масе у хиљаду комадића како би се спречила трансевроазијска консолидација између Немачке (која представља ЕУ), Русије и Кине: То је 50 билиона (хиљада милијарди) у БДП-у, наспрам 20 билиона колико имају САД.“
У даљем промишљању умесно је поменуто и геополитичко вјерују Х. Макиндера: ко контролише копнену масу Евроазије, тај контролише цео свет, као и да ће „америчке елите и њихови тројански коњи у Европи учинити све што треба да задрже контролу“. У реченом „учиниће све“ скривен је – не дубоко већ само козметички – и мотив, и избор терористичког деловања као алата и метода за очување контроле над светом.
Разуме се да је сада, и убудуће, важно препознавање физиономија „елита“ које се не устежу и немају етичких или било каквих разумом одређених кочница да зарад своје похлепе разнесу енергетски крвоток једног континента, баснословно вредан не само у материјалном смислу.
„Америчке елите у овом контексту обухватају растројену, штраусовску и неоконзервативну обавештајну заједницу, као и велике нафтне, фармацеутске и финансијске корпорације које их плаћају и које профитирају не само од вечитих ратова које покреће дубока држава већ се надају и огромном профиту од давоског Великог ресета.“
Наводимо целокупни састав из овог токсиколошког налаза и упозоравајуће етикете цитираног аналитичара, уверени да овде именована разнородна дружина није одговорна само „у овом контексту“ него и у многим кључним невољама које море данашњи свет. Посредно, ове „елите“ виновник су злоћудног мешања и поделе карата на простору свих континената. Када данас, све бирајући речи и клонећи се претеривања, говоримо о западном „силовању Србије“, разложно стижемо до структуре и састава Ескобарове анамнезе која нам открива профил силоватељске дружине усредсређене и на наш животни простор. „Америчка елита“ увелико, рецимо, одлучује и о томе „да је наш интерес да се одрекнемо својих интереса“, да се одрекнемо суверенитета, пријатеља, али и својих територија, те да стоички прихватимо потчињавање Западу.
Говори ли умножавање и снажење ових неразумних захтева, и у новије време нарасли притисак на нашу земљу и њене политичке лидере, о извесној дози безумља, журбе и страховања да ће „плен измаћи“?
Потврдан одговор даје Ескобар у само једној убитачној и истинитој реченици: „Шира слика показује да је колективни Запад у апсолутној паници, а атлантистичке елите су спремне да прибегавају свим методама – отвореним лажима, убиствима, тероризму, саботажама, тоталним финансијским ратовима, подршци неонацистима – како би спречили свој пад у геополитички и геоекономски амбис.“
О размерама срљања у геополитички хаос, о неустезању атлантистичких елита да своје државе учине по дефиницији терористичким, речито ових дана говори и једна „Спутњикова“ вест: „Духовни лидери руских република Северног Кавказа обратили су се својим верницима, високо оценивши њихову жељу да учествују у специјалној војној операцији у Украјини и позвали остале муслимане да следе њихов пример. У обраћању Координационог центра муслимана Северног Кавказа се наводи: Данас морамо показати нацистичком режиму у Украјини, земљама НАТО-а које су започеле рат против Русије, да на Кавказу има стотине хиљада достојних људи, на које њихови родитељи могу бити поносни, којих се не стиде њихове породице и пријатељи, који ће дати достојан отпор НАТО-шејтанима!“
Премда јесу у приметној паници, атлантистички НАТО шејтани, као прави нечастиви из предања, бивају, и глуви и слепи за наговештаје оваквог, у свету нарастајућег, отпора. Срљају у велики митски обрачун у којем они, с немалим повременим успесима и победама, готово никада, стварно и према предању, не побеђују коначно..

3 коментара

  1. Tоплица

    Хвале вредан коментар недеље. Све је споменуто на најбољи начин, као у камену исклесано.
    Реч-две о минирању Северних токова. Нећемо обзнањивати сумње иако сумњамо темељно које државе су вриштале на њихову изградњу, као што знамо и чији председник је јавно тврдио да ће гасоводи нестати. Али док ти опасни шибицари сада негде у мишјој рупи ликују, они заборављају да су тим чином променили правила игре која и њиховим државама тек има да донесу нове невоље и опасности. Ово је новина која неће остати њихова привилегија.
    Овај задњи цитат Ескобара ( о паници Запада ) најбоље је потврђен хватањем за Украину као задњу сламку спаса. Ако Русији понешто и није било јасно, сад би требало да схвате какви су паклени планови чекали на реализацију. Но зашто Русија целу ствар води овако вяло ? Зашто велики број Руса целу ствар не схваћају озбиљно и склањају се од учешћа ? Е то би могле да буду нове теме текстова (не уредничких увода) у наредним бројевима !

    4
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.