МАЛА СИРЕНА ДИЖЕ ВЕЛИКУ УЗБУНУ

Филм – поцрнела и „Мала сирена”

Коментари власника још увек неиспраних мозгова, који једино још на друштвеним мрежама могу то и да докажу, а поводом поносне најаве студија „Дизни” њихове игране верзије цртаћа „Мала сирена” у коме је насловна јунакиња добила црну боју коже, доказују великим инжењерима новог света да су им грађевине на веома лошим темељима

Чим су се појавили рекламни спотови за играну верзију „Дизнијеве“ екранизације чувене данске приче за децу „Мала сирена“, постало је јасно да тај филм, за разлику од два анимирана остварења на исту тему и од стране истог студија који су реализовани с великим успехом крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, никако неће бити хваљен из истих разлога као пре. Док су, дакле, две поменуте анимиране „Мале сирене“ поштовале Андерсенову причу, овај трећи подухват њеног екранизовања је добио неопходно фарбарско „осавремењивање“, па је насловни лик „Мале сирене“ Аријел пригодно диктатима новог доба – потамнео! Занимљиво је да је таква „Дизнијева“ одлука изазвала озбиљни револт обожавалаца симпатичне сирене који су, како се то каже, запалили друштвене мреже углавном негативним коментарима. Иако се мислило да је процес образовања раје о питању приоритета друштвених и расних начела новог друштва завршен и да је већина прихватила све што јој је наређено да се прихвати, примењује, поштује и френетично брани, случај „Мале сирене“ је показао нешто неочекивано. Револт публике која је виделе „трејлер“ за филм што треба да уђе у светску дистрибуцију тек у мају идуће године подстакао је за наш нови врли свет потпуно непримерене полемике. И то на невиђено. Односно на виђено, али само у рекламном трејлеру. Ретко када се дешава да неки филм изазове јавност иако га нико није видео.

Мала сирена није бела

Мада, у овом случају није ни потребно да га било ко види. Трејлер је био довољан. Јер у њему се јасно види да мала сирена није бела већ помодно „потамнела“. Префарбавање свега и свакога у црно је последњих година толико узело маха да је резултат често до те мере бесмислен и неинтелигентан да изазива подсмех. Мада и нешто много горе. Као реакција на такав подухват уводилаца нових вредности неминовно се јавља најблаже речено буђење свести о сопственој припадности одређеној раси и код неких противљење насиљу над сопственом расом, а што је и предворје расизму. Делује, заправо, да се баш и ради на томе. Да се расизам оваквом тактиком потпирује, па чак и ствара, а не санира или сузбија, а што је, као, циљ „новог доброг“. Ако останемо само на поменутим подсмесима који и јесу прва реакција здравог разума на агресивно инсталирање нових команди у његов систем, доказ да не живимо у слободном свету на коме тако самољубиво и срчано инсистира западни систем вредности јесте чињеница да је још једино на друштвеним мрежама могуће пласирати подсмехе и пригодне коментаре на будалаштине „новог доброг“. Када су видели да је нова мала сирена у истоименом, сада играном филму црнопута (глумачки посао је на тој позицији дело 22-годишње тамнопуте певачице и глумице из Атланте Хали Бејли), кренули су да апсурдну одлуку великог студија критички коментаришу. Ти су њихови коментари доказ да на процесу декомпозиције људи мора да се ради још напорније и упорније. Да, заправо, на њихову несрећу, постоји приличан број имуних на њихов вирус за зомбирање крда.

