Како се калио Гладио

Италија и Шведска у загрљају старе политике с новим лозинкама

Гласачи Италије и Шведске су током претходног месеца дали легитимитет десничарским политикама, што свакако представља заокрет у односу на досадашње идеолошке векторе унутар европског естаблишмента, и освежавајућу новину. Ипак, оправдано је сумњати у реалне досеге ових промена, будући да новоизабрани шведски и италијански политички лидери из дана у дан потврђују и обнављају завете атлантистичкој алијанси

Светски медији су претходних дана били под баражном ауторском паљбом новинара и аналитичара који су се упињали из петних жила да објасне „невероватни“ заокрет Европе ка десници. Како „Гардијан“ јавља, САД и Француска су спремне да надзиру италијанску будућност, која делује „мрачно“ за људскоправашки сет агенди и њихове заговорнике. Вођа Шведских демократа Јими Акесон описује се као човек који је увео странку у шведски мејнстрим „протерујући екстремисте“, објашњава Ен-Би-Си.
Наивни би поверовали да се ради о обнови неке „коминтерновске“ структуре, која ће у сенци рата у Украјини обезбедити маневарски простор за Русију да на Западу добије глас којим би навела противнике на разумевање мотива и циљева специјалне војне операције, а захваљујући идеолошкој „сродности“ западних десних снага и Кремља. Нажалост, све указује да се тако нешто неће десити.
Већ у априлу 2022. године Арон Емилсон, посланик Риксдага испред Шведских демократа, најавио је да ће партија бити наклоњена шведском чланству у Северноатлантском пакту, а све у координацији са Финцима (некадашњим Правим Финцима) – сестринском партијом Шведских демократа у суседству. Треба напоменути да је став Шведских демократа до тог тренутка био антиатлантистички. „На промену мишљења ме је навело то што Финска убрзава приступне процесе Алијанси, и чињеница да Украјина, која није чланица НАТО-а, стоји потпуно сама“, изјавио је тада Акесон. Тиме је у Риксдагу створена већина за подршку атлантистичком путу Шведске.
С друге стране, победа Ђорђе Мелони је крунисана честиткама и разменом поздрава између нове италијанске звезде деснице и украјинског председника Володимира Зеленског. „Економист“ наводи да је Ђорђа Мелони својеврсни атлантистички „осигурач“ на италијанској десној већини, пошто за разлику од Матеа Салвинија или Силвија Берлусконија, својих политичких савезника, није привржена политици руског председника.
Ови успеси европске деснице пре делују као пактирање са архинепријатељем, него као дуго очекивани успех политичке гериле, која је чувала пламен старе Европе. Шведске демократе више нису националисти, него су „социјалконзервативци“. Хоће ли социјалконзервативци учинити конзервативизму оно што су социјалдемократе учиниле социјализму и демократији?

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.