„Наше црвене линије и светиње су сасвим јасне“: Експозе мандатарке Ане Брнабић

Навела је да је пандемија економски исцрпела и најјаче земље на свету, али смо сви из пандемије могли да извучемо важне поуке, од којих је највазнија та да свет треба да се окрене мултилатерализму и сарадњи, дељењу знања и ресурса, како би човечанство у наредним годинама и деценијама било безбедније.

Пандемија је стављена под контролу, а Србија показала, као што је и обећано тог октобра 2020, да уме да се носи са здравственим изазовима пандемије, рекла је Брнабић.

Тада је, каже, као апсолутни приоритет владе дефинисана брига о здрављу грађана и борба против корона вируса, а од тада изграђене и отворене три нове болнице – у Београду, Крушевцу и Новом Саду, са укупно 2.047 постеља, спасено на хиљаде живота, омогућено оболелима од других болести да се, током пандемије, лече.

Подсетила је да је Србија прва у континенталној Европи, а друга у Европи, након Велике Британије, набавила вакцине против ковида, започела имунизацију, а набављено је чак пет различитих вакцина: Фајзер, Спутњик, Синофарм, АстраЗенека и Модерна, уз један од најефикаснијих система за исказивање интересовања за вакцинисање, избор вакцине и заказивање термина.

Указала је да је држава, паралелно, наставила да јача здравствени систем – кроз улагање у инфраструктуру, повећање плата здравственим радницима и убрзану дигитализацију здравства.

Подсетила је на завршетак реновирања КЦС, те почетак радова на реконструкцији и изградњи КЦ Војводине, што ће, каже, бити завршено у мандату ове владе.

“Наставили смо да радимо на припреми техничке документације и тендера за реконструкцију и изградњу КЦ у Крагујевцу. Завршили смо нови објекат Института за кардио-васкуларне болести Дедиње 2, започели изградњу нове Универзитетске дечје клинике, Тиршова 2…”, рекла је Брнабић.

Додала је да је током пандемије три пута повећана плата здравственим радницима – у априлу 2020, јануару 2021. и јануару ове године.

“Кроз три економска пакета за подршку привреди и грађанима, током пандемије, инвестирали смо близу девет милијарди евра, како бисмо сачували радна места, продуктивност и конкурентност компанија у Србији, а пре свега микро, малих и средњих предузећа”, рекла је Брнабић.

Додала је да је Србија, према подацима Светске банке, једна од само 10 држава на свету која је имала смањење незапослености у 2020, а да је незапосленост данас на историјски најнижем нивоу од 8,9 одсто.

Подсетила је да су просечне плате су више од 600 евра, те да се очекује да оне буду и више од 700 евра до краја ове године, да је пензионерима исплаћено 500 евра једнократне помоћи, а свим пунолетним грађанима, као и младима до 30 година старости, 200 евра, нашим људима на КиМ смо исплатили по 100 евра за оне који имају посао, и по 200 евра за незапослене.

Напоменула је да се наставило са привлачењем инвестиција, те да је лани забележен рекордни ниво страних директних инвестиција од 3,7 милијарди евра, а да се ове године очекује приближно исти или чак и виши.

Навела је да је од октобра 2020. године, забележено 66 отварања фабрика или постављања камена темељаца за нове фабрике, инвестиција укупно вредних 2,4 милијарде евра, које ће обезбедити више од 26.000 нових радних места, међу којима су Тојо тајер, Нидек, Континентал…

Све то је, као и пројекти изградње капиталне путне и железничке инфраструктуре, омогућило да да, кумулативно, Србија има једну од најбољих стопа економског раста у Европи – наш БДП је у 2020. години пао за само 0,9 одсто, а раст у 2021. години је био 7,5 процената.

“Током мандата претходне владе, започели смо изградњу већег броја аутопутева и брзих саобраћајница. У овом тренутку имамо 12 пројеката у имплементацији у укупној дужини од око 500 километара”, рекла је Брнабић и подсетила на пут Рума – Шабац – Лозница, мост преко Саве на аутопуту Кузмин – Сремска Рача, Фрушкофорски коридор, аутопут Ниш – Мердаре, радове на изградњи саобраћајнице Пожаревац – Велико Градиште – Голубац…

Као један од највећих разултата претходне владе и историјских искорака, навела је, остаће отварање деонице прве брзе пруге у Србији.

Навела је да је у претходне две године, и поред свих изазова, започета и завршена реконструкција и модернизација железничких праваца Суботица – Хоргош, започет правац Ниш – Брестовац, а ускоро ће почети и Нис – Димитровград.

“У мандату ове Владе крећемо и са радовима на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, чија је припрема у току”, рекла је Брнабић.

Навела је да је БДП Србије први пут у историји прешао 50 милијарди евра, а ове године очекујемо да ће ићи и преко 60 милијарди евра.

Напоменула је да је извоз нашег ИТ сектора, наших идеја, решења, памети, прошле године достигао близу 2 милијарде евра, а ове године се очекује да ће извоз прећи 2,6 милијарди евра.

Подсетила је да је у области владавине права, направљен највећи искорак у протеклих 20 година, уз промене Устава у области правосуђа, које ће деполитизовати правосуђе и обезбедити независно судство и самостално тужилаштво, што је, каже, остати једна од најважнијих тековина претходне владе, и резултата СНС и валдајуће коалиције.

“Ово ће спречити да се у Србији икада више понови срамна тзв ”реформа” правосуђа из 2009. године, када је, буквално преко ноћи, 837 судија остало без посла, иако им је Устав гарантовао сталност функције. Оваква реформа грађане Србије је коштала више од 44 милиона евра само за надокнаду штете, а од ње се правосуђе у Србији ни у наредних 10 година није у потпуности опоравило”, рекла је Брнабић.

Навела је да су урађене многе ствари у области владавине права, као што је имплементација препорука Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО), препорука ОДХИР-а…

“Још много посла је пред нама када је реч о реформама – и у области правосуђа, а свакако и у јачању слободе медија, унапређњу медијске сцене и усвајању медијских закона, што ће бити приоритети будуће владе и због чега ово имамо као посебно министарство”, рекла је Брнабић.

Подсетила је да је обећана и бескомпромисна и беспоштедна борба против мафије, те да су у великој акцији МУП, БИА, и у координисаној акцији са тужилаштво, 4. фебруара прошле године, ухапшени Вељко Беливук, његов најближи сарадник Марко Миљковић, и још 14 чланова те криминалне групе.

“Организована криминална група Беливук-Миљковић процесиурана је пред Тужилаштвом за организовани криминал, због извршених кривичних дела…И ово је један од најважнијих резултата владе у претходном мандату”, навела је мандатарка.

Она је казала да је и много других ствари урађено и покренуто у претходне две године – и у области заштите животне средине, популационе политике, културе, иновација, пољопривреде, војног оснаживања земље, бриге о селу и равномерног регионалног развоја, у области спорта.

“Рад у свим тим областима мора да се настави како би Србија наставила да јача, побеђује, и да би квалитет живота у Србији наставио да се побољшава, упркос свим проблемима, изазовима и недаћама са којима се наша земља суочава”, рекла је Брнабић.

Она је навела да Србија тражи да се принципи међународног права поштују неселективно, као и Повеља УН, и да се доследно поштују и примењују све резолуције Савета безбедности УН.

“Остајемо земља која по овим питањима има принципијелан и непоколебљив став”, подвукла је она.

Истакла је и да Србија остаје посвећена дијалогу са Приштином, али пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, поеучила је природно и логично је да Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран.

Нагласила је је да је по леђима Србије, први пут после Другог светског рата, на европском континенту, извршена агресија на једну суверену државу, оснивача УН.

„На самом крају 20. века, 1999. године, бомбардована је, без одлуке СБ УН, земља која није крочила на територију друге државе. Почињена је брутална агресија, чиста као суза агресија, којом је уведен принцип права јачег на уштрб међународног права. Затим је, у првој деценији овог века, 2008. године, једностраним проглашењем независности од стране Приштине и признањем те независности од стране неких држава, брутално прекршена Резолуција 1244 СБ УН. Ове ствари су отвориле Пандорину кутију и створиле преседане који су довели свет у стање у ком он данас јесте”, рекла је она.

Зато сви који данас Србији спочитавају како треба да се понаша, шта да мисли и у шта да верује, треба, истиче, да се запитају: ,,Да ли смо ми, који смо учествовали у бомбардовању СРЈ 1999. године, имали право да нападнемо једну међународно признату државу, без консултација и одлуке СБ УН?”, ,,Да ли ми, у случају Србије, поштујемо основни принцип међународног јавног права, а то је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих дражава?”” и ,,Да ли смо ми, у случају Србије, поштовали релевантну Резолуцију СБ УН, или смо је једноставно игнорисали?”.

У одговорима на ова питања ће се можда, каже, наћи разумевање за тренутну позицију Србије, која само тражи да се принципи међународног права не тумаче како коме одговара, и у зависности од времена, околности и прилика, већ апсолутно и неселективно.

И сви министри у Влади Републике Србије морају то да поштују, и да на сваком кораку и у свакој ситуацији бране такав став наше земље, поручила је.

“Наставићемо да радимо на иницијативи „Отворени Балкан“ и надамо се да ће нам се ускоро придружити и Црна Гора и БиХ. Понављам да је инцијатива отворена и за Приштину, јер ће обезбедити дијалог о најважнијим темама за квалитет живота свих људи на овим просторима, а самим тим и безбедност Срба на КиМ “, рекла је она.

Брнабић је истакла да остајемо посвећени дијалогу са Приштином, али пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, природно и логично је да Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран.

“С пуним правом очекујемо од ЕУ као потписнице Бриселског споразума и Приштине да без даљег одлагања, јер прошло је скоро већ 10 година од потписивања овог споразума, обезбеде оснивање Заједнице српских општина са свим овлашћењима из споразума. Наставићемо свим снагама да подржавамо наш народ на КиМ и улажемо у њих. Наставићемо да чувамо јединство српског народа на КиМ и да пружамо сву подршку Српској православној цркви и улажемо у реконструкцију, обнављање и очување нашег верског и културног наслеђа на КиМ”, додала је она.

Брнабић је истакла да ће се наставити борба за наш територијални интегритет и подсетила да је у последње две године, још осам земаља уручило званичну ноту о повлачењу признања једнострано проглашене независности од стране Приштине.

Влада Србије ће, најавила је, наставити да помаже и подржава наш народ у земљама региона, а подршка ће пре свега бити усмерена на очување нашег језика и писма, што је од суштинског значаја за очување нашег националног идентитета, али и на подизање животног стандарда нашег народа.

Неговаћемо, додаје, специјалне и посебне везе са Републиком Српском, поштујући Дејтонски споразум чији смо гарант, и инсистирајући на све бољим односима са БиХ, а што показујемо и изградњом аутопута између Београда и Сарајева.

Брнабић је казала да ће нова влада радити још више на враћању наших људи из иностранства.

“Током мандата претходне Владе, помогли смо основању организације ”Тачка повратка”, која је свакодневно у контакту са стотинама наших људи из дијаспоре који размишљају о повратку, започињању бизниса, или улагању у своју земљу. Многи од њих су се претходних година већ вратили у Србију, па смо тако на крају 2021. забележили повратак од 29.000 наших људи у земљу у односу на 2020. годину. Све су ово ствари које су важне за наш даљи напредак. У овако тешким временима, не постоји ствар која није важна и не постоји дан који имамо право да изгубимо узалуд “, додала је она.

Брнабић је представљајући посланицима Народне скупштине имена кандидата за министре, поручила је да очекује од министара да дају све од себе, да се у потпуности посвете свом послу који треба да схвате као највећу дужност према својој земљи и свом народу.

„Очекујем да покажу, у сваком тренутку, сваког дана, дужно поштовање према свим грађанима Србије, у чијем интересу, и за чији интерес искључиво треба да радимо. Поштовани кандидати за министре, увек, у сваком тренутку, имајте на уму да нема веће части од тога да служите својој земљи и својим грађанима“, поручила је она.

Затим је представила, како је рекла, тим који све то што је навела у експозеу, треба да изнесе кандидате за министарске функције:

1. Први потпредседник Владе, задужен за спољну политику и безбедност, министар спољних послова, Ивица Дачић

2. Потпредседник Владе, министар финансија, Синиша Мали

3. Потпредседник Владе, министар одбране, Милош Вучевић

4. Потпредседник Владе, министар културе, Маја Гојковић

5. Министар унутрашње и спољне трговине, Томислав Момировић

6. Министар привреде, Раде Баста

7. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јелена Танасковић

8. Министар за заштиту животне средине, Ирена Вујовић

9. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић

10.Министар рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић

11.Министар правде, Маја Поповић

12.Министар за државну управу и локалну самоуправу, Александар Мартиновић

13.Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов

14.Министар унутрашњих послова, Братислав Гашић

15.Министар за европске интеграције, Тања Мишчевић

16.Министар просвете, Бранко Ружић

17.Министар за науку, иновације и технолошки развој, Јелена Беговић

18.Министар здравља, Даница Грујичић

19.Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић

20.Министар за бригу о породици и демографију, Дарија ?исић

21.Министар за туризам и омладину, Хусеин Мемић

22.Министар спорта, Зоран Гајић

23.Министар за бригу о селу, Милан Кркобабић

24Министар за телекомуникације и информисање, Михаило Јовановић

25.Министар за јавна улагања, Марко Благојевић

26.Министар без портфеља, Новица Тончев

27.Министар без портфеља, Ђорђе Милићевић

28.Министар без портфеља, Един Ђерлек

Брнабић је представљајући предлог свог тима нагласила да је ова година у којој власт подвлачи црту након 10 година промена у Србији. Нагласила је да је пре деценију Србија била економски уништена и поражена.

“Пољопривреда је пре деценију била запуштена, индустрија распродата у бесцење. Инфраструктурни развој није постојао. Незапосленост је била преко 25 одсто, а незапосленост младих преко 51 одсто. У то време, наша земља се, по свим критеријумима, налазила на зачељу Западног Балкана. Јавни дуг је растао, а БДП падао. Напредни сектори попут развоја информационих технологија нису ни постојали, а чак и када смо ми рекли да је управо то наша развојна шанса, они који су раније водили Србију су се на то смејали”, навела је Брнабић.

Казала је да су грађани Србије 2012. године тражили промене и излаз из кризе, политичку и економску стабилност, тражили од својих изабраних представника принципијелне ставове и национално одговорну политику, тражили су да се заштите национални интереси и стабилизује економија, да се Србија спаси од пропадања, а да је СНС и коалиција окупљена око ове странке, преузела је, у тако тешким околностима, одговорност за Србију.

“Својим радом, заједно са грађанима, у претходних 10 година, донели смо политичку стабилност. Од тада до данас, председник Србије Александар Вучић, СНС и наша коалиција, добијају од грађана снажан демократски легитимитет и подршку за спровођење политике мира, стабилности, дијалога и напретка. Посвећеношћу, одлучношћу и вредним радом, Србија је кренула напред. Од земље краха, на корак од банкрота, дошли смо до друштва могућности”, истакла је она.

Подсетила је да је у последњих 10 година, изграђено и реконструисано 135 здравствених установа.

“КЦ Ниш, отворен 2017. године, први је икада комплетно завршен клинички центар у историји Србије. Изградили смо око 350 километара аутопутева – завршили изградњу Коридора 10, изградили аутопут до Паковраћа, започели изградњу Моравског коридора. Реконструисали смо и изградили 856 километара пруга – укључујући и прву брзу пругу у Србији, Београд – Нови Сад. Отворили четири научно-технолошка парка – у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу. Основали три нова научна института – и то су први новоосновани научни институти након времена СФРЈ. Након 10 година од затварања, поново смо отворили Музеј савремене уметности у Београду, а након 15 година Народни музеј”, подсетила је даље.

Навела је, између осталог, и промену Устава како би обезбедили деполитизацију судства, како нам се никада више не би поновила 2009. година.

Ипак, како је нагласила, политичка и економска стабилност су највећа тековина вишегодишњег рада.

“Политичка стабилност нам је омогућила да се боримо за националне интересе нашег народа. Да нисмо достигли овај ниво политичке и економске стабилности не би било ни плана „Србија 2025“, не бисмо могли да обнављамо нашу војску, да доносимо суверене одлуке о будућности нашег народа, да штитимо наше културно и историјско наслеђе, да доносимо планове којима поспешујемо рађање и бригу о породици. Не бисмо имали успешну борбу против организованог криминала. Не бисмо могли да се укључимо у борбу за очување животне средине, и свакако не бисмо могли ни на адекватан начин да се упустимо у борбу за спашавање живота наших грађана током пандемије“,поручила је Брнабић.

Без политичке стабилности били бисмо, додаје, још једна држава у проблемима, држава у којој не одлучују грађани те државе, већ стране силе, сходно својим интересима.

Све то, уз повећање просечних плата са 330 евра на више од 700 евра до краја године, БДП-а на 60 милијарди евра су, додаје, показатељ колико се Србија променила и колико је напредовала у последњих 10 година, упркос свим проблемима са којима се суочавала – миграторном кризом, поплавама, пандемијом корона вируса и сукобом светских размера у Украјини.