Примери

А ево и неких доказа из наше средине. Духовити су написали и ово: „Логичан избор, пошто је Ханс Кристијан Андерсен био пореклом из Сенегала!“ Или: „Барем ће Тарзан увек бити бео!“
А цинично-духовити: „Тужно је што су нас творци расизма убедили да и ми можемо да будемо расисти, док нас истовремено третирају као да смо црнци.“
„Снимите филм о Џорџу Вашингтону, али да га игра Дензел Вошингтон или Џејми Фокс!“
„Чудо нису ставили да Мала сирена буде дечак.“
„У Америци је катастрофа ако се бели човек претвара да је црнац, али је савршено у реду ако се мушкарац претвара да је – жена!“
Мноштво иритираних је писало и овакве коментаре: „Ни трејлер нисам хтео да погледам, а камоли цео филм. Ово је насиље где се без реда и логике црнци на силу гурају у историјске и социолошке контексте где се никако нису могли наћи. До почетка 60-их прошлог века нису смели у биоскоп или превоз заједно с белцима, а камоли да су могли да буду власници бизниса или неки фактор у друштвеном уређењу где их упорно гурају у многим холивудским филмовима. Али ако постоји народ где може да прође да је Тесла хрватски знанственик, онда могу да направе причу о црнцу из Вирџиније који је у 18. веку био главни саветник Џорџа Вашингтона!“
„Ако сирена има плаве очи и црвену косу, онда треба да игра глумица која одговара опису. Исто важи и за Супермена као и за Црног пантера. Нисам расиста, да се оградим. Наметањем оваквих ствари ради политичке коректности само се још више продубљују осетљиве теме попут ове. Нема ништа од тог лажног подилажења онима који нису бели, јер друштво је у глобалу искварено. Нажалост…“
А има и оних који настоје да пронађу праве разлоге за овај наш актуелни орвелијански свет мењања историје, обичаја, културних и свих осталих досадашњих вредности управо у историји која се пред нашим очима (и у нашим умовима!) мења, побољшава актуелним „вредностима“ које онда нису постојале (а тако би било добро из садашње перспективе да јесу, па зашто их онда не увести ретроактивно!?), а пропаганда из фабрика „индустрије забаве“ чини да све те поруке и наредбе дођу до најширег круга људи чија се послушност и по овом, као и многим другим питањима, мора издејствовати. Ево неких коментатора који препознају овај процес и његове последице: „Нијанса коже није основ расизма. Основ расизма је колонијализам и расизам је оправдање за колонијализам.“
„Радим за велику међународну компанију. Раније сам чуо приче, али сада сам се и сам уверио да нема већих расиста од црнаца. Искрено мислим да више мрзе белу боју коже него што кју-клукс-клан мрзи њих. Зато сви они маштају о белој жени и то им је сан снова!!!“
„Прво, овим се поручује да не постоје приче из црне културе које су вредне причања и екранизације, већ су само оне из беле културе вредне причања. Дакле бела култура је боља, вреднија и исплативија од црне културе која просто нема ништа вредно екранизације. Зар није то порука која се овим шаље? Друго, црна глумица је уведена због (барем номинално) заступљености мањина и потребе да се те исте мањине идентификују са ликовима. То имплицира да човек може да се идентификује само с неким ко има исту боју коже као и он. Па ако то није расизам, заиста не знам шта је!“
„Увек имај у виду да је 100 милиона људи платило животима данашњи Запад, његов стандард и вредности. Да не помињем 500 година пљачкања невероватних размера, као и највећи геноцид у историји човечанства!“
„Наравно да је погрешан избор глумице. Зна се каква је прича и ко је мала Аријел и сви деценијама у глави имају представу о њеном лику и изгледу. Погрешно је мењати нешто што је одавно успостављено као такво. Боље би било да су измислили другу причу с главним ликом који би била Афроамериканка или Афроамериканац. Чак мислим да је ово направљено управо са циљем да опет пробуди неке старе антагонизме. Тако су већ урадили с другим стрип јунацима, мењају им сексуална опредељења, боју коже и ко зна шта све. Тиме само потпирују раздоре. Боље би било да смисле нове позитивне ликове и заслуже симпатије, него да беспотребно мењају старе.“
И као сумирајући представник мноштва сличних коментара од оних који се још не дају насиљу „демократских побољшавања“ и остају тврдоглаво доследни сопственом разуму, који резултат оваквих процеса виде на другачији начин од наређеног: „Мени није јасно како те Афроамериканце, да не кажем црнце, није срамота што их тако насилно промовишу и стављају у сваки филм ? Мене би било срамота као белца да толико форсирају белце чак и да буду Црни пантер и поглавица племена Зулу само да нам се нека белачка осећања не повреде. Ова расна разноликост и ЛГБТ све више ме одбијају, не могу више очима да их гледам. Мислим да је све што раде контрадикторно и супротно од онога што желе да постигну. Ако им је циљ да их не подносе, успешно раде на томе.“
Да, шта је циљ? Јер чак и ако социјални оператери и програмери нових добрих мозгова заиста делају на побољшању међуљудских и друштвених односа, и то чине искључиво с добрим намерама, они то раде тако лоше и тако погрешно да у потпуности и практично доказују изреку која тврди да је пут у пакао поплочан добрим намерама!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *